Ostvareno skoro 28 hiljada noćenja

Najbolja poseta zabeležena je tokom letnjih meseci. U drugoj polovini juna, kao i u julu i avgustu hotel je bio pun kao šibica, a prema tvrdnjama nadležnih iz ovdašnje Turističke organizacije, u ovom periodu slobodnih kreveta nije bilo ni u ostalim privatnim hotelima, apartmanima, seoskim domaćinstvima i objektima domaće radinosti na Zlataru i okolini. U „Panorami“ je popunjenost kapaciteta u prva tri kvartala 2019. bila više od 80 odsto, a prema dosada ugovorenim aranžmanima, oko 130 ležajeva rezervisano je sve do sredine novembra.

Podaci kojim barataju u „Panorami“ ukazuje i na pomake u broju turista iz inostranstva. Kako u ovom najvećem smeštajnom objektu, tako i u većini ostalih na ovdašnjoj planinskoj „lepotici“ ovog leta primetan je bio porast stranih posetilaca, od kojih je bilo i turista iz dalekog Singapura, Brazila, Argentine, a najviše iz Kine, Poljske, Mađarske, Nemačke, Holandije, zemalja regiona… Još od lane je zabeležen i trend dužeg zadržavanja gostiju. Oni su se tokom prošle godine, kao i u prvih osam meseci 2019. u smeštajnim objektima na Zlataru u proseku zadržavali od tri do šest dana, što je duplo duže u odnosu na period od pre tri-četiri godine.

– Nova Varoš i Zlatar u tom pogledu ne odstupaju od ostalih destinacija u zemlji, jer je u poslednje vreme najpopularniji turistički trend produženi vikend, koji gosti žele da provedu uz aktivan odmor. Kako bismo udovoljili ovakvim zahtevima savremenog turiste, kojem šetnja i čist vazduh nisu dovoljni, letos smo nastavili da proširujemo lepezu sadržaja. Tako su sada u ponudi i jedan od najvećih zip-lajn sistema u zemlji, kao i nova, tri kilometra duga pešačko-biciklistička staza „Batrovac“. Investicije od skoro devet miliona dinara, realizovane su uz podršku Ministarstva turizma, koje će nam pomoći da u narednih nekoliko meseci izgradimo igralište za decu i počnemo radove na izgradnji fudbalskog terena na Zlataru, kao i da uredimo još par vidikovaca i unapredimo turističku signalizaciju – naglašava Pucarević.

Direktor TO i upravnik „Panorame“ dodaje i da je struktura gostiju koji su prošli kroz ovaj objekat varirala u odnosu na period dolazaka. Tokom proleća u njemu su odmarali individualci, polaznici rekreativne nastave, sindikalci i ekskurzije, dok su poslednja tri meseca bili rezervisani za sportiste. Ovog leta su, ipak, dominirali devojčice i dečaci uzrasta od osam do 14 godina, koji su bili polaznici „Super kampa“ iz Beograda. U „Panorami“ je tako od sredine juna do kraja jula prodefilovalo oko 1.400 mališana iz srpske prestonice.

Skočila cena placeva i usluga

Zlatar je poslednjih godina sve vidljivi na mapi turističkih destinacija za posetiti, ali je za punu ekspanziju na ovom polju, osim novih sadržaja i infrastrukture, neophodno i proširenje smeštajnih kapaciteta, jer su sadašnji sa oko 1.500 kreveta nedovoljni.

– Ohrabruje činjenica da gradnja cveta. Već do kraja 2019. prve goste primiće još nekoliko objekata u srcu turističke zone, a dodatno proširenje kapaciteta očekuje se na proleće naredne godine. Znatno je skočila i cena placeva na Zlataru, a ovog leta primetan je i rast cena smeštaja i ostalih usluga u turističko-ugostiteljskim objektima. Tako su tokom letnjih meseci gosti za pristojan smeštaj morali izdvojiti u proseku oko 10 evra po krevetu, koliko je koštala i porcija nekih od zlatarskih specijaliteta nezaobilaznih na meniju ovdašnjih hotela odnosno motela i vila – naglašava Pucarević, Dodaje da u ponudi nedostaju dečja odmarališta i bar jedan hotel visoke kategorije kako bi se na Zlatar privukli i gosti sa nešto debljim novčanicima. Prema grubim procenama turističkih poslenika, ovdašnjoj planinskoj lepotici nedostaje još najmanje oko 1000 ležajeva.

Gubici zbog „sive zone“

U Turističkoj organizaciji procenjuju da je u novovaroškom kraju u proteklih sedam-osam meseci ove godine ostvareno skoro 40.000 noćenja. Ovom statistikom, međutim, obuhvaćeni su samo objekti koji su uredno prijavljeni, njihovi vlasnici plaćaju obavezne takse i koriste popuste za vaučere. Nije tajna da na Zlataru ima i popriličan broj onih koji godinama rade u „sivoj“ zoni. Godišnje se u opštinsku kasu od naknade za boravišnu taksu slije nešto manje od oko 2.000.000 dinara, a procene su da bi u odnosu na realan broj poseta i noćenja, ta cifra trebalo da bude i pet puta veća.