Oko 60 odsto prihoda planirano za investicije

To je manji iznos od prošlogodišnjeg koji je, zbog uvećanja prihoda, bio rebalansiran. Ipak, novi budžet trebalo da bude uvećan učešćem države u sufinansiranju kapitalnih projekata i, kako navodi Arsen Đurić, zamenik predsednika opštine, najveći deo novca iz opštinske kase biće iskorišćen za završetak ranije započetih i velikih investicija, ali i za nove projekte, od kojih su najznačajniji rekonstrukcija vodozahvata u Ribnici i izgradnja novog vodosistema u Sušici.

– Budžet za narednu godinu je svakako razvojni, jer će najveći deo, skoro 60 odsto, biti uložen u investicije, a svega sedam odsto će biti utrošeno za plate zaposlenih, kazao je Đurić i dodao da će budžetski novac biti ravnomerno raspoređen za investicije u urbanim i seoskim delovima opštine.

– Značajna ulaganja biće na samom Zlatiboru, u nekoliko važnih saobraćajnica, ali neće biti zapostavljena sela. Mnogo više novca nego ove godine biće uloženo u seosku putnu infrastrukturu, jer smo u ovogodišnjem budžetu imali značajne finansijske izdatke za ranije započete i kapitalne projekte, zbog čega su ostale pozicije bile smanjene. Međutim, naredne godine biće više ulaganja u putnu infrastrukturu u Čajetini, na Zlatiboru, ali i u selima, najavio je Đurić.

Završetak kapitalnih projekata, poput panoramske žičare-gondole koja će, trasom dugom skoro devet kilometara, spojiti centar Zlatibora i vrh Tornika i imati međustanicu kod Ribničkog jezera, kao i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru, očekuje se početkom naredne godine.

Zlatiborsku gondolu, čija gradnja je počela pre dve godine i kasni zbog birokratskih prepreka i ranijih loših odnosa sa nadležnim republičkim organima oko izdavanja građevinskih dozvola, Čajetina sama finansira. Za taj projekat, vredan 1,6 milijardi dinara, opština se zadužila kreditom od 750 miliona dinara, a ostatak je obezbeđen iz lokalnog budžeta.

– Ove, kao i prošle godine, izdvojili smo oko 98 miliona dinara za glavnicu i kamatu za taj kredit. Otplatili smo skoro polovinu kredita i u naredne četiri godine otplatićemo ga u potpunosti, naveo je Đurić.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u blizini rečice Obudojevice na Zlatiboru uskoro bi trebalo da bude pušteno u probni rad, koji će trajati 270 dana. Vrednost te investicije, započete u novembru 2017. godine, veća je od 4,6 miliona evra, za koju je Centar za međunarodnu saradnju i razvoj Vlade Slovenije donirao milion i po evra, dok je ostatak ulaganje lokalne samouprave.

Đurić navodi da su u narednoj godini planirana dva velika i značajna projekta: rekonstrukcija postojećeg vodosistema Ribnica i izgradnja novog vodosistema Sušica.

Prvim projektom, kako objašnjava, biće zamenjen kompletan magistralni cevovod od Ribnice do Zlatibora i izgrađen rezervoar od 2.000 kubnih metara na Zlatiboru. Uz postojeći od 600 kubnih metara, novim rezervoarom obezbediće se pouzdanije vodosnabdevanje, a u slučaju havarije to će biti dovoljne zalihe vode za dva dana snabdevanja.

Paralelno sa tim, dodaje Đurić, počeće i pripreme za gradnju novog vodosistema Sušičko vrelo, koji će se graditi u fazama koje će trajati tri godine. U prvoj fazi, za koju je urađen projekat, trebalo bi da se izgradi crpna stanica i postavi cevovod od izvorišta Sušičkog vrela do Žigalskog visa u Tripkovi, gde je planirano da bude fabrika za preradu vode.

Nakon toga uslediće postavljanje cevovoda do Čajetine, a kasnije i do Zlatibora. Time će vodosistemi Ribnica i Sušičko vrelo biti alternacija jedan drugom i omogućiće pouzdano i bezbedno snabdevanje vodom.

Osim toga, 190 miliona dinara je odvojeno za izgradnju puteva i ulica, uz dodatnih 80 miliona dinara za rekonstrukciju, krpljenje, presvlačenje i nasipanje makadamskih puteva u selima. Za reciklažno dvorište, koje se gradi u Semegnjevu, kao i za izgradnju poslovne zgrade i radionica KJP „Zlatibor“ planirano je 117 miliona dinara.

Za svlačionice i prateće sadržaje između fudbalskih terena i sportske hale na Zlatiboru je izdvojeno 40 miliona dinara, ali i 10 miliona dinara za poboljšanje energetske efikasnosti tog sportskog objekta, poput nabavke i ugradnje solarnih panela. Za izgradnju javne rasvete je planirano oko 15 miliona dinara, a novac je izdvojen za izgradnju sportskih parkova, pešačkih staza i drugih sadržaja.

– Tendere za te radove raspisaćemo u januaru naredne godine, tako da ćemo krajem januara ili početkom februara imati potpisane ugovore za izgradnju i rekonstrukciju puteva i ulica. Ako vremenske prilike budu to dozvolile, radovi bi trebalo da počnu na proleće i manji projekti biće završeni tokom naredne godine, naveo je Đurić.

Bez problema sa vodom sto godina

– Ukoliko se desi nevolja na jednom, imamo alternativni vodosistem i na taj način smo rešili snabdevanja vodom u narednih sto godina. Oba projekta su prošla u Kancelariji za javna ulaganja Vlade Srbije i očekujemo da će ugovori o finansiranju biti potpisani početkom naredne godine. Od Kancelarije očekujemo podršku od oko 200 miliona dinara, a mi smo planirali oko 110 miliona dinara, naveo je naš sagovornik i objasnio da će opštinski budžet, zbog priliva novca po tom osnovu, biti veći nego što je bio u ovoj godini.

Nova gondola do vrha Čigote

Pored gondole, čija gradnja je u završnici i biće najduža na svetu, u planu je da se gradi još jedna, odnosno jedan krak postojeće panoramske žičare u dužini od 4,5 kilometara. Ona će ići trasom od međustanice kod Ribničkog jezera do vrha Čigote i trebalo bi da, uz poštovanje ekoloških standarda, podstakne turistički razvoj i tog dela Zlatibora. Đurić navodi da bi za tu investiciju trebalo da se uradi idejni projekat, te da je za plansku dokumentaciju za taj projekat i projekat izgradnje zatvorenog bazena na Zlatiboru, planirano 14 miliona dinara.

Zatvoreni bazen kod sportske hale

U okviru sportske hale na Zlatiboru u planu je gradnja zatvorenog bazena sa svim pratećim sadržajima, koji će biti i gradski bazen, jer će moći da ga koriste građani Čajetine i Zlatibora. Projektna dokumentacija, kaže naš sagovornik, biće izrađena naredne godine, a gradnja bi trebalo da počne 2021. godine. Osim toga, najavljuje Đurić, biće prošireni i smeštajni kapaciteti u tom sportskom kompleksu, čime će se zaokružiti ponuda u sportskom turizmu Zlatibora.

Tekst je deo projekta „Bolja infrastruktura, bolji život ljudi“, koji se sufinansira sredstvima Opštine Čajetina. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju nužno stavove organa koji sufinansira projekat.