Opet sukob Beograda i Brisela oko smederevskog čelika

Naime, Evropska komisija bi trebalo da donese odluku da li će se u okviru borbe protiv navodnih damping cena kineskog čelika koji se uvozi u zemlje Evropske unije odrediti kvote za čelik proizveden u Srbiji. U slučaju kada bi kvota dozvoljenog uvoza bila uvedena u praksi bi to značilo da bi za sve iznad te kvote za robu iz Železare Smederevo bile naplaćivane carine.

Udruženje evropskih proizvođača čelika Eurofer vrši permanentnu kampanju u kojoj Kinu optužuje da svojim damping cenama smanjuje cenu čelika u Evropskoj uniji i na taj način ugrožava njihovo poslovanje i propise Brisela. S obzirom da je Železara Smederevo u vlasništvu kineske kompanije Hbis, Eurofer smatra da i srpska fabrika sa cenom svog proizvoda učestvuje u stvaranju damping cena te da čelik proizveden u njoj treba oporezovati. Takođe, Evropska komisija kao protivmeru zbog američkih poreza na kinesku robu, razmatra kvote za uvoz određenih proizvoda na njenu teritoriju, kako bi sprečila ogroman priliv kineskih proizvoda čime bi bili ugroženi njeni proizvođači.

Upravo o tome će se, sada kada je reč o proizvodnji čelika Hbis-a u Srbiji, izjašnjavati Evropska komisija pa zbog toga u Brisel odlazi premijerka Ana Brnabić kako bi, po rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, apelovala na nadležne u toj instituciji da ne uvode kvote, odnosno carine na uvoz čelika iz naše zemlje. Predsednik Vučić je dodao da je on, istim povodom, ranije uputio pismo u kome moli Žan Klod Junkera, predsednika Evropske komisije i Angelu Merkel, kancelarku Nemačke da se Srbija izuzme sa liste zemalja sa ograničenom kvotom izvoza u EU.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu kaže za Danas da molbe zvaničnika Srbije kao i njihov odlazak u Brisel zarad toga ne mogu da postignu nikakav efekat.

– Suština je u tome da ovde nije reč o merama Evropske unije prema Srbiji već prema Kini. Samim tim da li bi uvođenje kvota za izvoz čelika iz Srbije u Evropsku uniju ugrozio poslovanje Železare Smederevo i stvorilo ekonomske probleme našoj zemlji je od sekundarnog značaja za Evropsku komisiju. U datom trenutku njenim čelnicima je bitno da ispoštuju zahteve svojih proizvođača čelika, tojest da zaštite njihove interese ali i da ograniče politički uticaj Kine na neke zemlje kandidate za ulazak u EU u regionu, što Brisel smatra nedopustivim. Stoga naše molbe i apeli na bilo koji način ne mogu da utiču na odluke koje će doneti Brisel. Ako nam Evropska unija nije pomogla i izdejstvovala da Priština ukine odluku o podizanju carina za uvoz srpske robe, zbog čega bi onda bili optimisti i po ovom pitanju. Jasno je da ovde svako gleda svoj interes a na žalost interesi Brisela u ovom trenutku se ne poklapaju sa onima koji su prioritet Beograda – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima Srbija može da bude samo posmatrač u konkretnoj situaciji da se nada da će Brisel i Peking postići rešenje o ovom pitanju. Šanse da budemo izuzeti sa liste tako što bi svoje interese EU predupredila našima ne postoje, smatra Savić.

Istovetan stav po tom pitanju ima i ekonomski analitičar Branko Pavlović koji za Danas dodaje da Beograd prema Evropskoj uniji treba da nastupi sa argumentima i činjenicama a ne paušalnim zahtevima.

– Srpska strana Briselu mora da obrazloži zašto bi uvođenje kvota bilo pogubno po srpsku ekonomiju. Pri tome mora da barata sa određenim ciframa i podacima kojom bi potkrepila svoj zahtev. Primera radi, trebalo bi obrazložiti kako će smanjenje izvoza uticati negativno na mogućnost Srbije da vraća strane kredite. Dakle, ovom pitanju treba pristupiti odgovorno, ozbiljno i sadržajno. Samo na taj način se može nastupiti pred Evropskom unijom sa očekivanjima da će naša argumentacija biti uvažena. Takođe i Evropska unija bi trebalo da predoči srpskoj strani, i da naravno iznese argumente za takve tvrdnje, da li je i gde došlo do damping cena ili drugih razloga za uvođenje maksimalnih kvota za izvoz čelika iz Srbije u Uniju – navodi Pavlović.

Da bi se nekoj zemlji uvele carine, Evropska komisija mora da dokaže tri stvari: da je dampinga bilo, da je evropska industrija pretrpela štetu i da postoji jasna uzročno-posledična veza između dampinške cene i štete koju je tržiše Unije zbog toga pretrpelo.

Proizvodnja čelika u Srbiji u 2017. godini dostigla je 1,46 miliona tona, a u EU je izvezeno 774.000 tona. Prethodne 2016. godine izvoz je iznosio 580.000 tona.