Oluja nosila krovove, obarala drveće na kola, ali malo ko u Srbiji ima osiguranje: Kad štetu plaćaju javne institucije?

Nevreme je prošlo, ali šteta je ostala, a veliki broj građana koji nema osiguranje, neće imati odakle da naplati načinjenu štetu.

Suosnivačica „Be Risk Protected“ platforme i glavna urednica magazina „Svet osiguranja“ Vesna Lapčić za Danas kaže da osiguranje stana ili kuće može da uključi sve rizike koji su se ostvarili u utorak uveče u Srbiji, oluju, grad, poplavu, pa čak i udar groma poput onog koji je pogodio Avalski toranj.

„Kada se šteta dogodi procenjuje se njena visina i osiguravači su dužni da obračunaju i isplate štetu u roku od 14 dana ukoliko je dokumentacija potpuna“, objašnjava ona.

Kako kaže, građani mogu i da kasko osiguraju svoj automobil koji im stoji na ulici i izložen je vremenskim nepogodama poput grada ili štetama od pada drveća, dok je poljoprivrednicima na raspolaganju osiguranje useva, životinja i mehanizacije takođe od rizika koji su posledica vremenskih nepogoda, uključujući i sušu.

„Bili smo svedoci da su se na gradilištu srušila i dva krana, te je sve više u ekspanziji da investitori ili izvođači radova kupuju polise za objekte u izgradnji koje uključuju i odgovornost za štete koje mogu da nastanu prema trećim licima. Na primer, ukoliko investitor ima takvu polisu, a kran ošteti nečiji automobil, osiguranje bi moglo da isplati i takvu štetu. U svakom slučaju, paleta proizvoda osiguranja i rizika koje oni uključuju je zaista velika, ali je najveći problem što mali broj ljudi uopšte poseduje polise osiguranja, kako osiguranja imovine, tako i poljoprivrede i kasko“, naglašava naša sagovornica.

Ona ističe da je osiguranje stana ili kuće dostupno većini građana.

„Cena premije je u proseku evro po kvadratnom metru. Zamislite, platili ste stan od 70 kvadrata 150.000 evra, čak ste morali da uzmete i kredit za njega, a nemate polisu koja bi vas za godinu dana koštala oko 70 evra. A sve može da nestane u nekom požaru za pola sata. Slično je i sa drugom imovinom. Osiguranje poljoprivrede je jako malo zastupljeno uprkos tome što država subvencioniše deo premije. Ljudi i dalje ne veruju osiguravačima, a svi podaci pokazuju da se štete isplaćuju veoma ažurno i da se investicija u osiguranje isplati, ako ništa drugo onda bar da mirno posmatramo grad i oluju ne strahujući koliko bi ona mogla da nas košta. Važno je samo da se građani dobro raspitaju i postave sva pitanja kako bi imali potpuno jasne informacije šta su osigurali, da zahtevaju da im se jednostavno objasni šta kupuju, a i da se osiguravači potrude da nema apsolutno nikakvih nedoumica kod rizika koji su uključeni. Ono što je potpuno izvesno, prirodne katastrofe će usled klimatskih promena biti sve češće i sve razornije“, ukazuje Lapčić.

Ona smatra da je jedan od razloga što se građani ne osiguravaju taj što stalno očekuju pomoć od države, odnosno iz budžeta.

„I to je potpuno legitimno za najsiromašniji sloj stanovništva koji sebi ne može da priušti osiguranje. Za sve ostale, država ne bi trebalo da isplaćuje naknadu već bi trebalo da postoji lična odgovornost u vidu obezbeđivanja polise osiguranja. Država je najčešće pokrivala velike štete poput onih nastalih u poplavama 2014. ili zemljotresu u Kraljevu 2010. Čak i u takvim situacijima trebalo bi da se naprave socijalne karte. Treba imati na umu da nekada ta državna pomoć ne bude ni dovoljna da se sanira kompletna šteta“, kaže naša sagovornica.

Ukoliko je nekome automobil oštećen na javnoj površini, a nema kasko osiguranje, štetu može da potražuje od onoga u čijoj je nadležnosti javna površina na kojoj je, na primer, stablo palo i načinilo štetu.

„Dakle, ako je to Gradsko zelenilo onda se poziv upućuje njima, oni šalju svoju službu i prave zapisnik. Trebalo bi pozvati i policiju, ali se neretko dešava da nema dovoljno patrola koje bi izašle na mesto štete jer obično nije reč o jednom slučaju, ali bez obzira na to šteta svakako mora da bude isplaćena. Ukoliko je stablo recimo u dvorištu stambene zgrade, onda se šteta zahteva od te stambene jedinice i neretko podrazumeva dugotrajne i mukotrpne sudske procese“, objašnjava Lapčić.

Ipak, kako dodaje, brojke nisu tako optimistične.

„U Srbiji je najzastupljenije obavezno osiguranje od auto-odgovornosti, ono koje mora da plati svako ko registruje vozilo. Budući da građani dosta putuju zatupljeno je i putno-zdravstveno osiguranje, zatim osiguranje imovine i osiguranje života. Ipak, ono što jeste opšte poznato i što su informacije od osiguravajućih kompanija, broj ljudi koji osigurava imovinu i život je i dalje jako nizak i postoji veliki potencijal za rast“, navodi ona.

Nataša Đurđević iz Đenerali osiguranja kaže za Danas da svi ljudi koji imaju ugovoreno osiguranje domaćinstva, poljoprivrede, kasko osiguranje motornih vozila, nastalu štetu treba što pre da prijave svojoj osiguravajućoj kući.

