Optimizam države pri planiranju budžeta: Male šanse za privredni rast od 3,5 odsto sledeće godine

Naime, ekonomske vlasti pravile su i fiskalnu strategiju i budžet za narednu godinu pod pretpostavkom da će realni rast BDP-a sledeće godine iznositi 3,5 odsto, nakon rasta od 2,5 odsto ove godine.

Ne samo da još nije izvesno da će ove godine rast BDP-a dostići 2,5 odsto, jer pre samo nedelju dana Svetska banka je izašla sa svojom projekcijom od dva odsto.

Druga važna projekcija države je da će prosečna inflacija u narednoj godini pasti na svega 4,9 odsto, sa 12,5 odsto ove godine.

Država planira da godinu završi sa godišnjom inflacijom od osam odsto.
Takođe, za 2025. godinu planira se rast od četiri, a 2026. godinu 4,3 odsto. S druge strane očekuje se pad inflacije na tri odsto 2026. godine.

Doduše u obrazloženju budžeta za narednu godinu upozorava se na veliku neizvesnost usled globalnih šokova.

Fiskalni savet, s druge strane, ističe da je njihova procena da će ove godine BDP porasti realno za dva do 2,5 odsto, dok će godinu završiti sa inflacijom od devet odsto.

„Rast od 3,5 odsto u 2024. podrazumevao bi povratak srpske privrede na pretkrizni trend rasta u sledećih nekoliko kvartala, što je malo verovatno“, ocenjuje Savet.

U poslednja četiri kvartala, zaključno sa junom ove godine, međugodišnji rast BDP-a iznosio je redom: jedan, 0,5, 0,9 i 1,7 odsto. Za ispunjenje državnih projekcija bilo bi potrbno da već od druge polovine ove godine kvartalne stope rasta prebace tri odsto.

Ovo bi faktički značilo povratak na privredni rast kakav je Srbija imala pre pandemije.

„Imajući u vidu tekuća makroekonomska kretanja, Fiskalni savet ocenjuje da je takav zaokret malo verovatan i da je kratkoročna procena privrednog rasta iz revidirane Fiskalne strategije optimistična. Njeno dostizanje dodatno će otežati relativno pesimistična očekivanja u pogledu privrednog rasta naših najvažnijih ekonomskih partnera. Primera radi, prema najnovijim prognozama Evropske komisije, stopa rasta privreda Evrozone u 2024. mogla bi da bude za svega 0,5 procentnih poena veća u odnosu na ovogodišnju stagnaciju“, napominje se u izveštaju Saveta.

Veliki uticaj na ovogodišnji rast ekonomske aktivnosti imala su dva privremena faktora. Prvo, poljoprivredna proizvodnja je u prvoj polovini godine bila za 10 odsto veća nego prošle, sušne godine. Već za sledeću godinu i samo Ministarstvo finansija očekuje pad poljoprivredne proizvodnje od 3,1 odsto u odnosu na ovu godinu.

Drugi faktor ove godine bio je rast proizvodnje električne energije od čak 15 odsto. Nasuprot prošlogodišnje problematične godine za EPS, ove godine zabeležena je izuzetno povoljna hidrološka situacija pa je proizvodnja hidroelektrana bila značajno veća nego u 2022. godini.
Teško je očekivati da se sliačn rast roizvodnje struje ostvari i sledeće godine.

Fiskalni savet procenjuje da je doprinos ova dva faktora jedan procentni poen, što znači da trend rasta srpske privrede ove godine iznosi jedan do 1,5 odsto.

Ovoliki privredni rast sledeće godine trebalo bi, prema projekciji Ministarstva finansija, trebalo da dođe od rasta lične i državne potrošnje i investicija. Država očekuje da investicije porastu naredne godine za 5,2 odsto. Kako se navodi u oceni Saveta, ovo deluje veoma optimistično s obzirom na rast kamatnih stopa, kao i na slabe ekonomske izglede u većem delu Evrope.

Takođe, i rast lične potrošnje od 4,3 odsto, bio bi najveći rast od 2009. godine izuzev onog 2021. godine nakon izlaska iz pandemije.
Na potrošnju će u velikoj meri uticati i inflacija, oko koje se Fiskalni savet takođe ne slaže sa Ministarstvom finansija.

Oni ocenjuju da povećanje akciza za osam odsto, poskupljenje električne energije za osam i prirodnog gasa za 10 odsto, kao i značajne isplate novca i povećanje penzija u oktobru, mogle da doprinesu da inflacija ove godine završi na devet odsto, ako ne i više.

Osim toga, država planira naredne godine ponovo usklađivanje akciza, ali i kretanje na svetskom tržištu nafte čini projekciju vlade optimističnom.

Ekonomista Milan Kovačević, ocenio je za Betu da je vlast pre nego što je napravila predlog budžeta za 2024. godinu morala naći rešenje za suzbijnje inflacije i povećanje privrednog rasta na šest-sedam odsto.

„Naša ekonomija je u tunelu i ne znamo kako ćemo iz njega izaći, a da bi izašli morali bi postići stopu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na šest-sedam odsto. Sa rastom BDP-a u prošloj godini od 2,5 odsto Srbija je ispod proseka sveta, Evrope, a pitanje je da li će rast ove godine biti i dva odsto“, napomenuo je Kovačević.

Do sada se novac iz državne kase, prema njegovim rečima, olako trošio, nema dobre strategije na šta ga treba trošiti, već se deli „šakom i kapom“. Ako, kako je rekao, tako lako rastu penzije i plate, pojačaće inflaciju.

„Hvalimo se ciframa, a ne realnim stanjem. U završnom računu za prošlu godinu pola milijarde evra ne zna se gde je otišlo“, rekao je Kovačević.

U Srbiji je inflacija 10-12 odsto, a rast BDP-a dva odsto, što, prema njegovim rečima, znači da šest puta manje raste BDP u realnom obimu, nego inflacija.

„Trebalo bi, pre svega videti kao ćemo smanjiti inflaciju, jer sa tako visokom neće biti privrednog rasta“, rekao je Kovačević dodajući da neke antiinflacione mere moraju negativno uticati na privredni rast.

Država je u budžetu za naredne tri godine opredelila za Ekspo 2027, godine po 22,6 milijardi godišnje, dok je na Nacionalni stadion opredeljeno po 13 milijardi dinara.

„Izgradnja objekata za specijalizovanu svetsku izložbu EKSPO 2027. koja će, nekoliko godina, biti finansirana iz budžeta plaši zbog mogućnosti da donese više štete nego koristi, jer je pitanje da li će donositi prihod kada prođe izložba, a isti je rizik i za gradnju Nacionalnog fudbalskog stadiona“, zaključio je Kovačević.

Plan države da do 2026. godine rashodi za investicije iznose 6,7 odsto BDP-a (ove godine je bilo veće od sedam odsto) Fiskalni savet je ocenio pozitivno, ali na državne investiciije i dalje stoje iste zamerke.
Pre svega, nema detaljnije prikazane strukture javnih investicija, i dalje nema transaprntnog sistema za selekciju projekata i određivanje prioriteta i na kraju i dalje nama naliza troškova i koristi od projekata, studije izvodljivosti i efekti projekata poput metroa, Ekspa 27 ili Nacionalnog stadiona.

„Treba reći da određene aktivnosti koje država sprovodi u oblasti upravljanja javnim investicijama jesu pomenute, od kojih bismo kao najvažnije izdvojili uspostavljanje integrisane baze podataka projekata (trenutno u razvoju) i jedinstvenu listu prioritetnih projekata“, navodi se u oceni Saveta.