Opasan rast plata i penzija iznad rasta BDP-a

Prvi izbor vlasti je povećanje plata u javnom sektoru i penzija za narednu godinu, ali i isplata jednokratnog iznosa penzionerima na kraju ove godine. Ukoliko penzionerima bude isplaćeno po 5.000 dinara kao i na kraju 2016. godine iz državne kase će biti isplaćeno oko 70 miliona evra.

Ministar finansija je izjavio da će povećanje plata i penzija biti značajno, ali nije hteo da precizira koliko tačno uz napomenu da će se o tome dogovarati sa MMF-om, mada se u medijima pojavila spekulacija da se radi o povećanju plata od 10 odsto i penzija od pet odsto. Ukoliko ovo povećanje bude usvojeno sledeće, ali i narednih godina, biće isplaćeno dodatnih oko 200 miliona evra za penzije i još oko 400 miliona evra za plate u odnosu na ovu godinu.

Zakonske odredbe određuju da masa zarada u javnom sektoru ne može biti preko osam odsto, a penzija preko 11 odsto BDP-a. Trenutno su i jedna i druga veličina malo iznad ovih granica, a naredne godine bi, ako bi plate i penzije ostale nepromenjene, pale ispod njih. Upućeni kažu da je upravo to okidač za povećanje plata i penzija. Sa linearnim povećanjem plata od 10 odsto, kao što se spekuliše, masa zarada bi otišla ponovo iznad osam odsto BDP-a, a sa povećanjem penzije njihova masa bi dostigla 11,2 odsto BDP-a.

Ekonomisti su skeptični prema tako velikom rastu plata u javnom sektoru budući da je javni dug i dalje visok, a da je privredni rast u ovoj godini slab. Ekonomista LJubomir Madžar ukazuje da se fiskalni suficit još nije dovoljno učvrstio i da nema sigurnosti da će ovakva fiskalna situacija duže trajati.

„Javni dug je prema poslednjim podacima oko 65 odsto BDP-a što je i dalje jako visoko. Razni eksterni faktori mogu da uzdrmaju našu slabu privredu i da uslove ponovo veliko zaduživanje. Ono što najviše tišti naš fiskalni sistem, javna preduzeća nisu ni taknuti. To su rupe bez dna i koštaju puno budžetskog novca“, upozorava Madžar. Inače za subvencije se godišnje izdvaja oko 800 miliona evra, od čega trećina za poljoprivredu, oko 100 miliona evra za subvencije investitorima, a ostatak državnim preduzećima, kao što su Železnice ili Resavica.

Ono što brine Madžara je što se planira povećanje plata veće od rasta BDP-a.

„Plate u javnom sektoru i penzije iznose oko petine BDP-a i planira se njihov rast veći od privrednog rasta. To nije dobro. Treba se držati u okvirima onoga što smo zaradili. To će možda doneti poene političarima, ali za privredu dugoročno to je nepovoljno“, smatra Madžar uz napomenu da treba prvo stvoriti nešto pa deliti.

Jurij Bajec, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, podseća da će povećanje penzija od pet odsto biti stvarno povećanje za oko milion penzionera čije penzije 2014. godine nisu smanjene.

„Za ostalih 700.000 penzionera kojima su penzije smanjivane progresivno to samo znači da im se vraća deo oduzetih penzija. Ukoliko postoje sredstva u budžetu i ako više nema potrebe koja je postojala 2014. kada su penzije smanjene onda ne treba zaboraviti obavezu države i srediti to, ako ništa zbog poštovanja osnovnih prava i privatne imovine“, zaključuje Bajec.