foto N. KočovićProjekat izgradnje, dogradnje, renoviranja i adaptacije Opšte bolnice u Novom Pazaru, političke ambicije, pretvorile su u izgradnju kliničko-bolničkog centra, čija izgradnja se aktuelizuje više od deceniju u predizbornim kampanjama.
Za četiri dana biće tačno tri godine, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u ovom gradu, najavio izgradnju te velike zdravstvene ustanove „za godinu i po dana“ u čiju će izgradnju i opremanje država da uloži 70 miliona evra.
Godinu i po dana prošlo je od najave do početka i novog dolaska predsednika države da označi početak radova „na kapitalnoj investiciji u zdravstvu“.
Izgradnja je planirana po fazama. Projektom je predviđena izgradnja novih i rekonstrukcija i nadgradnja postojećih objekata, zatim, promena kompletne kanalizacione, vodovodne, elektro i telekomunikacione infrastrukture.
Planirano je da sve bude završeno za tri godine i da Opšta bolnica dobije prostor od ukupno 32 hiljade kvadratnih metara.
Građevinski radovi su povereni konzorcijumu na čijem čelu je novosadska firma „GAT“, koja, poslednjih godina, dobija najskuplje građevinske poslove u ovom gradu i Sjenici.
U prvoj fazi, koja je trebalo da bude završena 1. avgusta ove godine, trebalo je da bude izgrađena nova zgrada odeljenja psihijatrije, kotlarnica, trafostanica, dogradi hirurgija i rekonstruiše Dom zdravlja.
Meho Mahmutović, v. d direktora Opšte bolnice, krajem jula, u prisustvu ministara Darka Glišića i Huseina Memića, najavio je kraj prve faze i privremeno preseljenje Doma zdravlja, od 1. avgusta, u novu zgradu budućeg Odeljenja psihijatrije.
Preseljenje sa početka avgusta odloženo je za početak septembra, pa oktobra i na kraju ostalo je da će svako da zimuje u svom prostoru.
Plan je bila i dogradnja zgrade novog internističkog bloka, stare 18 godina, ali je neko procenio da je „isplativije“ da se ona sruši do temelja i na istom gradi nova.
Sa najavom kraja prve faze, pojavila se informacija o poskupljenju radova za skoro milijardu i po dinara ili 12,7 miliona evra. Umesto planiranih 6,1 milijardi (51,8 miliona evra), izmenom ugovora troškovi prve faze „porasli“ su na 7,6 milijardi dinara.
Javnost je ostala uskraćena za pravu informaciju.
U obrazloženju odluke o izmenama ugovora, od 20, jula, navedeno je da je do povećanja cena došlo „zato što se u toku izvođenja radova javila potreba za izvođenjem dodatnih, koji su neophodni u procesu izvođenja radova, a koji su neodvojivi od ugovorenih radova u tehničkom i tehnološkom smislu“..
Istovremeno, počele su da kruže priče da za kapitalni zdravstveni objekat ponestaje para, da su zaustavljeni radovi na zgradi novog internističkog bloka, jer radnici prethodna dva,tri meseca nisu primili plate.
U krugu Opšte bolnice građevinara je bilo sve manje, a duh graditeljstva je održavalo nekoliko velikih i malih bagera, koji ne koriste određene puteve za trase, već one namenjene sanitetskim i vozilima pacijenata.
Bez obzira na hitnost, prvenstvo prolaza imaju „njegova veličanstva“ bageri, kojima prolaze dodatno obezbeđuju radnici pomerajući improvizovane ogradice ili podižući i spuštajući crvenu traku.
Kraj prve faze izgradnje bio je početak tanjih koverata zaposlenih. Medicinarima je počelo da se od zarada odbija od nekoliko do desetak hiljada dinara.
Za sva objašnjenja administracija ih upućuje „na odluke Beograda“, a među zdravstvenim radnicima sve glasnije se priča da im se zakida na zaradama da bi se nadomestila dugovanja prema izvođaču radova.
