Ohrabrujuće ocene MMF-a i Svetske banke

Ulazak Donalda Trampa u Belu kuću izazvao je zabrinutost međunarodnih institucija, poput MMF-a, koje strahuju od novog talasa protekcionizma. U strahu da bi Tramp, i drugi populistički političari širom sveta, mogli dodatno da uspore međunarodnu trgovinu, MMF je upozorio na eventualne posledice protekcionizma. MMF je, uoči ovogodišnjeg zasedanja, poboljšao prognozu rasta globalne svetske ekonomije za 2017. sa 3,4 na 3,5 odsto. Projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda svetske ekonomije za 2018. godinu zadržana je na stabilnih 3,6 odsto, navodi se u najnovijem izveštaju MMF-a „Perspektive svetske ekonomije“. Projektovane stope rasta u 2017. i 2018. godini očekuju se u najvećem delu sveta, mada će u većini razvijenijih ekonomija rast biti „prigušen“, dok će se države izvoznici sirovina i dalje suočavati sa poteškoćama, navodi se u dokumentu.

MMF je potvrdio prognozu rasta BDP-a Srbije za ovu godinu od tri odsto, dok se za 2018. predviđa rast od 3,5 odsto. Kada je reč o nezaposlenosti, MMF prognozira da će ona u ovoj godini iznositi 16 odsto, a da će u 2018. pasti na 15,6 odsto. „Pozitivne ocene, koje je Srbija dobila zahvaljujući vidnom unapređenju ekonomske slike, veoma su ohrabrujuće“, izjavio je šef misije MMF-a za Srbiju DŽejms Ruf na sastanku sa ministrom finansija Srbije Dušanom Vujovićem, održanom u Vašingtonu. On je takođe naglasio da je povećanje investicija u privatnom sektoru, ali i suficit u budžetu u prvom tromesečju ove godine, jasan pokazatelj da je Srbija dobro definisala program reformi, računajući i strukturne. „Jasno je da se dogovorene mere uspešno sprovode i zbog toga će ova međunarodna finansijska institucija nastaviti da pruža savetodavnu i tehničku podršku Vladi Srbije“, naglasio je šef misije i izrazio pozitivna očekivanja u pogledu predstojeće, sedme revizije kreditnog aranžmana. Srpski ministar finansija se, na marginama skupa, sastao i sa predstavnicima Međunarodne finansijske korporacije (IFC).

On je tom prilikom istakao da podrška koju Srbija dobija od IFC doprinosi rastu obima kredita namenjenih malim i srednjim preduzećima, otvaranju novih radnih mesta i poboljšanju kvaliteta upravljanja u privatnom sektoru, dodajući da će prioriteti u narednom periodu biti da se pronađu novi načini kako bi ova međunarodna korporacija što efikasnije podržala privatni sektor. Ministar finansija susreo se i sa predstavnicima Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Svetske banke. Potpredsednik EBRD Alan Pilou rekao je da Srbija ostavlja utisak stabilne i sigurne zemlje i da se u „političkom šumu koji postoji među nekim zemljama Zapadnog Balkana, Srbija vidno izdvojila kao ostrvo stabilnosti i dobrog oslonca za ceo region“. Pohvalama se pridružio i potpredsednik Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju Siril Miler, koji je ocenio da Srbija sada ima uvid u realne mogućnosti razvoja, te da joj to pomaže da precizno definiše prioritete u nastavku fiskalnog prilagođavanja, jačanju kapaciteta i efikasnosti.

Na sastanku sa ministrom finansija i guvernerom NBS Jorgovankom Tabaković, zamenik izvršnog direktora MMF-a Tao Zang, kazao je da je namera te finansijske institucije da nastavi sa pružanjem intenzivne podrške Vladi Srbije. „U prethodne tri godine inflacija se kretala oko dva odsto, dok su inflaciona očekivanja dobro usidrena. osim toga, deficit tekućeg računa snižen je u 2016. na oko četiri odsto BDP-a zahvaljujući snažnom izvozu roba i usluga i bio je u potpunosti pokriven prilivom po osnovu stranih direktnih investicija koje su dostigle 5,5 odsto BDP-a. Od velikog je značaja vraćanje poverenja u lokalnu valutu, na šta ukazuje i dinarska štednja, koja je tri puta veća nego 2012“, naglasila je guvernerka NBS. Učesnici skupa u Vašingtonu izrazili su očekivanje da će trend smanjivanja učešća duga u BDP da se nastavi što je, prema oceni Vujovića, dobar signal investitorima da ulažu u Srbiji. On je istakao da nama, sa stanovišta makro-monetarne i makro-fiskalne politike, novi formalni aranžman sa MMF-om nije neophodan, ali da bi, posmatrano u kontekstu reformi, bilo dobro da imamo program koji nas stavlja u situaciju da planiramo i da te planove ostvarujemo. Što se tiče problema pojedinih velikih preduzeća u Srbiji, ministar je rekao da je teško na period oročen na 20 meseci planirati preciznu dinamiku razrešenja situacije, jer to ne zavisi samo od tih preduzeća, ili od države, već i od interesa investitora, ali i od administrativno-pravnih procedura. „Ja sam zbog toga zamolio da pokušamo da budemo realni, kako ne bismo morali da revidiramo rokove. Ponekad je bolje rokove definisati funkcionalno nego zakucati za konkretne datume“, stav je srpskog ministra finansija koji kaže da započete reforme ponekad izgledaju kao problem Ikara – ne sme da se leti ni preblizu Suncu, ni preblizu talasima.

Autor je ekonomista – naučni savetnik