Ograničenje kamata na stambene kredite – predizborna mera ili briga države o građanima?

Iako je odluka Narodne banke Srbije da se dužnicima privremeno ograniči nominalna kamatna stopa u narednih 15 meseci, počev od oktobarske rate, obradovala građane koji se bore sa otplatom kredita, stručna javnost, sa druge strane, pomenutu meru ne smatra racionalnom odlukom.

Podsećanja radi, privremena mera NBS odnosi se na stambene kredite fizičkim licima, i njome je ograničena kamatna stopa za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita sa promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra.

Kamata neće moći da bude iznad 4,08 procenata na kredite uzete do kraja jula prošle godine, dok će se za kredite uzete posle tog datuma primenjivati inicijalna kamata ugovorena sa dužnikom.

Takođe, banke posle isteka roka privremene mere, odnosno kraja 2024. godine, neće imati pravo da traže od građana da im nadoknade tu razliku.

Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da mera Narodne banke Srbije narušava ugovore sklopljene između banaka i dužnika, što direktno narušava pravnu sigurnost države.

„Ograničavanje kamatnih stopa od strane centralne banke predstavlja neobičnu meru. Ne radi se samo o ograničavanju kamatnih stopa za neke buduće kredite, već zadiranje u postojeće ugovore, koji su rezultat slobodno izražene volje dve ugovorne strane. Ako država ili neki njen organ menja klauzulu ugovora slobodno sklopljenih između dve ugovorne strane, to može da naruši utisak o opštem pravnom miljeu države, kao i o pravnoj sigurnosti. U tom smislu, dve ključne stvari su važne ako se teži razvijanju tržišne privrede – da ste u stanju da zaštitite svojinu i da zaštitite ugovor. Stoga, nije dobro narušavati ugovore državnim odlukama, jer u tom slučaju možemo pretpostaviti da ponovo neki državni organ može menjati bitne elemente ugovora koji se sklapaju bilo gde u privredi i društvu jedne zemlje“, pojašnjava naš sagovornik.

On ističe da su se slična „uplitanja“ dogodila i u Mađarskoj pre nekoliko godina, što je izazvalo loše reakcije u Evropskoj uniji i ostatku sveta, po pitanju solidnosti pravnog sistema te zemlje.

„Nije dobro kada izostaje sigurnost da će se ugovor realizovati onako kako je sklopljen,  te kada postoji opasnost da državni organ svojom voljom menja klauzule. Na tržištu se ne dešava ništa abnormalno po pitanju kamatnih stopa, one su trenutno na nivou na kom su bile godinama unazad, odnosno na 5, 6, 7, 8 odsto. Pre 10 godina, stavljanjem novca na deviznu štednju u domaće banke, dobijale su se kamate po 7-8 odsto na godišnjem nivou. Prema tome, krediti su bili skuplji od toga, vrlo često 10-11 odsto. Sada su oni na duplo nižem nivou, te nije bilo realne potrebe da se država upliće u potpisane ugovore“, napominje Šoškić.

Danasov sagovornik predočava da, iako će ova data mera mnogima doneti olakšanje a Narodnoj banci popularnost, sa aspekta finansijske stabilnosti – ona nije opravdana.

„Svakako da će trenutni dužnici osetiti olakšanje, za njih je to popularno i dobro. Banke će pretrpeti gubitke, a ono što je neobično, jeste da je takva odluka uvedena baš sada, za period od 15 meseci. Pomenuto otkriva moguću političku pozadinu, što bi bilo loše po reputaciju centralne banke. Da li ona svojim merama treba da podržava bilo koju političku partiju i utiče na uslove na izborima? Ono što je sigurno, sa aspekta održavanja finansijske stabilnosti u sistemu, teško je naći opravdanje za meru kada nemamo bilo kakvo bitno narušavanje stabilnosti. Konačno, sama činjenica oročavanja odluke govori u prilog tezi da možda nije bilo ni potrebno da se donosi. Ništa ne garantuje da će za 15 meseci da bude manjih izazova za finsnsijsku stabilnost. To je kompleksno pitanje koje je teško predvideti, a dosta zavisi i od međunarodnih faktora. Ipak, nesumnjivo je da će ovaj potez doneti popularnost Narodnoj banci, i verovatno Vladi kod određenog broja građana koji će od njega imati neposredne koristi“, tvrdi Šoškić.

Sa druge strane, Petar Đukić, profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu, kaže da ga donošenje mere ne iznenađuje, jer je, prema njegovim rečima, aktuelna vlast navikla da reguliše privredni sistem i ekonomske standarde kako god hoće – posebno pred izbore,  kako bi imala osnov da kaže ljudima da nije loše kao što bi moglo da bude.

Naš sagovornik ističe i da su korektivne mere uvek racionalne i razumne sa nekog stanovišta. Ipak, da je u ovom sličaju pitanje da li je Odluka razumna za građane ili političare, jer slede izbori.

„Mere Narodne banke, koje su korektivne mere u finansijskom sistemu, mogu se donositi iz različitih pobuda. Da li je razumno za građane ili za političare koji pikiraju izbore, prilično je pitanje. Kada je konkretno reč o ovoj meri, mišljenja sam da je populističkog karaktera u susret izborima. Pomenuto je usledilo nakon što je 1. septembra liberalizovan iznos troškova koje banke naplaćuju za obradu kredita i drugih troškova koje uključuju kreditne rate. Da to ne bi bio preveliki udar, te ispalo da su ljudi nezadovoljni – rešili su da uvedu ograničenje, ali na kratak period. Sa jedne strane ovaj korak moguće je razumeti, jer je još uvek stanje javnih finansija u Srbiji pod uticajem inflacije i veoma rovito. Tu je moguć lov u mutnom i neka vrsta intervencije. Ipak, istovremeno je kontradiktorno onome što je Narodna banka saopštila pre par dana – da definitivno više nećemo imati posla sa inflacijom i da će ona svakog meseca, na međugodišnjem nivou, biti niža“, ističe profesor TMF-a.

Đukić pojašnjava da bi to značilo da banke snižavaju kamate na kredite umesto da ih podižu, jer niža inflacija automatski znači stabilnije novčane prilike.

„Ako nije tako, i ako se nije ostvarila prognoza da u avgustu inflacija bude 11 odsto, već je 13,5, a bila 12,5 odsto – onda je đavo odneo šalu. Slede neka druga jesenja poskupljenja, a cene se ne ponašaju isto kao na Balkanu, a posebno ne kao u ostatku Evrope. Svaka inflacija ima svoje korene,i mnogo je opasnija gde postoje inflaciona očekivanja kao kod nas. Zato je ova mera „daj šta daš“, da nekako bar kontrolišemo to stanje, da narod ne bude mnogo nezadovoljan“, viđenja je naš sagovornik.

Takođe je stava da ne postoji opasnost da strane banke odu iz Srbije, jer se mera odnosi samo na 15 meseci, a one ne razmišljaju na tako kratak rok.

Smanjenje kamate obuhvatiće oko 100.000 kredita koji se trenutno otplaćuju u našoj zemlji, a banke se za sada nisu oglasile po ovom pitanju.