Okupacija u 174 i više slika

Glavna grupa na američkim protestima „Okupirajmo Volstrit“ saopštila je da će demonstracije ovog meseca biti održane čak u 147 gradova SAD, dok je na internet sajtovima objavljena lista 47 američkih država čiji građani će učestvovati u protestima. Grupa takođe tvrdi da su protesti planirani i u Kanadi, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Švedskoj, a mnogi od učesnika u ovim akcijama ne kriju da su inspiraciju našli u „arapskom proleću“

SLEDI DECENIJA OTPORA

Ognjen Pribićević, politički analitičar i bivši ambasador Srbije u Nemačkoj, ističe za Danas da je kapitalizam u Americi drugačiji od evropskog, koji je insistirao na državi blagostanja, koja je ublažila aspekte reganizma i tačerizma iz sedamdesetih godina prošlog veka. Kako kaže, u poslednjih 30 godina razlika između bogatih i siromašnih drastično se povećala, „a prema jednom istraživanju, u odnosu na 1945. godinu 1.000 puta je uvećana razlika između radnika s najmanjim primanjima i vrhunskih, top menadžera“.

„Upravo se te razlike najviše vide u SAD, koja je velika imperija. Očekujem da se protesti i demonstracije povećaju i prošire globalno, a posebno u Americi. Ponavljam, ključna stvar je ta da se drastično povećavaju razlike između bogatih i siromašnih, i među građanima, ali i državama“, navodi Pribićević. Prema njegovim rečima, srednja klasa nestaje, što je posledica reganizma i tačerizma, ali i skidanja svih ograničenja koja je ranije sistem postavljao kapitalizmu i privatnim inicijativama.

„U narednih 10 godina, protesti i nezadovoljstvo će biti dominantna stvar u svetskoj politici. Čak i ukoliko se situacija sredi, a do toga bi možda moglo da dođe ukoliko se dramatično povećaju porezi najbogatijima i novac od toga da siromašnima, pitanje je da li se sve može izgladiti u kratkoročnom periodu“, zaključuje Pribićević.

Seška Stanojlović, spoljnopolitička novinarka, ocenjuje za Danas da je teško staviti znak jednakosti između protesta u SAD i, na primer, u Grčkoj, jer nezadovoljni građani u Americi nisu ideološki profilisani, pa se ne može dati prava slika o toj snazi. „Zajednički okvir svim protestima je potreba za novom paradigmom, jer 21. vek neće biti obeležen time kao što je to bilo u prošlom veku. Novi fenomen pohlepe finansijskih i bankarskih centara moći stvara široki, odbrambeni front u globalnom smislu. I upravo to povezuje SAD s drugim protestima van tog kontinenta“, ističe Stanojlovićeva.

Prema njenim rečima, SAD je visoko demokratsko društvo, ali zbog trenutne situacije suočava se s velikim izazovom jer se pojavilo nepoverenje mladih u tamošnje institucije. Stanojlovićeva dodaje i to da istovremeno jača konzervativno „desno“ krilo u Americi, „što predstavlja opasan trend“.

RAZDRMANI RADNICI I SINDIKATI

Prošle sedmice demonstrantima u Njujorku pridružili su se i predstavnici brojnih sindikata u znak protesta protiv korporativne pohlepe i ekonomskih i socijalnih nejednakosti. Među sindikalnim grupama bili su Junajted NJ, Jaka ekonomija za celu koaliciju, Ujedinjena federacija profesora, itd.

Darko Marinković, profesor Megatrend univerziteta, ocenjuje za Danas da se produbljuje globalna kriza i da to potvrđuju protesti i nezadovoljstvo građana u SAD, Grčkoj, Francuskoj, Belgiji, Africi… Kako kaže, potrebno je imati u vidu da je razvoj novih tehnologija „motor“ globalne krize, a da se sve to dešava u okviru kapitalizma gde „sve veće količine materijalnih dobara iziskuju veća tržišta“, ukazuje Marinković.

Prema njegovim rečima, ključna tržišna utakmica odigrava se na globalnom planu, a ostala tržišta su samo u funkciji pomoćnih terena. On navodi da kapitalizam ima i pozitivne i negativne strane, a da se trenutno ispoljava sistemska greška – neusklađen odnos ponude i potražnje. „Ekonomska kriza se događa svugde gde postoji tržišni način proizvodnje, sem u tradicionalnim društvima“, ističe Marinković.

