Optimistički iskorak u osmu reviziju aranžmana sa MMF-om

… pozvali su lidere iz sveta finansija da ne odustaju od politike niskih kamatnih stopa koja je pozajmljivanje učinila privlačnim i pomogla oporavak svetske ekonomije. Treba podsetiti da su u Sjedinjenim Državama, Federalne rezerve dva puta ove godine podigle kratkoročne kamatne stope i počinju da smanjuju svoj veliki portfolio obveznica, što bi dugoročno moglo da izazove rast kamatnih stopa. U Evropi, evro je ojačao na očekivanju da će Evropska centralna banka uskratiti svoj višegodišnji stimulativni program. Uprkos tome, na Godišnjoj skupštini konstatovano je da „oporavak nije potpun, iako je prošlo osam godina od izbijanja finansijske krize 2008. godine“. U saopštenju MMF-a upozorava se da „nema mesta samozadovoljstvu, dok se svet suočava s novim izazovima i pretnjama, uključujući i sajber-bezbednosne napade, kao i posledice klimatskih promena“.

Srpsku delegaciju na zasedanju u Vašingtonu predvodili su ministar finansija Dušan Vujović i guverner NBS Jorgovanka Tabaković. Posebna pažnja posvećena je sprovođenju mera dogovorenih stend-baj aranžmanom (ističe u februaru 2018), dok se sa predstavnicima Svetske banke razgovaralo o realizaciji odobrenih projekata u okviru programa „Strateški okvir za partnerstvo u periodu od 2016. do 2020. godine. Srbija će ove godine zabeležiti privredni rast od tri odsto (revidirano na 2,3 odsto), što je ispod proseka od 3,2 odsto, projektovanog za evropske zemlje u razvoju. Sledećeg godine rast bi trebalo da dostigne nivo od 3,5 odsto, što je prosek evropskih zemlja u razvoju, a 2019. rast od četiri odsto, što je iznad proseka, navodi se u Izveštaju MMF-a o perspektivama svetske privrede. Kad je reč o inflaciji, MMF predviđa rast cena od 1,5 odsto ove godine, što je znatno ispod proseka od 4,2 odsto, koji najviše podiže Tuska sa 8,5 odsto. Za 2018. predviđa se rast cena od 3,6 odsto, a kad je reč o bilansu tekućih plaćanja procenjuje se da će iznositi minus četiri odsto. „Inflacija je stabilizovana na niskom nivou, inflaciona očekivanja su usidrena oko cilja, uspešna fiskalna konsolidacija rezultirala je padom javnog duga, premija rizika Srbije je na istorijskom minimumu kao i kamatne stope na kredite privredi i stanovništvu, dok je učešće problematičnih kredita smanjeno za trećinu od početka primene Strategije za njihovo rešavanje“, poručila je guvernerka i podsetila da je deficit platnog bilansa oko 2,5 puta niži nego 2012, kao i da je izvoz roba i usluga i ove godine u zoni dvocifrenih stopa rasta.

Ministar finansija izrazio je uveravanje da je Srbija realizovala najveći broj zadataka iz dogovora sa MMF-om, ali je rekao da je veoma ponosan na smanjenje javnog duga na nivo od 65,4 odsto, kao i na budžetski suficit od oko 66,5 milijardi dinara. „Siguran sam da ćemo biti pozitivno ocenjeni i u poslednjoj, osmoj, reviziji aranžmana što je nedvosmislen signal investitorima da ulažu u srpsku ekonomiju“, istakao je ministar. Na pitanje da li je bilo reči i onome što nije urađeno – kašnjenje u reformi javnog sektora i restruktuiranje javnih preduzeća sa velikim dugovima, Vujović je odgovorio da su „neka pitanja oročena do kraja ove godine, a neka će biti rešena u prvom kvartalu 2018. godine“, On je objasnio da se osma i poslednja revizija kreditnog aranžmana sa MMF-om, „defakto“, završava krajem oktobra, početkom novembra, kada budu dogovorena povećanja plata i penzija, ali i osnovni parametri budžeta za sledeću godinu. „Reč je o optimističnim projekcijama budući da se očekuje da se ovogodišnji loši rezultati u poljoprivredi, energetici, građevinarstvu biti kompenzovani u narednoj godini. Očekujemo da će rast biti najmanje 3,5 odsto i u skladu sa tim smo projektovali veličine koje nam dozvoljavaju najavljeno povećanje penzija i plata. U sektoru obrazovanja nijansirane su korekcije zarada. To praktično znači da oni delovi sektora visokog obrazovanja, koji ostvaruju sopstvene prihode, neće moći da računaju na maksimalno povećanje od 10 odsto“, zaključio je ministar finansija.

Autor je ekonomista – naučni savetnik