Opštine: Država napravila problem, pa ga prebacila nama

Apoteke su 2012. godine prebačene u nadležnost opština, ali sputane fiksnim maržama i obavezama koje privatne apoteke nemaju, poput centralnih javnih nabavki, mesečno gomilaju 250 miliona dinara duga.

Prethodno je 2012. godine država preuzela dug od pet milijardi dinara, koji je prošle godine isplaćen, ali od tada se nagomilalo preko 11 milijardi dinara novog duga.

Predsednik opštine Paraćin Saša Paunović ističe da je to najbolji primer kako država proizvede problem pa ga prebaci na lokalne samouprave.

„U trenutku kada je otvoreno tržište lekova na lokalne samouprave su preneli upravljanje apotekama sa prevelikim brojem zaposlenih i sa kolektivnim ugovorima koji im garantuju visoke plate. Opštine u tome nisu imale izbora, a sada treba da plate. Osim toga opština ima obavezu da ima apoteku. Država nam je prenela obavezu bez izvora finansiranja“, kaže Paunović podsećajući da im je promenama zakona o finansiranju lokalnih samouprava država ove godine već smanjila budžete za pet milijardi dinara. Drugim rečima, od sledeće godine lokalne samouprave imaće da reše dugove od 11 milijardi dinara sa pet milijardi manje prihoda.

Paunović kaže da je u Paraćinu polovina zaposlenih u apotekama otišla uz otpremnine što je bio veliki trošak za opštinu, ali sada bar ne prave nove gubitke, već samo vraćaju stare dugove.

Inače država je prosleđivala sredstva apotekama za isplatu dobavljača, ali su one to koristile za isplatu plata.

Upravo na to se i ministarka Brnabić poziva kada kaže da je država već jednom platila lekove i da zato opštine moraju same da reše dugove što otplatom, što otpisom kamata i reprogramom u pregovorima sa dobavljačima.

Miomir Nikolić, predsednik Udruženja veledrogerija u Privrednoj komori Srbije ističe da su dugovi uglavnom nastali nenamenskim trošenjem sredstava, jer je Fond za zdravstveno osiguranje na vreme isplaćivao novac apotekama i zdravstvenom ustanovama.

„Spremni smo na saradnju i trenutno usaglašavamo sporazum o izmirenju obaveza sa opštinama, ali se čeka mišljenje Ministarstva finansija. Ovim sporazumom bi trebalo da rešimo pitanje otplate i reprograma dugova. Kod nekih opština kao što je Bor, gde je dug skoro pola milijarde dinara, verovatno će otplata trajati duže, a kod drugih kao što su Šabac ili Sremska Mitrovica verovatno ćemo obezbediti naplatu u kraćem periodu. Čeka se stav Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave o metodologiji kako da to rešimo“, kaže Nikolić za Danas.

Prema predlogu zakona o zdravstvenoj zaštiti koji je juče ušao u javnu raspravu primarna zdravstvena zaštita bi trebalo da se vrati u republičku nadležnost, posle 10 do 15 godina obrnutog procesa. Kako Nikolić ocenjuje, pokazalo se da lokalne samouprave nemaju kapacitete za upravljanje tako složenim sistemima.

„Glavni razlog za dugove je nenamensko trošenje novca zbog prekomernog zapošljavanja. Državne apoteke prosto ne mogu da izdrže finansijski kada na primer imaju četiri pravnika ili duplo više vozača nego što im je potrebno. Za njih su najveći problemi nastali pre tri godine kada su javne nabavke centralizovane u RFZO. Oni su pre toga sami nabavljali lekove i pored marže od 12 odsto dobijali bonitete. Sada ti boniteti idu RFZO, a oni ne mogu da rade samo sa maržom. S druge strane, privatne apoteke su efikasne i produktivne i sa tom istom maržom uspevaju da budu profitabilne“, objašnjava Nikolić dodajući da je važno da se uvede odgovornost odgovornih osoba i da zaduživanje bez plaćanja nosi krivičnu odgovornost.

Grad Šabac je rešio da deo duga svojih apoteka izmiri tako što će viškove prostorija da izda u zakup i da ga naplati unapred.

„Računamo i da će poverioci nešto da otpišu, ali i da se uključe RFZO i država koliko mogu. Prihvatamo obaveze, ali ne prihvatamo ceo teret jer nismo sami krivi. Postoji i problem primene loših propisa, da se apoteke koje su imale monopol na izdavanje lekova na recept izlože tržištu, a s druge strane rade u kontrolisanim uslovima gde RFZO za sebe uzima maržu“, ističe gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.