Omogućeno beskontaktno plaćanje Dina karticom

To znači da će sve novoizdate DinaCard platne kartice koje banke izdaju (i reizdaju) imati beskontaktnu funkcionalnost, koja je omogućena od 1. juna ove godine.

„Izdavanju beskontaktnih DinaCard kartica prethodile su sveobuhvatne aktivnosti Narodne banke Srbije i banaka, na omogućavanju prihvatanja beskontaktnih kartica na svim POS terminalima u zemlji.

U skladu sa planom i najavama, u prvoj polovini godine omogućeno je prihvatanje beskontaktnih DinaCard kartica na prihvatnoj mreži (na POS terminalima na prodajnim mestima), a zatim je obavljena sertifikacija svih banaka koje učestvuju u DinaCard sistemu za izdavanje beskontaktnih DinaCard kartica, nakon čega su banke započele sa izdavanjem beskontaktnih DinaCard kartica korisnicima“, saopštila je NBS.

U okviru DinaCard sistema banke sada sve vrste proizvoda izdaju sa beskontaktnom tehnologijom – DinaCard single kartice (kartice namenjene isključivo za domaću upotrebu) i DinaCard-Discover kartice, a od ranije i DinaCard-UnionPay kartice.

„Pored jednostavne upotrebe i praktičnosti, beskontaktne DinaCard  kartice svojim korisnicima omogućavaju plaćanje na prodajnom mestu bez unosa PIN-a za iznose manje od 6.000  dinara, dok će za transakcije sa većim iznosom biti neophodan unos PIN-a na POS terminalu, što je važan aspekt bezbednosti“, navode u NBS.

Kako kažu, jedna od strateških mera usmerena na unapređenje bezgotovinskih plaćanja u zemlji, jeste osnivanje i upravljanje nacionalnim kartičnim sistemom.

„Korišćenje nacionalne platne kartice donosi značajne pogodnosti i prednosti za društvo u celini i iz tog razloga su nacionalni kartični sistemi prisutni na velikom broju razvijenih tržišta u svetu – u Nemačkoj, Francuskoj, Danskoj, Španiji, Italiji, Norveškoj, Belgiji, a značaj postojanja nacionalnih kartičnih sistema je višestruk“, navodi se u saopštenju NBS.

Oni napominju da su troškovi koje banke imaju prema nacionalnim kartičnim sistemima niži su od internacionalnih, a s obzirom na to da se u praksi troškovi prevaljuju na korisnike – trgovce (putem trgovačke naknade) i građane (putem usluga održavanja tekućeg računa i sl.), smanjuju se i troškovi koje plaća društvo u celini.

– Sredstva naplaćena za usluge nacionalnim platnim karticama ostaju u zemlji i ne predstavljaju novčani odliv iz zemlje, već naprotiv – doprinose nacionalnoj privredi.

– Usluge su prilagođene lokalnim potrebama;

– Obezbeđuje se nezavisnost finansijskog sistema – izvršavanje transakcija platnim karticama ne zavisi od jednostranih odluka kartičnih sistema (koji su privatne kompanije), jer se obrada i netiranje transakcija karticama internacionalnih kartičnih sistema izvršava van Republike Srbije.

– Domaći sistemi se bolje prilagođavaju potrebama domaćih kupaca i trgovaca razvojem novih proizvoda (finansijska inkluzija), a time se bezgotovinska plaćanja čine dostupnijim i građanima i privredi, a jedan od uspešnih primera jeste plaćanje na rate debitnom karticom, koja je pandan čekovima.

– Stvara se veća konkurencija – sprečava se stvaranje monopola i duopola, koji su karakteristični za tržišta platnih kartica (banke imaju više izbora, internacionalni kartični sistemi ne mogu nametati nepovoljne uslove poslovanja).

NBS podseća i na Zakon o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica iz juna 2018. godine, kojim su međubankarske naknade snižene.

To je za rezultat imalo sniženje trgovačke naknade za trgovce i povećanje broja prihvatnih mesta na fizičkim i internet prodajnim mestima.

„Kao rezultat Zakona i intenzivne komunikacije Narodna banke Srbije sa trgovcima na temu prava i pogodnosti koje im Zakon donosi, trgovačka naknada za prihvatanje kartica je sa prosečnih 2,11 odsto u trećem kvartalu 2018. godine snižena na prosečnih 1,02 odsto na kraju 2023. godine.

Na ovaj način trgovcima su značajno sniženi troškovi prihvatanja platnih kartica i stvoreni preduslovi da i oni trgovci koji nisu omogućili prihvatanje platnih kartica to mogu da urade. Po osnovu sniženja prosečne naplaćene trgovačke naknade, za period od 2019. do 2023. godine, trgovci su ostvarili uštedu od preko 300 miliona evra.

Iako će sveobuhvatni efekti Zakona biti vidljiviji dugoročno, rezultati su već merljivi, a Narodna banka Srbije nastavlja da kontinuirano prikuplja podatke i analizira kretanje visine prosečnih naplaćenih trgovačkih provizija na tržištu, i prati druge efekte Zakona na tržište“, zaključuju u NBS.