Opet radovi na već rekonstruisanom bazenu na Tašmajdanu: Ko je odgovoran za trošak od još 240 miliona?

Rekonstrukcija koja je započela 2019. godine, a završena 2020. bila je, prema rečima tadašnjeg zamenika gradonačelnika, a sadašnjeg ministra građevinarstva Gorana Vesića najveća i najtemeljitija otvorenog bazena Tašmajdan od kako je sagrađen.

On je tada rekao da je smanjena dubina bazena, ali da to neće uticati na organizaciju takmičenja.

„Ono što je zanimljivo biće smanjena dubina bazena, koja neće biti 4,8 metara već dva metra, što će i dalje omogućiti da se održavaju sva velika takmičenja, ali će on biti lakši za čišćenje, bezbedniji“, izjavio je Vesić krajem aprila 2020. godine.

Osim rada na dubini bazena, Vesić je pominjao i druge radove. Rekao je da je sanirana i rekonstruisana školjka bazena koja je curela, ugrađeno novo prohromsko korito, urađeni novi prelivni kanali i rasveta, zamenjena kompletna postrojenja za preradu i prečišćavanje vode za kupanje, rekonstruisani tuševi, toaleti i urađeno kompletno parterno okruženje bazena.

Međutim, prema tenderskoj dokumentaciji baš je smanjena dubina otvorenog bazena povod za raspisivanje javne nabavke jer zbog toga „Tašmajdan ne ispunjava uslove za održavanje međunarodnih takmičenja u vodenim sportovima, u skladu sa standardima koje propisuje Svetska organizacija za vodene sportove (FINA)“.

Prema FINA sertifikatu za Olimpijske igra i Svetsko prvenstvo iz 2020. godine, minimalna dubina bazena je dva metra, ali uz preporuku da bude najmanje tri kako bi se sva takmičenja mogla odvijati neometano.

Osim povećanja dubine bazena, kako je navedeno u Javnom pozivu izvršiće se i rekonstrukcija bazenske tehnike, što podrazumeva „nabavku i ugradnju elektrolizera, čime će se omogućiti sopstvena proizvodnja hlora, rekonstrukciju kompletne sale za filtriranje bazenske vode, dozirnih pumpi, cevovoda, automatskih ventila, filtracionih pumpi, elektrorazvodnog ormana i drugo“, navedeno je u tenderskoj dokumentaciji.

Sudeći prema tenderskoj dokumentaciji, osim dubine ponovo će se raditi na sistemima za preradu i prečišćavanje vode.

Ovi podaci dovode do dva pitanja: da li je rekonstrukcija bila potrebna kao i da li je prethodna rekonstrukcija urađena valjano.

Pitanja na ovu temu poslata su Gradu Beogradu i ministru Goranu Vesiću.

Kakvi god bili odgovori, činjenica je da će stanovnici Beograda platiti dodatnih 240 miliona dinara odnosno oko dva miliona evra, što uz cenu prve rekonstrukcije koju je po ceni od 229.500.050 dinara uradila kompanija Stim gradnja čini ukupno četiri miliona evra.

Dok je cena jasna, ostalo je nejasno ko je odgovoran i da li će neko snositi posledice za, kako stvari stoje, nenamensko trošenje novca poreskih obveznika.