Osiguranje od nepogoda – luksuz ili potreba

Situacija je još alarmantnija kad je reč o Srbiji, s obzirom na to da je samo nešto više od dva odsto imovine bilo pokriveno nekom polisom osiguranja. Preciznije rečeno, ukupna šteta bila je procenjena na 1,5 milijardi dolara, a osigurana suma iznosila je samo 37 miliona dolara. I mada bi se moglo očekivati da će se posle jedne ovakve katastrofe broj građana koji su odlučili da osiguraju svoju imovinu drastično povećati to se nije dogodilo. I mada u Energoprojekt-Garant osiguranju kažu da je posle najave da će se u martu ove godine pojedini delovi Srbije suočiti sa još jednim velikim talasom poplava, za sedam dana zaključeno više polisa nego u celoj 2015. godini, to ipak nije bitno promenilo opštu sliku kad je reč o osiguranju od elementarnih nepogoda. To su potvrdili i učesnici tribine „Elementarne nepogode i osiguranje“ koju je, u saradnji sa predstavnicima osiguravajućih kompanija DDOR Novi Sad, Viner štadiše, Milenijum osiguranje i Energoprojekt-Garant (partner Evropa Re projekta), organizovao Klub novinara „Sve o osiguranju“. Oni su, kao ključni problem, apostrofirali nedovoljnu informisanost građana o tome šta im osiguranje od elementarnih nepogoda pruža. Poručili su, takođe, bi najvažniju ulogu na planu edukacije trebalo da imaju osiguravači, mada ni podrška države na ovom važnom zadatku ne bi trebalo da izostane.

Argumenti za i protiv osiguranja

Prema kriterijumima koje je utvrdila Narodna banka Srbije pod pojmom elementarna nepogoda podrazumevaju se: poplava, zemljotres, grad, mraz, suša, oluja, klizanje tla. Problem je, međutim, što je u nekim osiguravajućim kućama samo deo tih nepogoda, recimo oluja i grad, pokriven osnovnim požarnim osiguranjem, dok osiguranje od poplave i zemljotresa uključuje plaćanje dodatne premije. Izvestan pomak u dobrom smeru napravilo je Energoprojekt-Garant osiguranje koje je ponudilo specifičnu polisu, odnosno paket osiguranja od zemljotresa i poplave bez osnovnog rizika od požara. Ovaj proizvod namenjen je pre svega građanima.

– Na cenu osiguranja od rizika utiče i lokacija. Treba reći da su opštine u Srbiji podeljene u četiri kategorije po rizičnosti kad je o zemljotresu reč. Tako, recimo, za objekat od 50 metara kvadratnih, koji se nalazi na srednjerizičnom području, prosečna cena polise osiguranja od zemljotresa i poplave, iznosi oko 30 evra godišnje, dok polisa osiguranja od zemljotresa na najmanje rizičnom području, i na osiguranu sumu do 3.000 evra, košta samo jedan evro godišnje. Ali, na cenu polise utiče i to kad je objekat izgrađen. Podsetiću da objekti napravljeni pre 1964. nisu kontrolisano građeni, pa su i manje otporni na zemljotres, dok su noviji objekti manje rizični. Kad je reč o poplavama treba imati u vidu da li je objekat bespravno izgrađen i da li se nalazi u blizini korita reke Mi možemo da biramo da li ćemo da prihvatimo taj rizik, ili ne. Jer, ako je rizik veliki to značajno utiče na cenu – objašnjava Lidija Vasić, izvršni direktor Energoprojekt-Garant osiguranja.

Kao jedan od argumenata protiv osiguranja od elementarnih nepogoda građani najčešće pominju neprihvatljivu cenu polise. Nasuprot tome, kao protivargument, navodi se računica saopštena na jednom savetovanju prema kojoj za polisu svakog kvadrata stana treba platiti koliko za litar goriva što, figurativno rečeno, znači da bi za stan od 50 kvadrata polisa koštala kao 50 litara goriva, na godišnjem nivou. Sličnu računicu ponudio je i LJubiša Veljković, predsednik Izvršnog odbora Milenijum osiguranja koji kaže da se za 50 do 60 evra godišnje može osigurati stan od osnovnih rizika, a uz malu doplatu i od poplave i zemljotresa.

– Kad je reč o osiguranju na punu vrednost, polise osiguranja od zemljotresa i poplave su gotovo duplo skuplje pa je to, možda, jedan od razloga za slab odziv građana. Cena se formira na osnovu građevinske vrednosti, što praktično znači da polisa za objekat od 50 do 60 kvadrata košta od 50 do 60 evra na godišnjem nivou. Zemljotres koji se dodatno ugovara košta kod nas otprilike još toliko, dakle duplo više. Odgovor na pitanje zašto je to tako glasi: frekvencija požara jeste veća, ali zemljotres može da nanese totalnu štetu – komentariše Veljković.

Kad sneg i mraz „oberu“ rod

Sneg u maju, kad mu vreme nije, veoma je iznenadio malinare u zapadnoj Srbiji i „obrao“ ovogodišnji rod maline pre početka berbe. Još češće se dešava da grad i oluja desetkuju prinose i za tren unište sav trud poljoprivrednika koji, očigledno nemaju naviku da osiguravaju svoje useve ili voćnjake. Na pitanje: kako se određuje cena polise za poljoprivredna gazdinstva, Ivan Grujić, član Izvršnog odbora DDOR Novi Sad, kaže da se najčešće osigurava prosečni prinos za svaku kulturu pojedinačno a uzima se u obzir i otkupna cena.