Naš sagovornik smatra da kriza prvo pogađa svet rada, a potom siromašne i dodaje da očekuje još teže posledice, pogotovo u nerazvijenijim zemljama. „Bogate države imaju rezerve, bolju materijalnu osnovu, socijalne fondove… Ali kriza pogađa sve i niko neće moći da izbegne njene posledice“, zaključuje Marinković.

ZAMAJAC U MREŽAMA

O svojim akcijama demonstranti u Americi obaveštavaju ostatak stanovništva, ali i ceo svet, putem društvenih mreža, a štampaju i novine. Slobodan Marković iz Centra za razvoj interneta ukazuje za naš list da se slična situacija desila i za vreme „arapskog proleća“, kada su društvene mreže odigrale veliku ulogu u širenju informacija i bržoj komunikaciji.

Kako kaže, protesti širom sveta nisu postali mogući zbog socijalnih mreža, „već su razlozi duboko ukorenjeni u poremećenim društvenim odnosima, a van interneta“.

– Socijalno nezadovoljstvo se ispoljava u svetu, a novo je to što se zahvaljujući Fejsbuku, Tviteru… vrlo brzo širi. Nekada su za protok informacija bile potrebne nedelja, a sada je to daleko brži proces, navodi Marković. Prema njegovom mišljenju, poruku treba da izvuku političari, koji ne treba da zabranjuju ili kontrolišu društvene mreže, već da brže reaguju na ono što se dešava.

Podsetimo, „arapsko proleće“ je kao talas demonstracija, pobuna i protesta, počeo u decembru prošle godine u Tunisu i Egiptu, a zatim se proširio u Libiju, Bahrein, Siriju, Jemen, Alžir, Irak, Maroko, Jordan, Oman… Protesti su imali oblik nenasilne akcije uz korišćenje društvenih mreža poput Fejsbuka, Tvitera i Jutjuba.

Glasnogovornici osiromašenih

Protesti protiv korporativne pohlepe i ekonomskih i socijalnih nejednakosti, koji su pre više od tri sedmice počeli na njujorškom Volstritu, proširili su se na druge velike gradove, među kojima su Boston, Čikago i Los Anđeles. U Njujorku, gde je sve počelo, nastavljeni su protesti uprkos hapšenju više od 700 osoba tokom vikenda. Okupljeni spavaju na otvorenom, jedu doniranu hranu i čak štampaju svoje novine. Demonstranti, koji se okupljaju pod parolom „Okupiraj Volstrit“ ističu da govore u ime miliona ljudi.

Nenasilne promene inspirisane Otporom

Srđan Milivojević, bivši aktivista Otpora, ističe za naš list da su nenasilni protesti u SAD i drugim krajevima sveta, dokaz koliko je Otpor izrastao u izvanredni srpski brend i koliko je doprineo uspostavljanju mirnih demonstracija. „Sve nenasilne revolucije 21. veka su inspirisane srpskim Otporom. Mi živimo u svetu globalnih komunikacija, gde više nije potrebno da se izađe na binu kako bi vas građani zapazili i zapamtili vaše poruke, već se jednim klikom vaše ideje mogu pojaviti na internetu – blogovima, Fejsbuku, Tviteru“, ukazuje Milivojević.

Kako kaže, tehnologije su omogućile da se velikom brzinom ljudi širom sveta udružuju i „uveren sam da će globalne komunikacije planetu pretvoriti u mali poligon gde će se ljudi povezivati, pa i u vidu ovakvih protesta koje imamo prilike da vidimo u Americi“. Naš sagovornik objašnjava da ipak postoje opasnosti da se tehnologija upotrebi u destruktivne svrhe i proizvede nasilje, verske ili etničke sukobe i druge vrste zla. „Uvek sam verovao u snagu i progres čovečanstva jer oni koji su naučna dostignuća u istoriji koristili u loše svrhe i zloupotrebljavali njihovu moć, loše su završavali“, zaključuje Srđan Milivojević, koji je sada narodni poslanik Demokratske stranke.