Oslobađanje od PDV donosi uštedu od oko 2.200 evra

Počev od 8. jula sve kupce prvog stana država je oslobodila plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava ukoliko taj stan kupuju od starog vlasnika, a kupcima koji stanove kupuju od investitora ponudila je pravo na povraćaj plaćenog PDV. Ukupan iznos sredstava koji bi trebalo da bude refundiran kupcima prvog stana (takvih je do sada 233), već je dostigao 50 miliona dinara. Tome treba dodati i oko 29 miliona dinara manje novca u budžetu zbog oslobađanja gotovo 2.300 kupaca plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava. Ukoliko bi broj lica koja kupuju prvi stan ostao na sadašnjem proseku od 1.300 – 1.400 mesečno, državna kasa bi do kraja godine bila „u minusu“ za oko 300 miliona dinara.

Beograđani i Novosađani najrevnosniji

Prema podacima Ministarstva finansija, od početka jula do početka septembra najviše kupaca prvog stana koji su zatražili povraćaj PDV bilo je iz Beograda (80) dok ih je u Novom Sadu bilo 72. Slika je drugačija kada je reč o onima koji su krov nad glavom kupili od starog vlasnika. Takvih je najviše bilo u Novom Sadu (935) a odmah za Novosađanima bili su Beograđani koji su u ova dva meseca kupili 776 stanova. Sličnu „trku“ vodili su i Niš i Kragujevac, pri čemu Nišlije „vode“ u kupovini novih a Kragujevačani u kupovini korišćenih stanova.

Sa stanovišta Vlade Srbije za procenu efekata primene ovih mera relevantno je samo to da, uprkos ovim poreskim olakšicama, ali i na početku ove godine smanjenom porezu na zarade sa 14 na 12 odsto, kao i letos umanjenih akciza na kafu a ukinitih na uvozne voćne sokove, poreski prihodi ne predstavljaju nikakav problem. Naprotiv, poreski organi se hvale podatakom da je rast budžetskih prihoda u prvih osam meseci dostigao 16,4 odsto. Od januara do avgusta naplaćeno 645,4 milijarde dinara, dok je lane u istom periodu ta cifra dostigla 548,5 milijardi dinara. S druge strane, za ekonomiste koji na stvari gledaju iz drugog ugla, situacija nije baš tako ružičasta. „Do kraja godine sasvim je izvesno biće uzdrmana makroekonomska stabilnost i to pre svega zbog budžetom predviđene velike fiskalne ekspanzije. Na prihodnoj strani, veća potrošnja će biti podstaknuta i ukidanjem poreza za kupovinu prvog stana i smanjenjem poreza na prenos apsolutnih prava sa pet na tri odsto njegove vrednosti. Uz visok porast plata, planirano ubrzanje investicija i povećane tekućih izdatka za poslovanje države, to će dovesti do zaokreta u državnoj kasi koja će i iz suficita zabeleženog na kraju prvog polugodišta, pa čak i u avgustu, preći u deficit koji bi mogao da premaši planiranih 0,4 i stigne čak do dva odsto BDP, procenjuje Pavle Petrović, glavni urednik časopisa Kvartalni monitor. One koji polažu pravo na povraćaj poreza kod kupovine prvog stana, taj zaokret ne brine, već činjenica da je samo jedna trećina onih koji su podneli zahtev za oslobađenje od poreza do sada i ostvarilo to pravo. Praktično, dve trećine i dalje čeka da na njihove račune legnu uplaćena sredstva na ime poreza koji su platili investitoru. Nadležni kažu da problem nije u poreskoj administraciji nego, uglavnom, u nepotpunoj dokumentaciji i da se nadaju da će u narednim mesecima stizati više zahteva nego na startu primene ovog propisa, ali uz potpuniju dokumentaciju. Činjenica je, međutim, da nije lako, a ni jeftino, ispuniti sve zakonske uslove za ulazak na listu onih kojima će država vratiti plaćeni iznos PDV. Tako, recimo, za svakog člana porodice, a ne samo za kupca stana, treba dostaviti po nekoliko sudski overenih dokumenata kako bi bilo ostvareno pravo da kupac prvog stana ne plaća porez na 40, a svaki član njegovog domaćinstva na po još 15 dodatnih kvadrata. U do sada rešenim slučajevima, uz 701 lice koji se pojavilo kao kupac, bilo je još 628 članova njihovih domaćinstava, što znači da je u proseku gotovo svaki od podnosilaca zahteva morao, osim dokaza o sebi da pribavlja i dokaze za po još jednog člana. Cena tog „posla“ je različita od grada do grada, ali nigde nije beznačajna, a mnogi su tek po kupovini stana shvatili da neke administrativne barije vezane za dokazivanje vlasništva ne mogu da reše i da tako ostaju bez poreskih olakšica.
Zato, budućim kupcima stanova, posebno onima koji to čine zadužujući se, sve više banaka u novoosnovanim stambenim centrima nudi kompletnu uslugu. Tu im agencije za nekretnine nude širok izbor stanova, pravni tim banke pomaže u savladavanju komplikovane papirologije, sve do uknjižbe, a bankarski službenici nude najpovoljnije zatvaranje finansijske konstrukcije. Ukoliko se koriste usluge ovakvih centara, kažu da se kredit za kupovinu stana može dobiti za najduže deset dana i da se do stana stiže u rekordnom roku. Ni banke koje nemaju ovakve centre ne žele međutim da izgube trku za klijente, jer procene međunarodnih finansijskih eksperata pokazuju da će u Srbiji u narednih par godina doći do veoma brzog rasta interesovanja stanovništva za ulaganje u nekretnine. Stoga se bitka vodi na planu mogućeg smanjivanja kamata, koje se kod komercijalnih kredita sada kreću između 7,20 i 8,54 odsto na zajmove u evrima, ali i pronalaženju drugih pogodnosti. Centralna banka je dosadašnjim svojim merama stambene kredite posebno tretirala, i to čini i sada kada najavljuje mogućnost dodatnog zatezanja uslova kod svih kredita stanovništvu, osim hipotekarnih, tako da tu prostora za kreativno delovanje banaka svakako ima. Iz Nacionalne korporacije za osiguranje kredita kažu da je od uvođenja zakonskih mogućnosti dobijanja poreskih olakšica za kupovinu prvog stana, značajno porastao broj zahteva za kreditima kod banaka. I dalje su naravno, najpovoljniji subvencionisani stambeni krediti, sa kamatom ispod pet odsto, a na koje mogu da računaju mlađi od 45 godina. Međutim, iz Nacionalne koroporacije upozoravju da je do kraja godine ostala još samo jedna milijarda dinara predviđenih budžetskih sredstava za ove namene što bi, prema njihovoj proceni, moglo da bude dovoljno za još oko 1.700 zahteva. Do sada je u Nacionlnu korporaciju dnevno pristizalo na osiguranje između 100 i 130 zahteva, od kojih se, bar trećina, odnosila na subvencionisane kredite.