Osiromašeni poreznici

Delokrug ogroman – PDV, akcize, porezi i doprinosi na zarade, porez na dobit, transferne cene. Posle terenske kontrole, sledi „knjiga“. Izveštaj od po 100 i kusur strana. Treba što pre predati. Da se niko ne naljuti. Nemirna su vremena. Mlađi sami idu. Često kod onih koje kontrolišu. Znaju posao. Ako si stariji pa te „šutnu“ iz PU, pravac – ulica. Odu tako iz prestonice u Novi Sad, Vršac ili Čačak u kontrolu. Moraju da spavaju desetak i više dana. Država plaća hotel sa doručkom. Onda ceo dan „rintaj“. Sa dnevnicom od 150 dinara, treba sačekati sledeće jutro. Treba najmanje 10 evra. Da bi se čitavog dana bavili ciframa. Kunu se da mesečno najmanje potroše po 10.000 dinara iz svog džepa. Da skromno ručaju i večeraju i nešto popiju. Kad se vrate iz kontrole, malo prilegnu, pa opet na posao. Šefovi uvek požuruju da se preda izveštaj. Najčešće se radi druga smena (do deset) i deo treće smene (najčešče do iza ponoći). Svaki petak im je kao „Spasovdan“. Moraju sastavljati izveštaj i za vikend, ali će makar sedeti kući i neće biti gladni. Imaće nešto i „na kašiku“. Za mnogo manje pare.

Nedaće su počele u avgustu 2014.godine, kada se minuli rad od 0,4 odsto na godinu radnog staža, počeo obračunavati samo za staž kod aktuelnog poslodavca. Ako ste „kojekude“ došli, nema ranijeg minulog rada. Čime je isti potpuno obesmišljen. Ili ne treba uopšte da postoji, ili, ako postoji, treba da se obračunava na ceo radni staž. Pa se tako može desiti, i dešava se, da neko sa tri godine radnog staža ima veći radni staž od kolege(nice) za 33 godine staža. Može biti vrhunski stručnjak, ali ako je skoro došao, nema minulog rada. Zatim su od novembra 2014.godine, plate i penzije smanjene za 10 odsto. Konačno, 6. oktorba 2015, kada je neoporezivi iznos dnevnica bio 2.556 dinara, doneta je Vladina uredba da se dnevnice državnih službenika limitiraju na 150 dinara. Ili 5,9 odsto u odnosu na dotadašnje dnevnice. I to traje do danas, kada neoporeziva dnevnica iznosi 2.236 dinara.

Da rezimiramo šta se desiilo sa našim hipotetičkim, slučajno izabranim, uzorkom. Kakvih je, u praksi, puna Poreska uprava. Diplomirani ekonomista za preko 35 godina radnog staža sada ima platu od 54.000 dinara. Kad oduzmemo najmanje 10.000 za „iće i piće“ na terenu, neto zarada našg poreskog inspektora je 44.000 dinara. A imao je pre smanjenja od 10 odsto i sa obračunom minulog rada na ceo radni staž 64.000, od dnevnica od 2.500 za rad na terenu je mesečno štedeo oko 100 evra (12.000 dinara), što je davalo ukupnu zaradu od 76.000 dinara. Četrdeset četiri prema 76, ili uvredljivih 58 odsto. Pošto se umanjenje minulog rada primenjuje 33 meseca, smanjenje plata 29 meseci, i smanjenje dnevnica 19 meseci, pa uzmemo da su sva tri smanjenja kumulativno primenjivana 24 meseca, ukupan gubitak našeg „uzorka“ iznosi 768.000 dinara (24 meseca, po 32.000 dinara mesečno). Ili gotovo 6.500 evra. Umesto normalnog života, naš uzorak postao je socijalni slučaj. Bez „pravnog leka“. Jer, kao što na početku rekosmo, ako se žališ „kupi prnje“. Zato naš „uzorak“ i druge starije kolege koje ne mogu kod privatnika, „kopaju“ da pređu u u filijale Poreske uprave po gradskim opštinama. Nema terena, ne moraju da dotiraju. Nema ni onih maratonskih izveštaja. Uđeš u pekaru, apoteku ili menjačnicu, da te Bog vidi. Doručak poneseš od kuće.

Potpuno istu sudbinu doživljavaju hiljade drugih državnih službenika. Posebno „terenci“. Pored poreskih kontrolora, tu su milicioneri i vojnici. Svi oni koji čuvaju narod i državu. Kako da se trude, ako za ručak, večeru i kafu moraju da troše sopstvene pare. Zato, neka ova naša kolumna bude poslednja opomena Vladi, da za početak, hitno ukine smanjenje dnevnica. Za obične radnike i službenike. Za ministre, državne sekretare, predsednike opština, savetnike, direktore javnih preduzeća može da ostane 150 dinara. Na koji god „teren“ krenu, čeka ih „vruća jagnjetina i hladan špricer“. O trošku domaćina. Što pre treba i da se vrate plate na pređašnji nivo i obračun minulog rada primenjuje na ceo radni staž. Da se običnim“ državnim službenicima na kojima počiva država, povrati dostajanstvo. Tu su i sudovi i Strazbur. Ako neko sme da tuži za onih 32.000 dinara mesečnog „manjka“.

Autor je ekonomski analitičar