Okršaj sa inflacijom: NBS povećala kamatnu stopu 12. put zaredom

Na današnjoj sednici je odlučeno i da stopa na depozitne olakšice ostane zadržana je na nivou od 4,5 odsto, dok je stopa na kreditne olakšice povećana na sedam odsto.

I pored znakova popuštanja, navodi se u saopštenju NBS, globalni troškovni pritisci i uvozna inflacija su i dalje visoki i potrebno je ograničiti njihove indirektne efekte na rast cena na domaćem tržištu.

NBS očekuje da će ova mera doprineti da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja.

Povećanje referentne kamatne stope utiče na ostale dinarske kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje, a NBS smatra da to pokazuje efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope.

„Istovremeno, održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije znatno doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i ukupnoj makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti“, kažu u NBS.

Izvršni odbor je naveo da su pad svetskih cena energenata, kao i rešavanje zastoja u globalnim lancima snabdevanja i smanjenje troškova kontejnerskog transporta u velikoj meri doprineli slabljenju globalnih troškovnih pritisaka, što bi trebalo da ima uticaja i na usporavanje domaće inflacije u narednom periodu.

„Ipak, otvaranje Kine nakon popuštanja restriktivnih zdravstvenih mera moglo bi ubrzati globalnu ekonomsku aktivnost i povećati tražnju za energentima i primarnim proizvodima, što može usporiti proces smanjenja globalne inflacije, dok bi u suprotnom smeru delovalo veće od očekivanog zaoštravanje monetarnih politika centralnih banaka“, navodi se u saopštenju NBS.

Od dinamike zaoštravanja monetarnih politika američkog Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke zavisiće i kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu i tokovi kapitala prema zemljama u usponu.

„Opreznost monetarne politike je neophodna i zbog i dalje prisutnih geopolitičkih tenzija, uključujući i postojanje rizika da se snabdevanje svetskog tržišta naftom iz Rusije znatnije smanji u narednim mesecima i da ne bude kompenzovano rastom ponude iz drugih zemalja OPEC-a, što bi podstaklo rast cene nafte.

Pored toga, indirektni efekti povećanih cena energenata i industrijskih sirovina u prethodnom periodu, zajedno s tržištem rada koje karakteriše niska nezaposlenost i dalji rast zarada, još uvek utiču na rast bazne inflacije u većini zemalja“, navode u NBS.

Inflacija u Srbiji je u januaru na mesečnom nivou iznosila 1,4 odsto, a međugodišnje posmatrano 15,8 odsto.

„I dalje se oko dve trećine doprinosa ukupnoj inflaciji odnosi na rast cena hrane i energenata, na koji mere monetarne politike imaju ograničen efekat, jer je rast ovih cena u velikoj meri posledica dešavanja u međunarodnom okruženju.

Bazna inflacija (merena promenom indeksa potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) i dalje se kreće na znatno nižem nivou od ukupne inflacije – u januaru je iznosila 10,4 odsto međugodišnje, čemu značajno doprinosi očuvana relativna stabilnost deviznog kursa“, kažu u NBS. dodajući da prema psolednjoj projekciji očekuju da će međugodišnja inflacija ostati povišena i u nastavku prvog tromesečja ove godine.

To će biti psoledica prenošenja troškovnih pritisaka iz prethodnog periodana cene hrane i drugih industrijskih proizvoda, kao i zbog poskupljenja struje i gasa.

„Nakon toga, inflacija bi trebalo da se nađe na opadajućoj putanji, uz znatniji pad u drugoj polovini ove godine i povratak u granice cilja sredinom 2024. godine“, zaključuju u NBS.

U centralnoj banci ponovili su svoju projekciju da će privredni rast ove godine iznositi između dva i tri odsto, a da će rast biti vođen domaćom tražnjom, dok će neto izvoz dati negativan doprinos.

„Ipak, očekujemo da i u ovoj godini izvoz nastavi dinamičan rast zahvaljujući investicijama iz prethodnog perioda, koje su bile pretežno usmerene u razmenljive sektore. Oporavak eksterne tražnje od druge polovine ove godine, povećani izvozni kapaciteti i planirana realizacija investicionih projekata, pre svega u oblasti putne, železničke, energetske i komunalne infrastrukture, od 2024. bi trebalo da rezultiraju ubrzanjem rasta bruto domaćeg proizvoda na raspon od tri do četiri odsto, a u narednim godinama i povratkom na pretpandemijsku putanju rasta od oko četiri odsto godišnje“, ističu u NBS.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. aprila 2023. godine.