Organizatori dočeka: Od proslave Nove godine nema ništa

Član Kriznog štaba Branislav Tiodorović je prekjuče rekao da će mere zavisiti od broja ljudi u bolnicama, novozaraženih, kao i broja prvih pregleda.

„Što se tiče Nove godine, razmišljamo i o tome, ali i to zavisi od raznih faktora, i o tome ćemo u petak“, rekao je Tiodorović.

Iako je prethodnih nedelja u medijima i na portalima bilo napisa da su mesta za doček Nove godine rasprodata, to je izgleda više bilo u funkciji reklame nego u skladu sa stvarnošću.

Od jednog od organizatora dočeka u beogradskim lokalima čujemo da po svemu sudeći „od Nove godine neće biti ništa“.

Dve veoma važne grupe za ugostitelje prethodnih godina bili su strani turisti i naši ljudi iz dijaspore koji se vraćaju kući za novogodišnje i božićne praznike.

Sada, sa poslednjim merama, za ulazak u zemlju je potreban ili negativan PCR test ili desetodnevni karantin.

„Malo karata se prodaje. Ljudi zovu, rezervišu, ali ne plaćaju unapred, jer čekaju da vide da li će uopšte biti dozvoljene proslave. Ljudi iz inostranstva neće doći u velikom broju, jer im treba test ili idu u karantin, a onda posle i rizikuju da se ne vrate na vreme na posao ako opet budu morali i tamo u karantin. Ali, pre svega pitanje je da li će biti uopšte dozvoljeni dočeci. Nema ni dve nedelje do Nove godine, a ništa se ne zna, samim tim nema ništa ni od uplata. U normalno vreme već 15. decembra nigde nema mesta“, napominje naš sagovornik koji je želeo da ostane anoniman.

Beograd je poslednjih godina postao prepoznatljiv po dočeku Nove godine u klubovima i oni se još nadaju da će od toga biti nešto i ove godine.

Prošle godine prema izjavama beogradskih zvaničnika čak 130.000 turista je došlo za Novu godinu.

Direktor Hotela M Desimir Popović ističe da su kod njih za Novu godinu odsedali mlađi ljudi iz Hrvatske, Slovenije, Grčke i Bugarske koji bi onda išli u grad za doček.

„Od toga ove godine nema ništa. Mi još čekamo da vidimo da li će biti dozvoljena proslava, ako bude spremni smo. Mada i sada da se dozvoli već je kasno za ljude da se odluče za doček“, ocenjuje Popović.

I Miodrag Popović direktor Turističke organizacije Beograda ne očekuje nikakav značajniji dolazak turista.

„Biće sporadičnih poseta i sada se mogu turisti videti po gradu, ali ništa ni blizu kao prethodnih godina. Mere su takve da nikakvi organizovani dočeci nisu mogući, mada očekujemo da vidimo šta će u petak biti odlučeno. TOB je 2019. učestvovao u više od 700 događaja, a vidite kakva je ova godina. Neće biti ni Ulice otvorenog srca u kojoj je recimo 1. januara bilo 140.000 ljudi u Svetogorskoj ulici“, ističe Popović.

Ipak, na specijalizovanim internet sajtovima ponude za doček Nove godine sa živom muzikom, hranom i pićem mame one koji se odvaže za proslavu u gradu.

U restoranima jedno mesto sa večerom i pićem uz živu muziku je od 35 do 50 pa i 80 evra.

Znatno manje poznatih hotela nego prošle godine reklamira doček sa cenama od 80 do 100 evra po osobi. Iako posao slabo ide cene su ostale slične kao prošle godine.

Kada nema novogodišnjih slavlja ne gube samo ugostitelji, već se ne prave ni frizure, ne kupuju haljine i odela, restorani ne spremaju hranu…

S druge strane, sa epidemiološkom situacijom kakvu imamo, ne samo u Srbiji već i Evropi, sa prenapregnutim zdravstvenim sistemom ni sednica Kriznog štaba u petak neće doneti značajnije promene što se tiče ograničenja okupljanja i radnih vremena ugostiteljskih objekata.

Relić: Otpisom dugova bi spasili 20 odsto lokala

Predsednik Udruženja barova i noćnih klubova Miša Relić kaže za Danas da su dobili nezvanične informacije da će restorani, klubovi i barovi dobiti dozvolu da rade do 23 sata, a da ako padne broj zaraženih organizacija proslave i Nove godine biće moguća do jedan sat ujutru.

„Svi će pokušati da rade novogodišnju proslavu, ako se to dozvoli, jer nemaju izbor. Sada sve što zaradimo ide na troškove, održavanje, rente, poreze. Noćni klubovi i barovi ne rade od 15. marta, a tokom leta su radili samo objekti koji su imali otvorene prostore, tako da su ljudi u nezavidnom položaju. Ako radite sa jednim gostom na četiri kvadratna metra, onda imate umanjenje posla od 80 odsto“, navodi Relić dodajući da su od marta imali 30 puta promene pravila.

„Ja sam konkretno imao devet zakazanih koncerata koje smo pomerali, prebacivali, na kraju otkazivali. Svaki događaj koji zakažete plaćate reklamu a ako otkažete nastup to ne odlaže plaćanje reklame. Mi nemamo izbora, zato moramo da radimo kada to Vlada dozvoli. Smeta nam što nas predstavljaju kao leglo zaraze“, žali se Relić.

Kako napominje naš sagovornik niko ne razmišlja o troškovima koje imaju, a „pogrešno nas percipiraju kao mesta sa enormnom zaradom“.

Relić kaže da u Udruženju noćnih klubova i barova smatraju da treba pod hitno osloboditi ugostitelje nepotrebnih troškova.

„Adekvatno bi bilo da grad Beograd u mesecima kada nismo mogli da radimo ne naplaćuje rentu ili da naplaćuje samo 20 odsto. Takođe, ako smo imali 80 odsto smanjeno poslovanje toliko treba da budu smanjene i režije. To je fer odnos koji treba da bude. U Novom Sadu je nešto tako slično urađeno, a nama u Beogradu grad je dao popust ukupno za četiri meseca kada nismo mogli da radimo. Što se tiče minimalca, ne može nam ministarstvo dati minimalce za decembar, a onda nam naplatiti doprinose 36.000 dinara za decembar i januar za radnike kojima je zabranjeno da rade“, kaže Reljić podsećajući da je već 30 odsto klubova zatvoreno, neki trajno, a neki miruju do proleća. Kako objašnjava, otpisivanjem dugova, država bi spasla bar 20 odsto lokala, a davanjem minimalaca pružila šansu mnogima da prežive do proleća. M. Pudar