Oslobađanje od poreza i viši regresi kao prva pomoć

Iako iz Ministarstva poljoprivrede najavljuju da će obim štete od suše biti utvrđen tek pošto se okonča berba svih useva, prema prvim procenama šteta neće biti manja od 30 milijardi dinara. Stručnjaci tvrde da će posledice suše najviše osetiti kukuruz, čiji će rod biti umanjen za oko 40 odsto, mada će dug sušni period umanjiti i prinose suncokreta i soje. Imajući to u vidu, ratari se pitaju da li će država reagovati i makar delimično ublažiti posledice suše.
Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije smatra da država može i treba da reaguje. „Treba povećati iznos regresa za đubrivo, gorivo i seme, kako bi se poljoprivrednicima olakšale pripreme za predstojeću, jesenju setvu. Trebalo bi, možda, reprogramirati kredite i otpisati kamate i poreze na katastarski prihod, a poljoprivrednici su posebno zainteresovani za otpis naknade za vodni doprinos“, izjavio je za Danas Prostran.

U Somboru šteta od suše 37 miliona evra

Sombor – Odbornici Skupštine opštine Sombor podržali su inicijativu Odbora za poljoprivredu da se od Vlade Srbije zatraži da sušu proglasi elementarnom nepogodom na tom području. Zbog izuzetno nepovoljnih klimatskih uslova ratari beleže veliku štetu koja, računajući prema sadašnjim cenama premašuje 37 miliona evra, a ako se računica bazira na višegodišnjim cenama poljoprivrednih proizvoda šteta iznosi 26 miliona evra. Najveće smanjenje prinosa od čak 60 odsto biće zabeleženo u proizvodnji kukuruza. Rod soje i povrća niži je za 40 odsto, šećerne repe za 25 odsto, a pšenice za 20 odsto. Prinos suncokreta kretao se u okvirima višegodišnjeg prinosa, pa šteta nije iskazana.

Đorđe Bugarin, sekretar za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine kaže za Danas da situacija u vezi sa naknadom štete nije baš sjajna.

Sistemi za navodnjavanje prioritet

Suša je u nekim delovima Srbije poprimila razmere elementarne nepogode. Imajući to u vidu država bi mogla ove godine da se odrekne poreza, mada je važnije da se merama agrarne i ekonomske politike pospeši izgradnja sistema za navodnjavanje. Jer, iako u Vojvodini ti sistemi, kao što je kanal Dunav – Tisa – Dunav, postoje, oni nisu završeni ili su samo delimično u funkciji. Pri tom, ne treba zaboraviti ni činjenicu da u Srbiji postoje i drugi kanali koji bez mnogo ulaganja mogu da posluže za odvodnjavanje, ali i navodnjavanje,“ Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

– Prema Zakonu o elementarnim nepogodama, usvojenim pre više od deset godina, opštine su obavezi da obave procenu štete na svojoj teritoriji. Vlada Srbije, na predlog opštine, proglašava elementarnu nepogodu, ali tek ukoliko je šteta od suše najmanje deset odsto nacionalnog dohotka te opštine. To znači da na proglašavanje elementarne nepogode mogu da računaju samo opštine u kojima je poljoprivreda pretežna delatnost. S druge mislim da su priče o nadoknadi štete od suše deplasirane, jer u budžetu nema dovoljno novca. Osim toga, sudeći prema dosadašnjem iskustvu čak i kada je proglašavana elementarna nepogoda, recimo 2000. godine, kada su posledice suše bile veće, a prolećne useve uništila poplava, šteta nije nadoknađena. Slična, sušna godina bila je i 2003., kada je država samo delimično pomogla poljoprivrednike. Zato ne treba mnogo nade polagati u tu pomoć – ističe Bugarin. Na pitanje da li bi poljoprivrednike možda trebalo osloboditi plaćanja doprinosa za vodoprivredu naš sagovornik kaže da bi taj potez bio mač sa dve oštrice jer su neki poljoprivrednici doprinos platili kako bi ostvarili naknadu od 100 evra po hektaru obradivog zemljišta koju je registrovanim gazdinstvima isplaćivalo Ministarstvo poljoprivrede.
Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede podseća na činjenicu da dobro seme, veštačko đubrivo i primena svih agrotehničkih mera nisu dovoljni za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju i da bi veću pažnju trebalo posvetiti sistemima za navodnjavanje. „Od deset uzastopnih godina dve su klimatski povoljne za poljoprivredu, dok je šest nepovoljno. Imajući to u vidu nije logično da poljoprivreda kao delatnost trpi štete zbog klimatskih uslova koje je moguće rešiti. Kad je reč o ulaganjima u sisteme za navodnjavanje, ne treba zaboraviti da bi se taj trošak brzo isplatio, a stabilizovale bi se i cene poljoprivrednih proizvoda. Pri tom, poljoprivrednici bi bili sigurniji da će im se uloženi trud isplatiti, pogotovo ako se, na duži rok, računa na specijalizaciju poljoprivredne proizvodnje“ ističe Cvijanović.
Prema rečima Vladane Hamović, pomoćnika direktora Instituta za ekonomiku poljoprivrede rano je govoriti o visini štete od suše. Ona naglašava da u Srbiji nije okončana melioracija, niti su završeni poslovi za odvodnjavanje u slučaju poplava.“ Ipak, država bi trebalo da pomogne poljoprivrednicima. Ta pomoć je neophodna jer se smanjuju zasejane površine, prinosi su manji i uz štete od suše moguće je da Srbija, kao značajan proizvođač hrane postane uvozno zavisna,“ smatra Vladana Hamović.