Oprez zbog pojave gubara i insekata

 Ali, previše vlage ima i svoje loše strane, koji se ogledaju u većem broju gubara i insekata. Kada je reč o usevima pod pšenicom, prijavljeno je žutilo biljke na nekim parcelama, što ukazuje na eventualni nedostatak minerala. Na većini parcela zasejanih pšenicom mogu se uočiti simptomi lisne rđe, pepelnice i septoriozne pegavosti. Simptomi su u većoj ili manjoj meri prisutni na svim sortama i u svim reonima.

– Na poljima vlada veliko šarenilo kad je reč o stanju useva. Nedostatak, najčešće azota, lako se uočava. Biljke gube intenzivno zelenu boju na starijim listovima, zaostaju u rastu, a listovi su im kraći i kopljasti. Nedostatak fosfora se teže uočava, ali smo ga zapazili na nekim parcelama. Biljke i u slučaju nedostatka fosfora zaostaju u rastu, a na vrhovima listova se uočava mrko ljubičasta boja. Ne treba zaboraviti da nedostatak fosfora gotovo sasvim ograničava usvajanje azota – kaže za Danas Miroslav Malešević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

On preporučuje poljoprivrednicima da izvrše korektivno prihranjivanje azotom i da obrate pažnju na korove, koji se masovnije pojavljuju. „Zaštita useva je neophodna. Utoliko pre što je konstatovana pojava pepelnice, pegavosti listova i drugih bolesti koje će se verovatno širiti i na mlađe listove. Zato bi, u konsultaciji sa stručnjacima iz oblasti zaštite bilja, trebalo pravilno odabrati preparate i primeniti ih u skladu s uputstvom“, kaže Malešević.

Stručnjaci takođe tvrde da bi svi koji su poslušali savete i na vreme obavili setvu ozimih useva nemaju razloga za brigu. Tako su, recimo, onima koji su se ove godine opredelili za setvu kukuruza, (kako se procenjuje, biće zasejano više od milion hektara), stručnjaci su preporučili setvu sa većim razmakom biljaka u redu.

– Kiša je dobrodošla jer je kukuruz posejan u topliju zemlju i dobro klija. Da je zrno stavljeno u vlažnu oranicu i da su pale obilne i hladne kiše, to bi moglo da izazove probleme. Na sreću, to sada nije slučaj. Kukuruz još nije izrastao i nema tri do pet listova da bi mu duži kišni period i niže temperature ometale razvoj. Ali, dolaze nam topliji dani i povremene kiše, pa će probleme imati oni koji su čekali uobičajene rokove za početak setve – objašnjava Branko Marinković, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Direktor Udruženja Žita Srbije, Vukosav Saković, izjavio je da su ozimi usevi – pšenica, ječam i uljana repica iz zime, koja je bila blaga, izašli u dobrom stanju a kiše su došle na vreme. „Setva je završena pre poslednjih padavina, a usevi se nalaze u fazi nicanja. Velike padavine i puno vode mogle bi da prouzrokuju pojavu određenih bolesti na usevima, tako da će zaštitari sigurno imati pune ruke posla, kako bi se sačuvali dobar kvalitet roda i visoki prinosi“, ocenjuje Saković.

Kada je reč o prolećnoj setvi šećerne repe – privedena je kraju, dok su soja i suncokret zasejani na oko 90 odsto planiranih površina, a kukuruz na 80 odsto. „Prema našim podacima, šećerna repa je zasejana na 78.000 hektara, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu, ali nisu sve površine ugovorene sa šećeranama. Procenjuje se da je 5.000 do 8.000 hektara površina pod šećernom repom koja će biti ponuđena onima koji najbolje plate“, objašnjava Saković.

Iako još nema preciznijih podataka o šteti koju su na ozimim usevima izazvale aprilske padavine, iz Udruženja Žita Srbije poručuju da se, posmatrano na nivou Srbije, ne očekuje više od dva do tri odsto poplavljenih površina.

Pod prolećnim usevima 230.000 hektara

Na poljima u srednjem Banatu u toku je prolećna setva, a pod usevima će se naći oko 230.000 hektara, najviše pod kukuruzom – 90.000 hektara. Suncokretom će biti zasejano oko 40.000 hektara. Setva soje, kao i šećerne repe, kojom je zasejano oko 5.000 hektara, završena je. Stručnjaci kažu da je kiša dobrodošla, zbog isušenog zemljišta. „Zahvaljujući dobrom rasporedu padavina mogu se postići visoki prinosi, ali je problem što u letnjem periodu obično dolazi do pojave bolesti“, upozorava Predrag Marijanski, diplomirani inženjer ratarstva i povrtarstva u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.