Oporavak potrošnje popravio sliku budžeta

Ovog puta deficit budžeta je smanjen sa predviđenih 6,9 odsto BDP-a na 4,9 odsto BDP-a, na nivou opšte države, odnosno manjak u državnoj kasi biće snižen za 304,5 milijardi dinara.

Glavni razlog za smanjenje deficita je neočekivani rast budžetskih prihoda koji će biti za 9,7 odsto ili 132,2 milijarde dinara veći nego što je planirano rebalansom u aprilu, a u odnosu na prvobitni budžet za ovu godinu čak za 152 milijarde dinara. Poreski prihodi biće veći za 11 milijardi, a neporeski prihodi za 32 milijarde dinara.

Iako svi poreski prihodi beleže rast, povećanju su najviše doprineli PDV i porez na dobit, kao i dosta dobra situacija na tržištu rada zbog koje su povećane uplate doprinosa u republičke fondove osiguranja pa samim tim i smanjene uplate iz budžeta.

Prihodi od poreza na dobit pravnih lica u rebalansu su projektovani na 143 milijarde dinara što je za 44 milijarde više nego u aprilskom planu. Razlog za to je što tada nisu postojali podaci o profitabilnosti privrede u prošloj godini pa su u Ministarstvu planirali konzervativno. Ispostavilo se da recesija u stvari nije smanjila iznos ostvarenog profita na nivou cele privrede, pa je naplaćen ne samo viši porez na dobit nego i porez na dividende.

Procena je i da će PDV doneti skoro 54 milijarde dinara više nego što je u aprilu planirano, a kako se napominje u obrazloženju to je posledica i veće privrednog rasta od očekivanog, ali i bolje naplate poreza. Konkretnije, više PDV-a je naplaćeno zahvaljujući visokom rastu lične potrošnje i boljem rezultatu turizma nego prošle godine.

Takođe su povećane i akcize, ali na naftne derivate i to ne samo zbog rasta cena već i veće potrošnje, koja se delom pripisuje i većem tranzitu, ali i tome što su ljudi manje odlazili u inostranstvo pa više putovali po Srbiji.

Iako na rashodnoj strani jedan od ključnih doprinosa boljem bilansu je i bolja naplata doprinosa pa su tako transferi PIO fondu, RFZO i NSZ smanjeni za skoro 35 milijardi dinara.

Na rashodnoj strani najveće povećanje izdataka opredeljeno je za investicije, dodatnih 27 milijardi dinara, pa će ukupni izdaci iz budžeta ove godine za investicije dostići 389 milijardi dinara.

Kako se navodi u obrazloženju rebalansa značajnije povećanje sredstava planirano je za realizaciju projekata poput izgradnje deonice Pojate – Preljina, deonice Novi Beograd – Surčin, petlje Požarevac – Golubac, gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, ali i za kupovinu nekretnine za ambasadu u Vašingtonu. Takođe, više novca će biti izdvojeno za izgradnju „data centra“ u Kragujevcu, izgradnju fabrike vakcina, izgradnju i opremanje kovid bolnice u Novom Sadu, nabavku opreme za Univerzitetski klinički centar Srbije.

Iza infrastrukture najviše će biti povećani izdaci za „ostale tekuće rashode“. U obrazloženju budžeta navodi se da su oni povećani rebalansom za 24,4 milijarde dinara ili čak 32 odsto i da se najvećim delom to odnosi na prevenciju i ublažavanje posledica kovida i novčane kazne i penale po rešenju sudova.

Prema oceni stručnjaka veća naplata poreza je posledica većeg privrednog rasta i više inflacije od očekivane. Ministarstvo finansija je u kalkulaciji rebalansa računalo sa rastom BDP-a od sedam odsto. Prema njihovim indikatorima u prvih osam meseci, BDP Srbije porastao je za 7,6 odsto. Pored realnog rasta BDP-a od sedam odsto, u Vladi računaju i na rast potrošačkih cena od 3,5 odsto i deflator BDP-a (inflacija koja se koristi pri obračunu BDP-a) od čak 4,7 odsto.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ocenjuje da je dobro što se više novca usmerava u investicije mada je začuđen jer je u prvoj polovini godine realizacija bila ispod plana.

„Možda se ubrzala realizacija investicija, a možda je država i kasnila sa plaćanjima pa sada nadoknađuje. U svakom slučaju dobro je da više sredstava ide u investicije jer bi one trebalo da doprinesu rastu BDP-a ne samo trenutno već i u budućnosti“, napominje on.

S druge strane, ističe da je projektovanih sedam odsto rasta ove godine jako optimistično jer nas čeka značajno usporavanje poslednjih meseci zbog više osnovice prošle godine.

„Osim toga sada je i ova energetska kriza i ako skuplje kupujemo neke energente to povećava troškove. I plate unutar godine realno opadaju s obzirom da raste inflacija, a one su povećane početkom godine, a to onda znači i manju potrošnju“, ocenjuje Arsić dodajući da i industrija prelazi u stagnaciju.

Država planira da najveći doprinos BDP-u ove godine daju lična potrošnja sa rastom od 6,4 odsto i investicije koje bi trebalo da porastu za 15,2 odsto. Obe veličine su povećane u odnosu na april. Neto izvoz će i dalje imati negativan efekat na BDP, ali će on biti smanjen sa 1,8 procentnih poena na 0,7 poena.

Predviđa se rast industrije u ovoj godini od pet odsto, a smanjenje poljoprivrede za četiri odsto s obzirom da je prosečna godina koja dolazi nakon odličnog prošlogodišnjeg roda.