Oštećeni za više od 10 miliona evra

Reč je o lokalima koje je pre raspada bivše Jugoslavije preduzeće Borovo iz Vukovara imalo na teritoriji Srbije. Upravljanje njima početkom 90-ih preuzela je novoosnovana firma Boreli iz Sombora, ali ona ni posle više od 15 godina postojanja nije regulisala imovinske odnose sa bivšim vlasnikom Borovom. Boreli, koji je trenutno u restrukturiranju, odmah po prodaji lokala koju je oglasila i realizovala hrvatska firma 2006. godine, tužio je sve kupce, smatrajući da upravo ona ima pravo vlasništva nad 118 radnji u Srbiji i fabrikom u Somboru. Kupcima u rešavanju ovog problema nije pomogla ni činjenica da su do vlasništva došli nakon stupanja na snagu Sporazuma o pitanjima sukcesije iz 2004, kojim se preduzećima sa teritorije bivših republika priznaju imovinska prava, niti to što je uredba koja eks-ju firmama ograničava raspolaganje imovinom u Srbiji tim međunarodnim sporazumom prestala da važi.

Osnovni i viši sudovi kojima su se obraćali vlasnici tih lokala, priznali su im legitimnost kupovine, ali, na kraju, Vrhovni kasacioni sud preinačuje presude u korist Borelija, čime mu daje pravo da se uknjiži kao vlasnik. Kupci su reagovali, pa je Ministarstvo ekonomije obavestilo Agenciju za privatizaciju da postoji izjava Borova, kojom kupcima poslovnog prostora priznaje kupoprodajne ugovore i u kojoj se navodi da ta imovina neće biti predmet potraživanja od Srbije. Ministarstvo je, takođe, iznelo stav da treba utvrditi učešće Borova u Boreliju. I Agencija je pre nekoliko dana angažovala revizorsku kuću koja će proceniti vrednost Borelija, uvažavajući odredbe Sporazuma o sukcesiji i pomenutu izjavu Borova kako u ukupan kapital ne bi ušli prodati lokali. U obzir će se, takođe, uzeti i sprovedene odluke sudova o zaključenim ugovorima o prodaji ili zakupu poslovnog prostora. Naizgled, problem je time trebalo da bude rešen. Ipak, kupci još nisu ušli u lokale za koje su do sada uložili više od deset miliona evra ako se uračuna plaćeni porez, ulaganja u opremanje, kao i sudske takse koje ne mogu da naplate jer je Boreli u restrukturiranju.

– Za lokale u Trsteniku, Raškoj i dva u Nišu dobijena je konačna presuda Privrednog apelacionog suda u Beogradu, iako se vodila agresivna kampanja da se takva presuda ne donese. Kada je izvršna vlast videla da se donose i konačne presude o valjanosti ugovora, organizovala je vanrednu reviziju, jer redovna nije bila moguća – tvrdi za Danas Biljana Nikolić, jedna od vlasnica lokala u Nišu.

Za razliku od nje, Nenad Ilić kome je posle sudskih presuda priznato vlasništvo nad lokalom u Kraljevu, ušao je prostor, renovirao ga i zaposlio nekoliko ljudi, ali je i on suočen sa problemom zbog poništavanja ugovora.

– Pre kupovine, imao sam nameru da iznajmim lokal, zvao sam Boreli, ali su mi rekli da to nije njihovo vlasništvo i da se imovina vodi na hrvatsko Borovo. Pozvao sam i njih, rekli su da će objaviti oglas. U sudu sam proverio da li je promet moguć, dobio potvrdan odgovor i obaveštenje da ugovor moram da overim u našem sudu – kaže Ilić, koji je za kupovinu lokala podigao kredit i to tek nakon što se obratio i nadležnim ministarstvima, od kojih je dobio odgovor da je promet moguć, jer je na snazi Zakon o sukcesiji i Aneks G, koji se direktno primenjuje.

On objašnjava da ga je Boreli tužio za ništavnost ugovora, ali su ti sporovi i u prvom i u drugom stepenu rešeni u njegovu korist, pa uknjiženje postaje pravosnažno.

– Međutim, Boreli neće da izađe iz sada već mog lokala, na koji ja plaćam porez na imovinu, pa sam ja njih tužio, tražio iseljenje i dobio spor i prvom i drugom stepenu, kao i reviziju Vrhovnog kasacionog suda. Spor je trajao dve i po godine i ja sam uspeo sudski da ih iselim. A za sve to vreme plaćao sam rate kredita koji sam podigao za kupovinu lokala – objašnjava Ilić.

On dodaje da je u postupku vanredne revizije, koja je potom usledila, uz presude dostavio Apelacionom sudu i sve saglasnosti nadležnih ministarstava i institucija, ali sumnja i da je u međuvremenu usledio pritisak na sud, pa se sudija, koji je u prethodnim predmetima presuđivao u korist kupaca, sada pozvao na uredbu i primenio, pri tom, njeno retroaktivno dejstvo.

Epiloga za sada nema. Kupci lokala su nedavno osnovali Centar za zaštitu investicija privatnih investitora, pisaće predsedniku Srbije, a nakon toga pravdu će potražiti u Strazburu.

Procedura

Lokali su pre prodaje bili uknjiženi na Borovo d.d. Vukovar, to preduzeće oglasilo je prodaju a overa kupoprodajnih ugovora izvršena je od 2006. do kraja 2008. Procedura prodaje podrazumevala je otvaranje nerezidentnog računa u Srbiji, sa kog je novac prenošen na žiro račun Borova tek nakon dobijanja potvrde da su izmireni porez na prenos apsolutnih prava i porez na kapitalnu dobit. Posle obavljene kupovine polovina kupaca ušla je u prostore koje su kupili, dok devetoro do danas to nije moglo iako su, takođe, sve platili i uknjižili na svoje ime.

Organizacija Borelija

Direktor Borelija Mirko Vujanović nikada nije organizovao preduzeće po Uredbi o organizovanju društvenih preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših jugoslovenskih republika, niti po Uredbi o zaštiti imovine delova preduzeća iz bivših Republika SFRJ. On ima konačno rešenje Privrednog suda u Beogradu, kao registarskog suda, i presudu Vrhovnog suda Srbije iz kojih se jasno vidi da nijedna firma, a bilo ih je pet, nije organizovana u skladu sa Uredbom, niti je za sprovedeno spajanje dobijena blagovremena saglasnost Vlade – ukazuje Biljana Nikolić iz Centra za zaštitu investitora. Inače, Boreli danas ima oko 650 zaposlenih, a u prošloj godini poslovao je sa gubitkom od 250 miliona dinara.