„U Generali osiguranju Srbija, šteta se može prijaviti pozivanjem kontakt centra, on-line preko web sajta, a šteta na automobilu i domaćinstvu se može prijaviti i putem aplikacije kada klijent sam snima nastalu štetu čime skraćuje vreme potrebno za snimanje i procenu nastale štete. Nakon prijave štete i dostavljanja dokumentacije, odštetni zahtev se obrađuje i isplaćuje u roku od 14 dana“, objašnjava ona.

Đurđević navodi da svako lice ili preduzeće mogu da ugovore osiguranje i izaberu neke od proizvoda i paketa kojim će zaštititi svoju imovinu usled nastanka šteta prouzrokovanih različitim rizicima.

„Za svu imovinu – kuća, stan, preduzeće, kompanija, poljoprivreda, kasko osiguranje motornih vozila – mora se imati posebna polisa. Svako pravno ili fizičko lice koje ima ugovorene osnovne požarne rizike /osnovni rizik po svim polisama u domaćinstvu može naplatiti štetu nastalu od oluje. Kad je kasko osiguranje za vozila u pitanju, rizik oluje je uključen u osnovne rizike, ne treba nikakvo dodatno ugovaranje. Ista je situacija i kada su u pitanju rizik grada i poplave, bujice, visoke vode“, objašnjava naša sagovornica.

Kada je reč o štetama na usevima i plodovima, naša sagovornica navodi da je osiguranje od oluje dopunski rizik i može se ugovoriti ukoliko se prethodno ugovori osnovni paket koji obuhvata rizike od grada, požara i udara groma.

„Grad je dominantan uzrok nastanka šteta na usevima i preko 90 odsto prijavljenih šteta u osiguranju je usled nastanka šteta od ovog rizika. Oluja je zastupljena u različitom procentu u ukupnom broju šteta, u zavisnosti od godine, i možemo reći da je okvirni prosek 2-3 odsto“, naglašava ona.

Iz Narodne banke Srbije (NBS) za Danas kažu da osiguranja rizika od elementarnih nepogoda beleže značajan porast kako u broju osiguranja, tako i u premiji u periodu od 2015. godine od kada se ovi podaci posebno prate.

„U toku 2022. godine zaključeno je ukupno 4.265.665 osiguranja sa pokrićem rizika od elementarnih nepogoda (poplave, grad, oluja, suša i požar, mraz, klizanje i slaganje tla, zemljotres i dr. prirodne nepogode i opasnost). Od pomenutog broja, 820.071 osiguranja ima ugovoreno pokriće šteta nastalih olujom, 919.672 osiguranja ima ugovoreno pokriće rizika grada, dok 543.387 osiguranja ima ugovoreno pokriće rizika poplave. Ova pokrića se najčešće javljaju u osiguranju objekata, poljoprivrede i motornih vozila (kasko), pri čemu je sam obim pokrića utvrđen uslovima osiguranja“, navode iz NBS.

Oni objašnjavaju da građani koji nemaju zaključen ugovor o osiguranju imovine od požara i drugih opasnosti, odnosno kasko osiguranje nemaju pravo na naknadu pretrpljenih šteta po osnovu osiguranja, osim ukoliko je šteta nastala usled pada predmeta, ona može da se nadoknadi od vlasnika nepokretnosti na kojoj se predmet nalazio.

„Na primer, ukoliko je do štete došlo usled pada drveta, lice koje je pretrpelo štetu može da se obrati za naknadu štete neposredno vlasniku nepokretnosti, zemljišta, ili da svoje pravo na naknadu štete ostvari sudskim putem, u skladu sa zakonom. Takođe, ukoliko se drvo nalazilo na javnoj površini, postoji mogućnost da je za štetu odgovorno lice koje ima obavezu održavanja zelene površine, odnosno nadležna jedinica lokalne samouprave. U skladu sa propisima kojima se uređuju komunalne delatnosti, ove delatnosti, između ostalog, obuhvataju održavanje javnih zelenih površina, a preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu ili drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu, u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi. I u ovom slučaju, lice koje je pretrpelo štetu može da se obrati neposredno nadležnoj jedinici lokalne samouprave, ili da svoje pravo na naknadu štete ostvari sudskim putem“, pojasnilu su oni.

Kako izgleda naplata štete načinjene na javim površinama?

Novinarka Danasa Nina Čolić doživela je dva puta da joj grana drveta pada na automobil parkiran na javnom parkingu i time načini štetu.

Ukoliko dođe do tako nečega, građani mogu da pozovu policiju ili da direktno kontaktiraju JKP „Zelenilo Beograd“.

„Ja sam zvala JKP „Zelenilo Beograd“, prijavila štetu, oni su uzeli broj telefona i adresu gde se to desilo. Bitno je da sve fotografišete. Iz Zelenila kada dođu, takođe, sve fotografišu, ali oštećeni ne dobije nikakav papir. Samo sam dobila broj telefona na koji da se javim“, priča Čolić svoje iskustvo.

Kada ih nazovete, kako dodaje, oni vas upute u proceduru.

„Rekli su mi gde treba da dođem, tamo su napravili zapisnik i posle toga se čeka. Meni su se javili mejlom, gde su bile instrukcije da odem u Sava osiguranje. Oni su tamo  već imali dokumentaciju. Na njihovu adresu dovezete automobil, zatim izlazi procenitelj koji takođe sve fotografiše. Meni su tada rekli da onaj ko mi bude menjao oštećene delove treba da pošalje fakturu na mejl te osiguravajuće kuće“, objašnjava ona.

Nakon toga, kako kaže Čolić, oni isplaćuju novac onom ko je štetu popravio, a građani nemaju nikakve finansijske obaveze.