Sindikati preduzeća namenske proizvodnje (Zastava oružja, Prva iskra u Bariču, Krušik u Valjevu, Prvi partizan u Užicu, „Milan Blagojević“ u Lučanima i Sloboda u Čačku), koja čine grupaciju Odbrambena industrija Srbije (OIS) odložili su za prošlonedeljni četvrtak zakazan sastanak, na kojem je trebalo da donesu odluku o štrajku upozorenja.
Time su hteli da iskažu protest protiv Nacrta zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, kao i načina na koji je taj zakonski akt, kojim je predviđena i privatizacija vojnih fabrika (prodajom do 49 odsto njihovog kapitala), uveden u skupštinsku proceduru. Sastanak je odložen na inicijativu nadležnih u Ministarstvu odbrane, koji su predložili da se nastave, krajem prošle godine započeti, pregovori o problemima u vojnoj industriji, a time i o zakonu o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, kojim su srpski oružari nezadovoljni.
Da li pozivom na nastavak pregovora Ministarstvo odbrane pokušava da „kupi vreme“ kako bi se ublažilo, očigledno negativno, raspoloženje oružara, teško je u ovom trenutku reći. Ono što se, međutim, zna jeste da su oružarski sindikati minule sedmice bili izloženi velikom pritisku da odustanu od najavljenog protesta. Oružarski sindikati su, podsetimo, sredinom decembra osudili postupak na koji je Ministarstvo odbrane, takoreći na mala vrata, u skupštinsku proceduru uvelo novi zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, i zatražili da se taj zakonski akt stavi ad akta do postizanja konačnog dogovora o budućnosti domaće vojne industrije. Odgovor vlade i Ministarstva odbrane na ovaj zahtev sindikata još nije stigao, ali je nesporno da će to biti tema nastavka pregovora čiji bi ishod trebalo da bude poznat ove sedmice.
Rukovodstva sindikata fabrika OIS su uoči novogodišnjih praznika, usaglasila zajedničku strategiju delovanja i borbe za odbranu interesa oko 10.000 zaposlenih u srpskoj vojnoj industriji, inače jednoj od najprofitabilnijih domaćih privrednih delatnosti, čiju budućnost, kako smatraju sindikalci, novi zakon može da dovede u pitanje. Predstavnici sindikata ogorčeni su i zbog činjenice da je Nacrt najnovije verzije zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, koji je 13. decembra dostavljen fabrikama Odbrambene industrije Srbije, dat na uvid samo poslovodstvima tih preduzeća. Još više ih iritira saznanje da se odredbama zakona, kojima se najavljuje privatizacija fabrika OIS, pored inostranih investitora i kompanija, u igru uvode i domaći ulagači. Sindikalci smatraju da se omogućavanjem domaćim pravnim i fizičkim licima da učestvuju u privatizaciji otvara prostor „za ulazak prljavog kapitala“ u vojnu industriju, koja je od strateškog značaja za bezbednost zemlje. Strahuju i da će, u slučaju da se domaćim tajkunima omogući da budu akteri promene vlasničke strukture u fabrikama OIS, doći do masovnog otpuštanja radnika i poručuju da je ta odredba zakona „posebno neprihvatljiva“.
Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu Jugoslav Ristić, koji je ranije bio sindikalni vođa Zastavinih oružara, tvrdi da je privatizacija vojne industrije na način koji propisuje Predlog zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme – neostvariv poduhvat. „Zakonom je predviđeno i to da proizvodnjom naoružanja i vojne opreme mogu da se bave i visokoškolske ustanove i instituti, što je nonsens“, smatra Ristić, koji ukazuje i na činjenicu da Zakonom predviđena konverzija društvenog kapitala u fabrikama namenske proizvodnje, bez saglasnosti njenih vlasnika, predstavlja nasilje. Prema oceni predstavnika sindikata „namenske“ nedopustivo je, i štetno, odlaganje konverzije fiskalnih dugova fabrika vojne industrije, koji obezvređuju rad oružara i ugrožavaju poslovanje preduzeća OIS koja više od 90 odsto proizvodnje izvoze na inostrana tržišta.
Oprezno sa privatizacijom „namenske“
– Privatizacija je, nesporno, jedan od načina da se postigne finansijska konsolidacija i tehničko-tehnološka modernizacija vojne industrije, čime bi se obezbedila još veća konkurentnost na inostranim tržištima. Ali, nije dobro, ako se u postupak privatizacije te vrste industrije uđe pod pritiscima sa strane, kojih je ranije, posebno posle 2000. godine, i te kako bilo. Bojim se da privatizacija, ukoliko je nametnuta, može za posledicu da ima drastično smanjenje kapaciteta vojne industrije koja je, pokazalo se, najvitalniji deo srpske privrede. Zbog toga mora i te kako da se vodi računa o tome da se privatizacija fabrika namenske proizvodnje ne okonča kao što je to bio slučaj sa promenom vlasničke strukture u ostatku srpske privrede – komentariše za Danas bivši direktor Zastave oružje Dragoljub Grujović.
Iz ugla stranih investitora
– Ukoliko država želi da gradi privatnu vojnu industriju, onda njen uticaj mora da bude znatno manji. Jer, teško je zamisliti da će neka ozbiljna inostrana kompanija, ili investitor, da pristane da bude manjinski vlasnik u nekoj domaćoj vojnoj fabrici, i da mu, uz to, rad nadziru Ministarstvo odbrane i Vojno bezbednosna agencija, kako je predviđeno novim zakonskim rešenjima. Pitam se da li bi DŽeneral dajnamiks, najveća svetska oružarska kompanija koja je svojevremeno bila zainteresovana za Zastavu, ili BERETA, na primer, pristali da pod takvim uslovima učestvuju u privatizaciji srpske vojne industrije – komentariše Jugoslav Ristić, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije u Kragujevcu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
