Sistem nastave u državnim školama u Srbiji odavno je prevaziđen i trebalo bi ga unaprediti. Problem je, međutim, što za to još nema dovoljno „sluha“. Ovo je jedna od konstatacija koje su se mogle čuti na skupu „Informacione tehnologije i troškovi obrazovnog sistema Srbije“, koji je organizovao Danas konferens centar.

 Učesnici konferencije složili su se da Univerzitet Singidunum predstavlja dobar primer školovanja uz pomoć moderne tehnologije, čiji se rezultati vide kroz 14 godina dugu tradiciju. Pažnju privlači i obrazovni sistem „Ruđer Bošković“, koji je već čitavu deceniju okrenut učenicima osnovnih i srednjih škola, ali i predškolcima iz više od 40 zemalja sveta. Privatni sistemi školovanja, međutim, još se bore za svoje pozicije, a ono na čemu posebno insistiraju jeste da informacije budu dostupne u svakom trenutku.

– Aktuelni zakon iz 1990. godine oličenje je velikog nerada i bezidejnosti, s obzirom na to da smo i dalje neprosvećeni u odnosu na zahteve modernizacije. Razlog više da zakon, kao i podzakonski akti, budu promenjeni, i do leta će sigurno biti predmet skupštinske rasprave. Slažem se da bi korišćenje tehnologija smanjilo troškove, pogotovo u ruralnim sredinama, ali je najvažnije da kvalitet nastave bude na višem nivou. Osim kvaliteta, insistiramo na dostupnosti i efikasnosti obrazovanja, kao i na relevantnosti znanja – istakao je Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

On tvrdi da ništa ne može da zameni neposredan kontakt između predavača i đaka jer se samo na taj način mogu stvarati kreativnije osobe, koje su spremne da rade u timovima. „Niko ne može baš sve da zna, pa je bolje kada se pojedinci dopunjuju u grupi“, podsetio je Mitrović. On je ukazao i na činjenicu da je broj onih koji nisu završili srednju školu mnogo veći nego što se predstavlja u javnosti „i zato se moramo najpre potruditi da taj problem rešimo ili bar umanjimo, a ne da brinemo o tome da li ćemo učenicima prikazivati filmove na najmodernijim dostignućima tehnike. Trebalo bi smanjiti broj dece u razredu i tako povećati kvalitet, jer bi učitelji i profesori imali više vremena da se posvete svakom detetu ponaosob“.

– Moramo biti svesni da proces uvođenja tehnologije nije jednostavan, jer jedna novina neizostavno povlači druge. Lepo je videti da i ljudi sa Golije ili Stare planine veoma brzo mogu, putem interneta, da dolaze do informacija. Ali ako želimo da i pripadnici starijih generacija koriste blagodeti tehnološkog napretka, oni će morati da prođu određenu obuku. Ako govorimo o visokoškolskim ustanovama, zaključak je da bi one morale da osavremene sistem rada, nastavne planove i programe i to bez obzira na činjenicu da se Beogradski univerzitet našao na Šangajskoj listi od 500 najboljih svetskih univerziteta. Ipak, to je podatak za ponos i mi moramo da iskoristimo ovaj veliki uspeh i da privučemo studente iz regiona, ali i iz Afrike i drugih delova sveta – smatra Mitrović, koji priznaje da se sistem školovanja u Srbiji, pogotovo na fakultetima, mora približiti evropskim standardima.

Kao dobar primer korišćenja moderne tehnologije tokom nastave ističe se Univerzitet Singidunum. Pored brojnih prednosti koje školovanje u ovoj visokoškolskoj ustanovi nudi treba pomenuti i mogućnost studiranja na daljinu.

– Pre sedam godina jedna američka kompanija ponudila nam je više od dva miliona dolara, ali smo mi, umesto novca, uzeli softver koji su naši stručnjaci, ne samo savladali već i dodatno unapredili. Zahvaljujući tome naši profesori mogu da drže predavanje recimo u Beogradu, a da ih istovremeno studenti slušaju u Subotici, Valjevu ili Bijeljini. Studenti imaju mejlove, koji im omogućavaju protok velikog broja informacija u svakom trenutku – mogu da saznaju bukvalno sve što ih zanima, a da i ne kroče nogom na fakultet. Takođe, tokom učenja mogu da testiraju svoje znanje, a bitno je i to da je sve transparentno i da se dešava pred očima drugih. Osim toga, studenti mogu da prijavljuju ispite mobilnim telefonom. Pokušavamo da ih naučimo da tako organizuju obaveze da im ostane dovoljno vremena i za slobodne aktivnosti – objašnjava rektor Univerziteta Singidunum Milovan Stanišić.