– Po isteku perioda osiguranja utvrđuje se koliko je prinos, zbog neke elementarne nepogode, manji od prosečnog i ta razlika se isplaćuje osiguraniku. U obzir se uzima i područje, kao i istorija šteta koja bitno utiče na cene jer ako godinama unazad nije bilo šteta cena premije pada. Nasuprot tome, ukoliko naiđe period obilnijih padavina cena premije će u narednoj godini porasti – ističe Grujić.
Ukazujući na značaj preventive on podseća da biljke najčešće stradaju od grada, pa je postavljanje protivgradne mreže veoma važno, jer smanjuje rizik od posledica delovanja gradonosnih oblaka a utiče i na visinu premije. „Ako govorimo o osiguranju životinja, tu su propisi veoma strogi a preventiva se odnosi pre svega na zdravstvenu zaštitu, ali i na zaštitu od požara što sve utiče na bolju cenu premije“, ističe Grujić.

Uz opasku da sva registrovana poljoprivredna gazdinstva mogu da računaju na subvencije za osiguranje, pri čemu država učestvuje u premiji sa 40 odsto, Dejan Petrović, direktor Sektora za neživotna osiguranja kompanije Viner štediše konstatuje da opštine poput Kraljeva i Varvarina dodatno subvencionišu osiguranje sa 60, pa čak 100 odsto. „Uslov da dobiju povraćaj sredstava jeste samo uplata premije unapred. Mislim da ta subvencija nije dovoljno promovisana, pa verujem da brojna gazdinstva i nemaju puno informacija o tome. Činjenica je, takođe, da je učešće rizika od poplave gotovo zanemarljivo. Korisnici usluga osiguravajućih kuća uglavnom se osiguravaju od osnovnih rizika, a od poplave samo dva do tri odsto“, upozorava Petrović.

Šta predstavnici osiguravajućih kompanija misle o uvođenju obaveznog osiguranja od elementarnih nepogoda

Ivan Grujić, član Izvršnog odbora DDOR Novi Sad

– Građani a priori zaziru od svega što je obavezno iako mislim da je višestruka korist od uvođenja obaveznog osiguranja – država ne bi trošila budžetska sredstva na isplatu pomoći, građani bi bili bolje osigurani, a povećanjem obima osiguranja stvorili bi se uslovi za pad cena polise. šansu da uspe imao bi onaj model osiguranja koji bi ponudio nisku premiju i relativno malo pokriće, recimo do 10 evra, koje bi pokrivalo osnovne rizike.

Dejan Petrović, direktor Sektora za neživotna osiguranja kompanije Viner štediše

– Osiguravači bi, svakako, voleli da se uvede obavezno osiguranje, ali mislim da je teško sprovodljivo, jer oni koji objektivno nisu ugroženi ne bi se uključili u sistem. Možda event selekcijom rizičnih područja. Možda bi poreske olakšice, odnosno smanjenje poreza na imovinu za one koji imaju polisu obaveznog osiguranja dalo neke efekte. U Austriji, recimo, ne postoji obavezno osiguranje, a u Rumuniji i Turskoj loše funkcioniše.

LJubiša Veljković, predsednik Izvršnog odbora Milenijum osiguranja

– Udruženje osiguravača je predložilo osnivanje pula kako bismo ponudili socijalizovani i homogenizovani rizik. Problem je, međutim, što bi javnost mogla to da shvati kao uvođenje novih nameta što ne bi bilo dobro.

Lidija Vasić, izvršna direktorka Energoprojekt-Garant osiguranja

– U Kaliforniji, koja je veoma izložena raznim rizicima, postoje pulovi i obaveznost osiguranja, ali broj osiguranika opada – zbog velike izloženosti riziku premija raste pa je građani sve manje plaćaju. I u Japanu postoje pulovi i obaveznost. Bitno je da građani ne mogu da ostanu bez pokrića štete po polisi, jer čak i ako su štete tolike da osiguravač ne može da ih isplati, iza njega stoji reosiguravač koji pokriva veće rizike. Još jedan način alternativnog upravljanja rizicima je izdavanje obveznica na određeni period osiguranja (primer Meksika) koje su, zapravo, premije osiguranja od eventualnih rizika.

Obeshrabrujuća statistika

Prošle godine u svetu je registrovano čak 353 katastrofalnih događaja od čega je 198 bilo posledica prirodnih nepogoda. To je za 4,5 odsto više nego u 2014, kada je bilo registrovano 189 prirodnih katastrofa. Statistika pokazuju da se broj elementarnih nepogoda u svetu godišnje povećava u proseku za oko šest odsto. Prema podacima Sigma – SwissRe ukupni gubici, nastali usled katastrofa, premašili su 92 milijarde dolara, dok su ukupni troškovi koje su podneli osiguravači iznosili 37 milijardi dolara (znatno ispod desetogodišnjeg proseka od 62 milijarde dolara). Od tog iznosa, 28 milijardi dolara su troškovi osiguravača za pokrivanje šteta izazvanih elementarnim nepogodama. Neosigurani gubici izražavaju se cifrom od 55 milijardi dolara. Podaci ukazuju i na veoma izražen nesklad između osiguranja i šteta. To znači da je prosečna stopa rasta šteta od katastrofa veća od prosečne stope rasta polisa osiguranja od tih rizika, što znači da se sa povećanjem šteta od katastrofa ne povećava i interesovanje za osiguranjem.