Optimizam baziran na izvozu agrarnih proizvoda i automobila

S druge strane, industrijska proizvodnja je pokazivala određene znakove stabilizacije tokom celog četvrtog kvartala, dok se trgovinski bilans dodatno poboljšao tokom trećeg kvartala, pri čemu se rast izvoza vratio u dvocifrenu zonu – kaže Alen Kovač, jedan od analitičara tima Erste grupe.

Što se tiče predviđanja za 2013. godinu, analitičari procenjuju da će glavna prepreka biti domaća tražnja, s obzirom na to da će potrošnja ostati pod pritiskom povišene inflacije. Osim toga, fiskalna konsolidacija će negativno uticati na javnu potrošnju. Ključna podrška kretanju BDP-a stići će od poljoprivrede (s obzirom na nisku osnovicu iz 2012), industrije i neto izvoza, jer bi skroman rast BDP-a glavnih trgovinskih partnera bio kompenzovan podrškom automobilske industrije. Posmatrano na srednji rok, BDP bi mogao da dostigne rast od tri do četiri odsto. Druga polovina 2012. godine donela je povoljnije trendove koji su usledili posle slabih rezultata u bilansu tekućih transakcija zabeleženih u prvoj polovini, što se delimično može pravdati jednokratnim efektima nepovoljnih vremenskih uslova i prestankom rada smederevske železare. Treći kvartal obeležila je stabilizacija i smanjenje deficita (12 odsto na međugodišnjem nivou), da bi u četvrtom kvartalu bio zabeležen deficit bilansa tekućih transakcija od 10,5 odsto BDP-a.

– Izgledi za 2013. godinu su se popravili, a optimistična očekivanja bazirana su na solidnom tempu izvoza, pre svega automobilske industrije. Osim toga, očekuje se da bolja poljoprivredna sezona podrži trgovinski bilans u 2013. godini, ali kad je reč o domaćoj tražnji, ona će i dalje biti slaba. Uprkos tome, očekujemo da se deficit bilansa tekućih transakcija vrati u jednocifrenu zonu i da se spusti na nivo od oko devet odsto BDP-a, zabeležen 2011. U ovom trenutku i finansiranje iz budžeta je nešto lagodnije nakon što je Ministarstvo finansija prodalo na aukciji evroobveznice u vrednosti od 3,25 milijardi dolara, ali je problem što je priliv stranih direktnih investicija skroman i što će, po svemu sudeći, taj trend biti prisutan i u 2013. godini – komentariše Kovač.

Prema oceni analitičara Erste grupe, dodatni problem predstavlja rast duga prema inostranstvu, pri čemu udeo javnog sektora u ukupnoj zaduženosti iznosi 47,4 odsto, a korporativnog sektora oko 37 odsto. Oni ukazuju i na to da je posle izvesnog poboljšanja indikatora zaduženosti u 2011, naredna 2012. godina donela izvesno pogoršanje, pri čemu je dug prema inostranstvu premašio 85 odsto BDP-a. Ohrabruje, međutim, podatak da devizne rezerve pokrivaju nešto više od 40 odsto ukupnog duga prema inostranstvu, što govori u prilog tome da NBS može da neutrališe potencijalne pritiske. S druge strane, inflatorni pritisci učinili su da indeks potrošačkih cena bude znatno iznad jednocifrenog godišnjeg nivoa, preciznije 12,4 odsto, čemu su, osim „dežurnih“ krivaca (nepovoljni vremenski uslovi, slabljenje dinara), doprineli povećanje PDV-a za dva procentna poena, povećanje akciza i rast regulisanih cena.

– Prema našim procenama, inflacija će u prvoj polovini 2013. ostati na povišenom nivou, ali će krajem godine opasti do ciljnog koridora NBS. Prosečna stopa inflacije u 2013. godini kretaće se oko devet odsto. Kad je reč o monetarnoj politici, procene su da će NBS primenjivati taktiku „sačekati i videti“. U osnovnom scenariju predviđamo da će do kraja 2013. godine centralna banka srezati referentnu stopu na oko 10 odsto, ali će dinamiku određivati eksterno okruženje i kretanje deviznog kursa. Očekujemo da se devizni kurs domaće valute kreće u rasponu od 110 do 115 dinara za evro – ističe Kovač.

Analizirajući fiskalni učinak, stručnjaci tima Erste grupe došli su do zaključka da je taj učinak u 2012. godini bio razočaravajući s obzirom na to da je zabeleženo povećanje fiskalnog deficita od 1,5 procentnih poena, odnosno registrovan je deficit od 6,5 odsto BDP-a. Oni smatraju da projekcija budžetskog deficita za 2013, na nivou od 3,6 odsto BDP-a, ukazuje na pomak u pravcu konsolidacije.

– Procenjujemo da će budžet zavisiti od donekle optimističkih makroekonomskih pretpostavki i u znatnoj meri od rezultata na strani prihoda. Stoga smo obazrivi u procenama i predviđamo deficit od oko pet odsto BDP-a. I kretanje javnog duga, koji je već dostigao nivo od 60 odsto BDP-a, ukazuje na oprez, utoliko pre što je granica od 45 odsto BDP-a, utvrđena Zakonom o fiskalnoj odgovornosti, znatno nadmašena. Pošto su rizici nepromenjeni, naša je procena da bi Srbija imala korist od aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om – ističe Alen Kovač.

Prognoze za 2013. godinu

* Ključni pokretači rasta u 2013. godini biće niska poljoprivredna osnovica i izvoz podržan proizvodnjom automobila, što je i ključni razlog korekcije kretanja BDP-a na 1,5 odsto.

* Vetar u leđa bilansu tekućih transakcija daće trgovinski bilans ojačan izvozom automobila, a očekuje se da će ta brojka biti u zoni oko devet odsto BDP-a. Strana finansiranja i dalje će zavisiti od generisanja duga, a rizike će u kratkoročnom periodu ublažiti emisija obveznica.

* Inflacija bi tek u drugom kvartalu 2013. godine trebalo da počne da se približava ciljnom koridoru.

* Budžetski deficit će se kretati oko pet odsto BDP-a. Napori Vlade Srbije da se fiskalno klizanje svede na najmanju moguću meru i dalje su ključni element za postizanje novog dogovora s MMF-om.