„Bolje da je povećan porez na profit banaka“: Analitičari o odluci NBS da ograniči kamatu na kredite

Danas je kamatna stopa na isti kredit dostigla skoro sedam odsto, pošto je euribor skočio na blizu četiri odsto, a mesečna rata iznosi 694 evra.

Nakon jučerašnje odluke Narodne banke Srbije da se kamatne stope na kredite, odobrene pre 30. jula prošle godine, ograniče na 4,08 odsto, mesečna rata pada na 532 evra.

U ovom slučaju to je značajno olakšanje za dužnika, dok je na nižim iznosima kredita manji efekat na budžet dužnika.

Takođe, NBS je odredila i da oni koji su uzimali stambene kredite sa varijabilnom kamatnom stopom nakon 30. jula prošle godine ima da plaćaju kamatnu stopu koliko je iznoisla u trenutku potpisivanja ugovora, tako anulirajući sva kasnija povećanja euribora.

Na kraju, oni koji nakon odluke NBS uzimaju stambeni kredit, ukoliko se radi o kreditu sa fiksnom kamatanom stopom mogu plaćati najviše 5,03 odsto, dok banka onima koji uzimaju kredit sa varijabilnom kamatnom stopom može da naplati maksimalnu maržu od 1,1 odsto plus euribor.

Ovo će da traje do kraja 2024. godine i banke, prema odluci NBS, nemaju pravo da razliku između ugovorene i nove kamatne stope naplate kasnije klijentima.

Ipak, postavlja se pitanje da li je ovakvo uplitanje NBS u cene određene na tržištu i u već zaključenim ugovorima opravdano i dozvoljeno.

Oni koji bi prvi trebalo da reaguju za sada ćute. Banke se nisu oglašavale, a Danas nije dobio odgovor Udruženja banaka Srbije do objavljivanja teksta.

Razlog za to može biti u činjenici da je bankarski sektor u prvih šest meseci ostvario dobit pre oporezivanja od neverovatnih 607 miliona evra.

S obzirom na trend u Evropi da države globe banke posebnim porezima na ekstraprofit, moguće je da se bankam isplati da progutaju ovu žabu, da ne bi izazivali državu na drastičnije mere.

Banke inače nisu omiljene, a posebno nije popularno ako udvostruče profit u godini kada se građani bore sa najvećom inflacijom u poslednjih desetak godina.

Vladimir Vučković, predavač na Mokrogoskoj ističe da administriranje i kontrola cena na površini deluje korisno za one koji će dobiti smanjenje rata, ali upozorava da u ekonomiji nema besplatnog ručka.

„Da li će banke možda povećati kamatne stope na druge kredite ili povećati cene naknada i provizija za ostale klijente?

Imamo i slučaj moralnog hazarda. Neki ljudi su bili oprezni i uzeli kredite sa fiksnom kamatnom stopom. U početku su ti krediti bili skuplji, ali sada kada se njihova odluka isplatila, ovi drugi dobijaju pomoć države“, napominje Vučković.

Na neki način, primećuje on, ovo deluje kao zamena za porez na banke, ali bi bilo bolje da je doneta sistemska mera, a ne samo ona koja se odnosi na jedan deo tržišta.

Vučković takođe upozorava treba dobro analizirati i kamatne stope i trgovačke marže.
„Ne može se gledati ko dobro zarađuje pa onda ograničavati im cene. To nije sistemsko delovanje“, upozorava on.

I Bogdan Petrović, ekonomski analitičar smatra da bi bilo pravičnije da je država odredila veći porez na profit banaka, recimo 25 umesto 15 odsto, nego što je odlučila da se umeša u ugovorni odnos banke i klijenta.

„Videvši da banke ostvaruju enormne profite, bilo bi pravičnije da je doneto ograničenje naknada u paltnom prometu ili veći porez na profit banaka. Ovako se udara na slobodu ugovaranja i obligacione odnose. Nije vanredno stanje pada se takve mere donose, a nije dobro ni sa stanovišta države“, upozorava Petrović.

On podseća i na nedavnu odluku NBS da povuče oko 115 milijardi dinara povećanjem obavezne rezerve.

„Bilo je krajnje vreme, jer NBS dva meseca nije povećavala referentnu kamatnu stopu, a vlad au međuvremenu usvojila rebalans i znatno povećala potrošnju. NBS se opredelila da povuče iz banaka skoro milijardu evra, koje banke neće moći da plasiraju klijentima. Ovo će verovatno dovest do toga da banke povećaju kamatne stope na kredite stanovništvu i privredu“, zaključuje on.

Narodna banka Srbije u odgovoru na pitanja Danasa kaže da povećanje obavezne rezerve nije doneto primarno sa ciljem smanjenja troškova monetarnih operacija NBS, niti smanjenja prihoda banaka po tom osnovu, već radi doddatnog pooštravanja monetarnih operacija.

Ipak, razlika između kamatne stope na obaveznu rezervu od 0,75 odsto i na repo operacije koja je trenutno 5,53 odsto i prekonoćne depozitne olakšice od 5,25 odsto, značiće da će banke manje prihodovati, odnosno da će NBS manje koštati monetarna politika za oko pet milijardi dinara godišnje.

Kada se radi o meri ograničenja kamatnih stopa na stambene kredite, NBS smatra da će trošak za banke iznositi oko 10 odsto projektovanog rezultata bankarskog sektora u ovoj godini, kao i da neče ugroziti finansijsku stabilnost niti pojedinačnih banaka niti celog sektora.

„S obzirom na visoku profitabilnost koju banke ostvaruju u uslovima povećanih kamatnih stopa, a uzimajući u obzir da će i nakon primene privremene mere i povećanja obavezne rezerve bankarski sektor i dalje raspolagati značajnim iznosima slobodnih sredstava za obavljanje kreditne aktivnosti, očekuje se da navedena mera neće imati značajniji efekat na pokazatelje profitabilnosti bankarskog sektora, odnosno da banke neće imati potrebu da pomenute efekte preliju na krajnje korisnike putem povećanja kamatnih stopa i naknada na bankarske usluge“, ocenjuju u centralnoj banci dodajući da je sličnu praksu sa kamatama na stambene kredite već uspostavila Hrvatska.