Omogućiti brže kretanje radne snage tokom korone

Sporazum kojim će, po ugledu na „zelene koridore“ za robu, uspostaviti“zelene linije“ za neometano kretanje privrednika i njihovih radnika koji zbog poslova moraju da putuju i borave u drugim zemljama regiona.

– Cilj nam je da olakšamo međusobno poslovanje naših kompanija, smanjimo im troškovei omogućimo da i tokom pandemije, na vreme neometano realizuju svoje poslovne aktivnosti u regionu i ispune ugovorene obaveze, zbog kojih ne samo vlasnici i menadžeri već i zaposleni u u njihovim kompanijama moraju da putuju i privremeno borave u drugim zemljama regiona – kaže Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.

Zbog toga su predsednici privrednih komora, članica zajedničke regionalne komore, u ime oko 350.000 kompanija koje zastupaju, predložili vladama da zajedničkim sporazumom i pratećim protokolima utvrde ujednačena i pojednostavljenja pravila i procedure, važeće u celom regionu, koje će regulisati sva pitanja vezana za putovanje preko granica i boravak privrednika i njihovih radnika, inženjera i drugih zaposlenih, koje, zbog obavljanja poslova, kompanije upućuju u ostale zemlje Zapadnog Balkana.

To, napominje Čadež, nije poziv da se privrednici i njihove zaposleni izuzmu, da ne poštuju zaštitne mere za sprečavanje unošenja i širenja koronavirusa koje su evropske pa i zemlje regiona uvele i koje će sa pogoršanjem situacije verovatno pooštravati, već da se nađe način da kroz to prolaze lakše i brže.

– Privredi je u interesu da se epidemiološka situacija ne pogorša, već da se smiri, da se ne ponovi karantin s proleća. Kao što je svima jasno da i tokom zdravstvene krize privreda mora da funkcioniše. Otuda i naš poziv, da se i u ovim uslovima, obezbedi neometano poslovanje, propisivanjem ujednačenih i predvidivih pravila i pojednostavljenih i ubrzanih procedura, kako bi se otklonili problemi sa kojima se sada kompanije suočavaju i omogućilo njihovim ljudima kada to potrebe posla nalažu, da lakše pređu granice, po dolasku u drugu zemlju što pre obave poslove zbog koga su otputovali i vrate se nazad – objašnjava Čadež.

Kompanije iz svih zapadnobalkanskih ekonomija regiona svakodnevno sarađuju, imaju svoje ili zajedničke firme, ulaganja i poslove, osnovale su predstavništva ili kancelarije u drugim delovima regiona u kojima su ugovorile poslove, izvode radove, realizuju projekte, sprovode redovno održavanje već izgrađenih objekata.

– To povremeno, na određeno vreme, zahteva odlazak ili boravak u drugoj zemlji ne samo vlasnika i menadžera kompanija, već i zaposlenih, od proizvodnih i građevinskih radnika, montera, projektanata, inženjera, onih koji rade na održavanju objekata i opreme, sve do administrativnih službenika, recimo iz pravnog ili finansijskog sektora, matične kompanije. „Mere koje su trenutno na snazi u svim zemljama Zapadnog Balkana ograničavaju, iz razumljivih razloga, slobodno kretanje državljana drugih zemalja Zapadnog Balkana preko nacionalnih granica, ali i otežavaju i poskupljuju poslovanje, onemogućavaju efikasnu organizaciju poslovnih aktivnosti na način na koji to potrebe posla zahtevaju i čak dovode u pitanje realizaciju ugovorenih obaveza – upozorava Čadež.

Potrebu da se propišu posebna pravila i procedura za privredu, jedinstvena u celom regionu, koji bi, uz poštovanje epidemioloških mera, olakšale poslovanje i ubrzale kretanje privrednika i njihovih radnika, Čadež ilustruje konkretnim primerima iz prakse.

– Ako kompanija, recimo iz Srbije, pošalje radnika u Crnu Goru ili Albaniju i obratno, ili iz Makedonije u BIH da u drugoj državi obavi neki posao od dan – dva i ako on prvo mora u desetodnevni ili dvonedeljni karantin, to ozbiljno ograničava poslovanje i stvara dodatne troškove privrednicima. Da ne govorim o urgentnim situacijama u kojima firma iz jedne zemlje u drugoj mora hitno da otkloni neki kvar na postrojenju, zbog kojeg je obustavljena proizvodnja i koji možda ugrožava i bezbednost ljudi ili da u ugovorenim rokovima montira opremu od koje zavisi završetak nekog investicionog projekta ili isporuka ugovorenih količina robe partnerima na trećim tržištima – zaključuje Čadež.