Opstaju kompanije koje „usisavaju“ startap ideje

Prema njegovim rečima u industriji informaciono-komunikacionih tehnologija veze sa velikim domaćim i inostranim kompanijama lako se ostvaruju, zato što one sve češće odlučuju da autsorsuju čitav niz usluga koje su im neophodne u svakodnevnom funkcionisanju. Poveravaju ih manjim firmama koje okupljaju inženjere i druge visokotehnološki edukovane kadrove sposobne da korišćenjem najsavremenijih tehnologija obave uslugu i kreiraju rešenja prema zahtevima velikih kompanija.

– Ovo je dinamična industrija koja predvodi globalni razvoj tehnologija i zato kvalitetni startapovi iz velikog broja zemalja uspevaju da uhvate priključak sa velikim kompanijama i ponude im svoje proizvode i usluge. Međutim, u drugim, „tradicionalnijim“ granama industrije, gde kupac usluge i proizvoda ne može na „elektronski“ način brzo transformisati, transportovati i iskontrolisati, čitav proces otpočinjanja rada sa velikim domaćim i inostranim sistemima je daleko sporiji i komplikovaniji – ističe Rajić.

Ankete sprovedene među startapovima (van IKT sektora) koji su uspeli da postanu dobavljači ili izvršioci usluga za velike domaće i inokompanije pokazuju da im je u proseku trebalo najmanje sedam do 10 godina da dođu u ovu poziciju, a i to samo onda ako su na samom početku kreirali proizvod ili uslugu koja je imala budućnost na domaćem ili inotržištima, dakle bavili su se nečim za šta se u velikim sistemima vremenom razvijala sve veća potreba. U Srbiji je mnogo više onih koji nisu uspeli na taj način, a ankete su pokazale da je samo devet odsto startapera (van IKT sektora) posle 10 godina od otpočinjanja biznisa postalo dobavljač velikih kompanija u zemlji ili inostranstvu.

Rajić ističe da je inovativno preduzetništvo veoma interesantno za korporacije, ali prevashodno u razvijenim ekonomijama, jer samo tamo gde postoji raznovrsnost ponude proizvoda i usluga na tržištu inovacije startapera imaju šansu da budu podržane i finansirane.

– Srpska privreda po svojoj strukturi još nema dovoljnu raznovrsnost, a domaće tržište je veoma siromašno, jer po kupovnoj moći građana spadamo u najsiromašnije zemlje Evrope. I pored toga, ima pozitivnih primera gde su one korporacije koje prate inovacije podržale određen broj startapova, ali u odnosu na razvijene ekonomije kod nas su to još uvek izolovani slučajevi – ističe naš sagovornik.

Privrede država koje predvode globalni ekonomski razvoj upravo počivaju na principu da velike kompanije, kada uoče kvalitetne proizvode i usluge koje kreiraju uspešni startaperi, izvrše njihovo „usisavanje“ u svoj sistem. Tako neka lokalna rešenja, iz određenog grada ili države postaju globalna, jer velike kompanije pretvaraju lokalnu inovaciju u globalni proizvod.

To je recept koji i naše domaće velike kompanije treba da primenjuju posebno ako žele da prošire portfolio svojih proizvoda i usluga. Praćenje trendova „usisavanja“ inovacija u SAD, Japanu, Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj pokazalo je da velike kompanije koje apsorbuju startap ideje i proizvode na duži rok od deset godina imaju stabilniji i veći rast od kompanija koje isključivo razvijaju svoje tradicionalne proizvode ili usluge, oslanjajući se pretežno na ljudske resurse u svojim redovima.

– Dakle, budućnost velikih korporacija leži u tome da one okupljaju što više malih i srednjih preduzeća sa uspešnim poslovnim zamislima pretvorenim u proizvode i usluge. Centralizacija finansijskih sredstava, marketinške i logističke pozicije ostaće na vrhu takvih sistema, ali će „sveža krv“, sva domišljatost, kreativnost, upravljanje kvalitetom i novi pristupi potrebama kupaca i korisnika morati da budu u startap bazi koju korporacija okuplja pod jednim kišobranom. To je trend u svetu koji se menja. Veliki tradicionalni sistemi će jedino tako moći da prežive kolebljive talase promena – zaključuje Rajić.

Država da stvori povoljni ambijent

– Država ne treba da se meša u poslovnu saradnju između startapova i velikih kompanija. Njih mora da kreira tržište, gde se jedino mogu profilisati startapovi koji imaju kvalitetne proizvode i usluge interesantne za korporacije. Jedini zadatak države je da stvori povoljno poslovno okruženje za razvoj startapova, a to znači minimalna administracija i birokratija, niski troškovi za ulazak u biznis u prve tri godine rada, dostupnost ljudskih resursa na tržištu rada koji poseduju potrebne veštine i praktična znanja, povoljni izvori finansiranja biznisa i stimulativni poreski sistem koji podstiče kompanije da ostvarenu dobit reinvestiraju i da rastu na održiv način – kaže Dragoljub Rajić.

Formula 4K

– Da bi jedan uspešan početnik u biznisu u metalskoj, mašinskoj ili npr. tekstilnoj industriji uspeo da postane podugovarač velikih kompanija, on prvo kao firma mora da dovoljno izraste i stekne pouzdane kapacitete da bi mogao uopšte da ima šansu za tako nešto. Za to su potrebne godine rada na planiranom razvoju i postizanje čuvene formule 4K – što znači kapacitet, kvalitet, kontinuitet i konkurentnost – objašnjava Rajić.