On je napravio paralelu sa periodom od pre tridesetak godina, kada je i sam bio student, i kada se insistiralo na reprodukovanju kompletnog sadržaja iz udžbenika, što, prema prema njegovoj oceni, nije normalno. Ukazujući na nedostatak preduzetničkog duha zaposlenih u državnim obrazovnim ustanovama, Stanišić je podsetio na to da je od državnih fakulteta tražio da mu se pridruže u zahtevu da se prostor kasarni iskoristi za organizovanje nastave za inostrane studente. „Svi bi od toga imali koristi. Bilo bi više radnih mesta, a vojska bi dobila novac kao nadoknadu za iznajmljivanje prostora. Nažalost, nisam naišao na razumevanje.“

– Na Singidunumu smatramo da bi eks katedra i vežbe trebalo da utiču samo na trećinu ocene i stečenog znanja. Druga trećina formira se kroz veštinu korišćenja računara, odnosno obradu i prezentaciju podataka, a poslednja trećina kroz veštinu uticaja na druge. Izvesno je, takođe, da informacione tehnologije više doprinose nego što koštaju. Naši studenti osmislili su projekat „singidroid“, imamo više od 30.000 korisnika „singibuka“, a prati nas i više od 500 korisnika na Tviteru. Imamo i kanal na Jutjubu, koji ćemo uskoro dodatno unaprediti – poručio je Stanišić, koji je ponosan na velika dostignuća Singidunuma, iako ovaj univerzitet postoji tek 14 godina.

Obrazovni sistem „Ruđer Bošković“ ima 15 izdvojenih objekata, koji su opremljeni na najmoderniji način. U svim kabinetima i učionicama postoje računari ili laptopovi i elektronske table.

– Radimo po programu Kembridž univerziteta, a dobro funkcioniše i sistem razmene učenika i profesora, koji pohađaju seminare širom sveta i tamošnja iskustva prenose u naš obrazovni sistem. Posećuju nas i skauti prestižnih univerziteta u svetu, jer su prepoznali kvalitet koji ova ustanova pruža, što je zapravo i bio naš osnovni cilj. Iako u nastavi koristimo modernu tehnologiju, svesni smo da ona sama sebi ne sme da bude svrha. Činjenica je da će mobilni telefoni ubrzo postati neizostavna nastavna sredstva, ali uvek će nam prioritet biti kvalitet nastavnog programa. Prvi smo uveli knjigu prepiske, tako da roditelji u svakom trenutku mogu da dobiju sve informacije u vezi sa svojom decom. Na raspolaganju im je elektronski dnevnik u kojem su čak i njihovi kontrolni zadaci – s ponosom ističe Mladen Šarčević, osnivač i generalni menadžer Obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“.

On smatra da bi u svakom trenutku trebalo voditi računa o uštedama. Kao primer racionalnog ponašanja, Šarčević je naveo podatak da su elektronskom tablom zamenili potrošni materijal za rad, troškove štampanja su smanjili za 40, a telefonske račune za 30 odsto.

– Mora se više brinuti o normativima za opremanje škola, jer se i dalje od svake škole traži da poseduje gramofon. Pa gde sad da ga nađemo i šta će nam kad je tehnika toliko napredovala da on uopšte nije neophodan. Svesni smo da su sredstva skupa i da se mnoga ne proizvode u Srbiji, ali moramo ih koristiti ako želimo da idemo u korak sa svetom. Drago mi je da poslednjih nekoliko godina imamo slične poglede na svet sa Ministarstvom prosvete – iskren je Šarčević.

Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Ako govorimo o visokoškolskim ustanovama, zaključak je da bi one morale da osavremene sistem rada, nastavne planove i programe i to bez obzira na činjenicu da se Beogradski univerzitet našao na Šangajskoj listi od 500 najboljih svetskih univerziteta. Ipak, to je podatak za ponos i mi moramo da iskoristimo ovaj veliki uspeh i da privučemo studente iz regiona, ali i iz Afrike i drugih delova sveta.

Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum

Smatramo da bi eks katedra i vežbe trebalo da utiču samo na trećinu ocene i stečenog znanja. Druga trećina formira se kroz veštinu korišćenja računara, odnosno obradu i prezentaciju podataka, a poslednja trećina kroz veštinu uticaja na druge. Izvesno je, takođe, da informacione tehnologije više doprinose nego što koštaju. Naši studenti osmislili su projekat „singidroid“, imamo više od 30.000 korisnika „singibuka“, a prati nas i više od 500 korisnika na Tviteru.

Mladen Šarčević, osnivač i generalni menadžer OS „Ruđer Bošković“

– Radimo po programu Kembridž univerziteta, a dobro funkcioniše i sistem razmene učenika i profesora. Iako u nastavi koristimo modernu tehnologiju, svesni smo da ona sama sebi ne sme da bude svrha. Činjenica je da će mobilni telefoni ubrzo postati neizostavna nastavna sredstva, ali uvek će nam prioritet biti kvalitet nastavnog programa. Prvi smo uveli knjigu prepiske, tako da roditelji u svakom trenutku mogu da dobiju sve informacije u vezi sa svojom decom.