Dom zdravlja se renovira u okviru projekta, jer u toj zgradi rade specijalističke službe Opšte bolnice. Zimu je dočekao „opasan“ skelama i sa otežanim prilazima, a iz dubine se čuje „soliranje“ po nekog čekića. Tek da se čuje i vidi da se nešto radi.
Stacionarna odeljenja su izmeštena po starim i neuslovnim zgradama, starim i po sedam decenija, specijalističke ambulante u kontejnerima.
Posebna priča je zgrada, poznata pod imenom staro interno odeljenje.
U njoj su smeštene sve internističke službe, stacionar za internističke, neurološke i nefrološke pacijente, rendgen i Odeljenje za hemodijalizu.
Sa fasade i unutrašnjih zidova otpadaju delovi, kroz prozore i vrata duva promaja. Ispred glavnog ulaza su smešteni kontejneri u kojima su ambulante za plućne bolesnike, pa je otežan prilazak svim vozilima sa pacijentima. Trotoari su toliko široki da dva pešaka ne mogu da se mimoiđu, a tuda moraju pacijenti na sedećim i ležećim kolicima.
Odeljenje hemodijalize je ostavljeno bez direktnog prilaza ulazu, jer se na tom mestu, više od tri meseca, gradi plato za novoizgrađenu zgradu buduće psihijatrije. Pacijentima i njihovoj pratnji ostalo je da se provlače kroz lavirinte hodničića.
„Prevrtanje očiju“ i „nismo mi krivi“ prati svako negodovanje.
Oglašavanja i razjašnjavanja sa nadležnih mesta nema, niti može da se dobije bilo kakva zvanična informacija zašto su građevinski radovi stali.
Da nešto nije u redu, moglo je da se nasluti iz reči premijera Miloša Vučevića, kada je, u septembru, otvorio renoviranu školu i izgrađenu sportsku halu OŠ „Desanka Maksimović“.
Pomenuo je tada novopazarski kliničko-bolnički centar i razgovore koji su vođeni „a koji će za nekoliko dana biti nastavljeni u Beogradu“. Bila je to poslednja „konkretna“ informacija.
Nova zgrada, u kojoj će biti smeštene hirurške grane, je izidana, a stara trospratnica će biti porušena. Tender za rušenje starih bolničkih zgrada bio je raspisan letos.
U građevinskom haosu Opšte bolnice teško se snalaze zaposleni, a mnogo teže pacijenti, jer su neke službe izmeštene u prostore Specijalne bolnice u Novopazarskoj Banji i bivše Medicine rada. Da su tamo, pacijente niko nije obavestio. O tome se sami raspituju, „od usta do usta“.
Kad neobavešteni pogleda u krug te zdravstvene uslove misli da je tu stovarište građevinskog materijala ili auto-plac ili divlji parking ili miks svega toga.
A, kad pogled uhvati da četvoro u ćebetu, iz sanitetskog vozila, iznose pacijenta i prenose ga u zgradu, pomisle da je počelo snimanje nekog filma o starim vremenima. Drugačije se ne može u internističke ambulante, na odeljenje ili hemodijalizu, jer sanitetskim vozilima prepreka su automobili parkirani na onih pet minuta pretvorenih u pola sata i više.
Od početka izgradnje postavlja se pitanje da li je realna priča o izgradnji kliničko-bolničkog centra u ovom gradu.
Za takvu ustanovu potrebno je više doktora nauka, naučno-istraživačkih timova i drugih kadrova neophodnih za rad takve zdravstvene ustanove. Tako je predviđeno i normativnim aktima.
U Opštoj bolnici tvrde da savremenih medicinskih aparata ima dovoljno, ali “nema dovoljno stručnih kadrova da na njima rade dijagnostiku” i da “svi mladi stručni kadrovi, traže šansu da odu odavde, jer ne mogu da se pomire sa partijskim zapošljavanjem, unapređenjima i dobijanjem specijalizacija”.
U republičkim zdravstvenim strateškim dokumentima do 2030. godine nema novopazarskog KBC, već se pominje samo regionalni zdravstveni centar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
