Organizacija Nova planska praksa: U priobalju Save biće izgrađeno 600 kula, visine do 200 metara

Svega 3,2 odsto od toga ili 320.000 kvadrata, namenjeni su javnim sadržajima.

„U toku je rani javni uvid za izmene i dopune prostornog plana Beograda na vodi, koji se sada prostire od Terazijske terase do Ade Ciganlije, Bloka 18 i Brodogradilišta na novobeogradskoj strani“, navedeno je u saopštenju.

Dodaje se da je reč samo o jednom od više od deset urbanističkih planova koji su usvojeni ili u izradi na širem prostoru obala Save, a analiza Nove planske prakse je obuhvatila usvojene planove za projekat „Beograd na vodi“ na desnoj obali Save i planove za blok 26, autobusku i železničku stanicu u bloku 42, planove za transformaciju fabrika IMT i FMO i zonu uz ulicu Tošin bunar i Heroja sa Košara na Novom Beogradu.

Zatim, od planova u izradi, analizom su obuhvaćeni planovi za transformaciju šire zone Brodogradilišta, blokove 18 i 68, tramvajski depo na Novom Beogradu, kao i širenje plana za područje Beograda na vodi na deo prostora opštine Čukarica i Novi Beograd.

Planovi se, kako je navela ta organizacija pojedinačno predstavljaju javnosti, ali ne postoje mehanizmi za praćenje njihovih kumulativnih efekata i javnost nema nikakav uvid u to kakve su posledice moguće na budući život u Beogradu.

Nova planska praksa je, kako se ističe, zbog toga uradila analizu onoga što se trenutno planira na širem području priobalja Save i razmera buduće izgradnje i utvrđeno je da planovi omogućavaju preko 600 kula visine od 50 do 200 metara.

„Ako to posložimo u kule, kakve trenutno niču u Beogradu, a po uzoru na ‘Beograd na vodi’, to bi moglo biti 20 novih kula 200 metara visine, 100 kula sa 100 metara visine i čak 500 prosečne visine 50 metara, koje će u potpunosti ‘zazidati’ šire priobalje reke Save“, navela je ta organizacija.

Dodaje se da je to 20 novih kula kao Avalski toranj (204 metra) u sred Novog Beograda i priobalja, 100 novih zgrada Beograđanki, i 500 novih zgrada Geneksa.

„Iako se pojedinačni planovi formalno predstavljaju javnosti i dobijaju veliki broj primedbi građana tokom javnih uvida, sve osnovane primedbe se po pravilu odbijaju, dok praćenje efekata realizacije planova u potpunosti nedostaje. Intenzivno se gradi, mahom stambeni prostor, bez ulaganja u infrastrukturu, javne prostore, zelenilo i kvalitet životne sredine i života u gradu“, navela je Nova planska praksa.

Zbog toga je pozvala javnost da se aktivno uključi u procedure planiranja grada, jer je to jedini način da se „ovako agresivna politika urbanog razvoja izmeni, u korist grada prilagođenog za kvalitetniji život“.

Neophodno je, kako je navedeno, da javnost izrazi svoje potrebe i stanovišta u vezi s budućem planiranjem i izgradnjom grada, a vreme ranog javnog uvida daje prostor za to.