Bar dve godine u „Hajatu“

Konferencija o informacionim tehnologijama i troškovima obrazovnog sistema Srbije održana je u hotelu „Hajat“, odnosno u novim prostorijama Danas konferens centra. Željko Pantić, direktor Danas konferens centra, naglasio je da će na ovoj adresi ostati bar još dve godine, a „u slučaju obostranog zadovoljstva saradnja će biti produžena na još godinu dana“. U ovim prostorijama moguće je održavati i projekcije 3D filmova za 50 gledalaca.

DISKUSIJA – Panelisti „na ispitu“

Radivoje Mitrović, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Nije tako redak slučaj da prosvetni radnici zaposleni u školama u ruralnim sredinama istovremeno drže časove deci iz različitih razreda. Da li bi uvođenje moderne tehnologije u nastavni proces olakšao njihov rad?

– Najmanji problem predstavljaju troškovi informatizacije škola ili kabineta, ali ne mogu da se otmem utisku da je neposredni kontakt mnogo bolji za razvijanje procesa mišljenja kod dece. Ta opaska ne važi za organizovanje nastave na fakultetima, ali sada govorimo o osnovnom obrazovanju. Imamo brojne primere da su škole dobile po 30 računara u kabinetu, ali da ih koristi tek nekolicina profesora, jer su ostali informatički nepismeni. Bolje bi bilo da je svaki nastavnik dobio personalni računar kako bi se lakše obučio. Na taj način lakše i brže bi savladao sve korake, mogao bi da pomogne starijim kolegama, ali i da sa većim iskustvom prenosi znanje učenicima. Nastavu bi, dakle, trebalo organizovati tako da svako uživa u svom radu. Nesporan je veliki značaj informacionih tehnologija, ali bi prethodno trebalo osposobiti ljude da koriste novostečeno znanje. Na primer, Nigerija, Peru i Bolivija su odavno ušle u ove projekte i već beleže fantastične rezultate.

Utisak je da od štampanja udžbenika najveću korist imaju štamparije. Koliko je realno da udžbenici đacima budu dostupni u PDF formatu?

– Kod nas postoji čak 68 izdavača, što govori o sitničavosti uma. Činjenica je da pojedini profesori zahtevaju da studenti uče samo iz njihovih udžbenika, ali srećna okolnost je da su oni ipak u manjini. Osim toga, u celoj ovoj priči mnogo je bitniji sadržaj teksta u udžbeniku o čijem kvalitetu niko ne govori. Treba, takođe, podsetiti da na cenu knjiga utiču kvalitet štampe i distribucija, ali i ukazati na to da je u prethodnih pet-šest godina napravljen veliki pomak u rešavanju ovih problema. Želim da naglasim da nema besplatnog obrazovanja, jer je svima jasno da je poguban sistem u kojem država sve reguliše.

 

Prof. dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta Singidunum

U kom segmentu je najveći prostor za uštedu sredstava?

– Neophodno je meriti efikasnost rada profesora i omogućiti da se oni plaćaju po učinku. Ako neko ima samo 20 odsto prolaznosti na ispitu, on mora biti za sva vremena izbačen iz sistema obrazovanja. Jer takav profesor može biti vrsni stručnjak, ali očito nije dobar pedagog. Sumnjiv je svako ko ima ispod 40 odsto prolaznosti, jer tako priprema teren da prodaje ispite, ili to već radi. Mi smo odvojili 180.000 evra i organizovali obuku za 3.000 srednjoškolskih profesora, a spremni smo i za besplatno opismenjavanje profesora informatike. To je malo ulaganje, a dobit je ogromna i meri se na višegodišnjem nivou. Rekao bih i to da Nacionalna služba za zapošljavanje radi loše, jer nesporno je da u Srbiji ima ljudi koji znaju da rade svoj posao, ali ne dobijaju šansu da to i pokažu. U obrazovanju leži šansa da promenimo klimu u kojoj se radi, jer imamo dobre resurse.

 

Mladen Šarčević, osnivač i generalni menadžer obrazovnog sistema „Ruđer Bošković“

Da li je zastarela oprema najveći problem u sistemu školovanja?

– Nije najveći, ali je veliki. Nabavka moderne opreme mora da se odvija sinhronizovano sa usavršavanjem profesora. Problem je što nema javnih tendera, pa je otvoren ogroman prostor za manipulacije. Ministarstvo prosvete mora da napravi mehanizam koji će dati najbolje rezultate. Državni univerziteti su sujetni, pa neće ni da prihvate srednjoškolce iz privatnih škola. Najvažnije je izabrati pravog direktora, jer je on najznačajniji za napredak škole. Međutim, imam utisak da danas nije važno njegovo znanje, već iz koje partije dolazi.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari