Ofanziva Telekoma – biznis ili politika?

Da li je se radi o tržišnoj ili političkoj utakmici? Ovih dana vodi se žučna rasprava o ovim pitanjima, dok se zahtev za izuzeće ovog ugovora iz Zakona o zaštiti konkurencije nalazi pre Komisijom za zaštitu konkurencije. Juče je Komisija i saopštila da „kako bi sprečili dalje pogrešno informisanje javnosti, ističemo da ovde nije reč o koncentraciji (spajanju) dva ili više tržišna učesnika već o izuzeću od zabrane ugovora o ograničenoj i definisanoj poslovnoj saradnji u određenom segmentu poslovanja“. Oni su naveli i da su takva izuzeća već donosili u prošlosti, recimo između Telenora i VIP-a, Telenora i SBB. Takođe su i davali izuzeća i ugovorima između Radio televizije Srbije i Telekoma Srbija, kao i Kopernikus kablovskog operatera i televizija B92 i TV Prva, na primer.

Osnovno je pitanje da li se radi o diskriminaciji nekih učesnika na tržištu, kao što Junajted grupa tvrdi da je u pitanju SBB ili je to u stvari liberalizacija optičke infrastrukture kako to tvrdi Telekom. Kao prilog tvrdnji za stav UG navodi se deo Telekomovog dokumenta koji je juče objavila televizija N1 u kome se u korist ovog ugovora navodi da će dovesti do „potpunog urušavanja SBB-a“. Takođe i da će „posle ulaska Telenora, SBB brzo pasti ispod 30 odsto tržišnog učešća. Samim tim neće imati kapaciteta da ulaže u sadržaje i time će Telekom Srbija ostati jedini kvalitetan isporučilac sadržaja“.

Stručnjaci tvrde da bi ovaj dokument Komisija mogla da uzme u obzir prilikom odlučivanja o izuzeću sporazuma. Dijana Marković Bajalović, predsednica prvog Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, ističe da ukoliko im se ovi dokumenti dostave, Komisija može da ih uzme u obzir.

„Trebalo bi videti detalje tog ugovora da bi se dala neka ocena. U principu infrastruktura je bitna jer je to jedini način da dođete do potrošača i to je usko grlo. Ako će Telenor koristiti infrastrukturu Telekoma, onda to znači jačanje tržišne pozicije i jednih i drugih. Telekom će biti u boljoj poziciji pošto kontroliše infrastrukturu i postoji mogućnost da utiče i na sadržaj koji će se njom plasirati. Naravno da će Telenor želeti da ponudi svoj sadržaj potrošačima i ta ponuda će onda dovesti do toga da građani više biraju Telekom kod izbora kablovskog distributera“, ocenjuje Bajalović posebno ističući da se KzK bavi uticajem na cene i kvalitet usluga, a ne na pluralizam medijskog sadržaja koji se u novinskim izveštajima često ističe kao motivacija za ovo partnerstvo.

Božo Drašković, profesor na Fakultetu za primenjenu ekologiju Futura, podseća da su svuda zabranjeni sporazumi između tržišnih aktera usmereni protiv slobodne konkurencije.

„Ako postoje elementi koji isključuju druge učesnike na tržištu, oni vode kartelizaciji tržišta i na dugi rok monopolizaciji tržišta, što je na kraju loše za potrošače. Ukoliko Telekom samo iznajmljuje infrastrukturu Telenoru, onda mora i svima drugima da ponudi da je koriste pod istim uslovima i da te uslove obelodani. To je onda tržišna utakmica“, napominje Drašković, dodajući da je ovde ipak očito i da osim ekonomskog postoji i politički aspekt cele priče, kao i da nije to specijalitet samo ovdašnjih tržišnih i vantržišnih igrača, već globalna pojava.

Petar Đukić, profesor na TMF-u i član Saveta KzK u njenom prvom sastavu, podseća da svaka velika kompanija teži dominantnom položaju na tržištu, a da je zadatak antimonoplske regulative da ih spreči da to zloupotrebe.

„Razlozi su poznati, a to je interes potrošača, ekonomska efikasnost i tehnološki progres koji donosi konkurencija. Mislim da onaj dokument koji je objavljen KzK treba da uzme u obzir i da je to razlog da se sporazum proglasi nevažećim“, smatra on dodajući da je pre petnaestak godina Komisija imala nekoliko slučajeva i u kojima je sprečavala SBB da koristi dominantnu poziciju.

Telenor negira optužbe Junajted grupe

„Nema spajanja Telenora i Telekoma, Telenor ne preuzima vlasništvo nad Telekomovom infrastrukturom, niti poslovne ambicije naše kompanije na bilo koji način ugrožavaju slobodu medija. Ambicija Telenora je da uđe u oblast interneta i TV sadržaja. U razvoju i ostvarenju te ambicije ponašamo se, kao i uvek, kao samostalna i odgovorna kompanija na tržištu, ne spajajući se ni sa kim.

Što se tiče širokopojasnog interneta i TV sadržaja, građani Srbije danas mogu da biraju između vrlo ograničenog broja i ponuda kompanija. Mi želimo da uvedemo novu i drugačiju ponudu, a ne da uklonimo sa tržišta bilo koju postojeću. Pojava trećeg konkurenta u ovoj oblasti donosi liberalizaciju tržišta, zdraviju konkurenciju, nova ulaganja i koristi za sve: korisnike, tržište telekomunikacija i celo društvo.

Telenor ima veoma dobru infrastrukturu u Srbiji, sa više od 2.200 baznih stanica i 6.100 kilometara optičkih kablova. Međutim, kada su potrebni dodatni kapaciteti kako bi se pružila što bolja usluga korisnicima, komercijalno iznajmljujemo infrastrukturu od različitih partnera – uključujući i Telekom i SBB. Zakup infrastrukture je uobičajena i potpuno zakonita poslovna praksa svih operatora.

Trenutno nemamo nijedan određeni proizvod ili uslugu koje bismo najavili, ali u razvoju i pripremi moguće buduće ponude, otvoreno razgovaramo sa svim potencijalnim provajderima medijskih sadržaja i drugim partnerima.

Želimo da naglasimo da naša ambicija, kao evropske kompanije i jednog od vodećih operatora u Srbiji, ni u kom slučaju ne ugrožava slobodu medija u zemlji.

Telenor je kompanija sa jakom reputacijom i integritetom, koja posluje ne mešajući se u politiku. Kako bismo dodatno zaštitili svoju poziciju i reputaciju od neosnovanih i neistinitih napada, razmatramo pravna sredstva koja nam stoje na raspolaganju i dalje korake.

I na kraju da naglasimo: naša poslovna ambicija je jasna – veći  izbor i dodatna vrednost za korisnike, sa širom i bogatijom ponudom“, navode u Telenoru.

Telekom: Liberalizujemo optičku mrežu

„Telekom i Telenor se ne spajaju, niti je to bilo kada bio plan. Reč je o redovnoj ugovornoj saradnji koja je u potpunosti u skladu sa evropskim standardima i praksom.

Telekom Srbija namerava da po komercijalnim uslovima iznajmljuje svoju optičku infrastrukturu Telenoru. Time se značajno liberalizuje tržište telekomunikacija u Srbiji.

Ovakva saradnja donela bi brojne pogodnosti korisnicima i pospešila konkurenciju i inovacije u telekomunikacionoj industriji, što je osnovna namera obe kompanije.

Bakarna telekomunikaciona infrastruktura Telekoma Srbija već je liberalizovana i koristi je više operatora, uključujući i SBB,  a ovo je početak liberalizacije optičke infrastrukture, što je, inače, raširena praksa u Evropi.

Ovo nije ekskluzivna ugovorna saradnja. Telenor je samo prva kompanija sa kojom nameravamo da imamo ovakvu vrstu saradnje.

