Oporavak zaposlenosti na sivo

Međutim, prošle godine su stručnjaci isticali, a moglo se pročitati i u samom izveštaju o Anketi o radnoj snazi da su ljudi zbog pandemije ili bili sprečeni ili prosto odustali od traženja posla, pa ih je statistika smestila u neaktivno stanovništvo, a ne u nezaposlene. Na taj način se održala stopa nezaposlenosti na relativno niskom nivou.

U drugom tromesečju ove godine stvari se vraćaju u normalu i u odnosu na isti period prošle godine stanovništvo van radne snage ili neaktivno stanovništvo je smanjeno za čak 256.700 ljudi. Jedan deo njih 102.900 je našao posao, a nešto veći deo je prepoznat kao nezaposlen, njih 119.300, pokazuju podaci ARS za drugo tromesečje.

Kao posledica toga, od aprila do juna ove godine povećana je i stopa zaposlenosti na 48,3 odsto i stopa nezaposlenosti na 11,1 odsto, što je identično nezaposlenosti iz drugog tromesečja 2019. godine. Poređenja radi, stopa nezaposlenosti je u drugom tromesečju 2020. koje je obeležilo zatvaranje i vanredno stanje tokom mesec i po iznosila svega 7,9 odsto. Ovom brojkom su se državni zvaničnici naširoko hvalili uprkos tome što je bilo jasno da mnogo više ljudi ne radi.

U drugom kvartalu od ukupno 5,86 miliona starijih od 15 godina (zanimljivo je da je ovaj broj smanjen za 11.700 u odnosu na prethodni kvartal), zaposleno je bilo 2,83 miliona ljudi (48,3 odsto), od čega 2,45 miliona (35,1 odsto) formalno, a 374.700 neformalno (13,2 odsto).

Pozitivno je kretanje zaposlenosti kod mladih od 15 do 24 godine. U toj kategoriji broj neaktivnih je smanjen za 78.200, od čega je 52.100 zaposleno, a 15. nezaposleno, pa je stopa zaposlenosti ove starosne kohorte povećana za 10,1 procentni poen, a nezaposlenost za svega 0,5 procentnih poena.

Sarita Bradaš iz Fondacije Centar za demokratiju ocenjuje da se primećuje oporavak pre svega neformalne zaposlenosti.

„Zanimljivo je da u poređenju sa prvim kvartalom od 108.000 više zaposlenih 77.000 otpada na neformalno zaposlene, a od toga oko 60.000 na pomažuće članove porodice. Kada se radi o formalnoj zaposlenosti tu je dobrim delom oporavak u sektoru turizma i trgovine, što je posledica različite epidemiološke situacije“, napominje Bradaš.

Republički zavod za statistiku je pre nekoliko meseci promenio metodologiju po kojoj se radi Anketa o radnoj snazi nakon što je Evrostat to uradio. Kao posledica povećana je nezaposlenost, a smanjena nezaposlenost. Naime, na primeru ARS za četvrti kvartal prošle godine koji je dao RZS, promena metodologije dovela je do smanjenja aktivnog stanovništva za oko 105.000 ljudi. Dalje, smanjen je broj zaposlenih za oko 120.000 ljudi, a broj nezaposlenih povećan za oko 14.000. U procentima, zaposlenost je smanjena za 2,1 odsto, a nezaposlenost povećana za 0,8 odsto.

Bradaš objašnjava da je Evrostat promenio definiciju zaposlenosti.

„Sada se kao zaposleni ne računaju oni koji su proizvodili za sopstvenu potrošnju, a takvih je kod nas bilo oko 110.000. Sada su zaposleni samo oni koji rade za novčanu nadoknadu ili za nadoknadu u naturi. U drugim zemljama verujem da to nije dovelo do većih promena kao kod nas“, ocenjuje Bradaš.