Telenor će biti u prilici da pored optike od Telekoma Srbija kupi i sadržaje, ali će imati i mogućnost izbora da sadržaje kupuje i od drugih proizvođača i distributera, kao i mogućnost da proizvodi sopstvene sadržaje.

Sve što je predloženo u skladu je sa Zakonom i najboljom evropskom praksom“, navode u Telekomu.

Objavljena dokumenta Telekoma Srbija

Beograd – Televizija N1 juče je objavila dokumenta Telekoma Srbija koja prikazuju uslove pod kojima će ugovor sa Telenorom biti sklopljen. Kako je navela ova televizija, sporazum koji je Telekom sklopio sa Telenorom osmišljen je da bi se dovelo do slamanja SBB-a čime bi se uticalo na egistenciju medija Junajted grupe.

“ Ovo omogućava da se SBB potisne sa ovog tržišta, da Telekom Srbija bude stabilno broj jedan u maloprodaji fiksnog interneta, ali i da u veleprodaji ostvari značajan prihod u budućnosti. Što se tiče sadržaja, tj. naših TV kanala, kako se korišćenjem naše infrastrukture podrazumeva i korišćenje našeg sadržaja, omogućiće se potpuna dominacija našeg sadržaja u odnosu na United media kanale. Samim tim, ugovorom za pomenutu uslugu se stavlja tačka na poslovanje United media kao i SBB-a u Srbiji“, navodi se u dokumentu Telekoma, koji prenosi N1.

U dokumentu u koji je Danas imao uvid navodi se da je u Srbiji, za razliku od drugih tržišta „mobilni operatori još uvek nisu aktivno ušli u segment usluga fiksne telefonije“.

„SBB je u svakom slučaju aktivno radio tokom 2017. i 2018. na sjedinjavanju sa Telenorom. Telenor je ipak odlučio da strateški ostane uz Telekom. Sada imamo odličnu šansu da završnim potezom vratimo situaciju ako je i trebalo da bude od 2001. godine“, navodi se na početku dokumenta kojim se poziva na zaključenje ugovora sa Telenorom. Kako se dodaje, Telekomovu optičku mrežu će posle iznajmljivanja koristiti i Telekom i Telenor, a u budućnosti „verovatno i Vip“, što „omogućava da se SBB potisne sa ovog tržišta, da Telekom bude stabilno broj jedan u maloprodaji fiksnog interneta, ali i da u veleprodaji ostvari značajan prihod u budućnosti“.

„Što se tiče sadržaja, tj, naših TV kanala, kako se korišćenjem naše infrastrukture podrazumeva i korišćenje našeg sadržaja, omogućiće se potpuna dominacija našeg sadržaja u odnosu na United Media kanale… Samim tim, ugovorom za pomenutu uslugu se stavlja tačka na poslovanje United Media kao i SBB-a u Srbiji“, navodi se u dokumentu.

Kako je precizirano, Telenor će dobiti pristup do 300.000 „home passed“ tačaka (korisnika dostupnih putem Telekomove optičke mreže), koje će Telenor povezivati, pri čemu se Telenor obavezuje da do kraja 2022. naruči 132.000 HP-ova.

Šta ovo znači za korisnike

Ovaj ugovor znači da će sa stanovišta korisnika, Telenor postati i kablovski operater, poput SBB-a ili Telekoma, odnosno da će korisnicima moći da ponudi objedinjenu uslugu mobilne i fiksne telefonije, interneta i pakete TV kanala. Telenorova kablovska televizija će biti dostupna na lokacijama na kojima je prisutna Telekomova optička mreža (mada ne na svim lokacijama), a dostupni kanali biti slični onima koje danas imaju Telekomovi korisnici. Telenor ima mogućnost da zakupi i kanale drugih dobavljača, što potencijalno ostavlja otvorenim i opciju po kojoj bi budući korisnici Telenorove kablovske televizije mogli da gledaju i kanale Junajted grupe, pa da tako imaju i Sport klub i Arenu ili i N1 i K1. Ipak, iz dokumenta Telekoma jasno je da oni ne očekuju da će se to i desiti.