Otkaz bez opomene i najave, radnice fabrike „Vali“ se žale na mobing

„Niko nas nije obavestio ranije, niti opomenuo, nijedna od nas nije imala opomene, sve je odrađeno tajno, da bi nas 24. oktobra odveli u kafeteriju gde nam je saopšteno da smo tehnološki višak. Ostali smo tu da radimo sve do srede i to, kako su zahtevali, punim tempom. Psihičko iživljavanje i tortura“, kaže za Danas Suzana Cvejić, majka dvoje maloletne dece, žrtva porodičnog nasilja, a od danas i zvanično bivša radnica fabrike u Loznici u kojoj je radila 12 godina.

U nekom trenutku danas će ih pozvati da potpišu raskid ugovora o radu, kako kaže, nakon čega bi trebalo da dobiju otpremnine u visini tri bruto plate. Ne više od 200.000 dinara.

„Proglašena sam tehnološkim viškom, bez opomene ili prijave, ni usmene, ni pismene. Rečeno mi je da sam ocenjena kao spora radnica u pogonu, što je neistina. U taj pogon sam stavljena kada sam se vratila sa trudničkog bolovanja, s tim što je trebalo da dobijem lakše radno mesto jer sam imala spontani pobačaj, posle pet i po meseci trudnoće“, objašnjava Cvejić.

Nakratko je, ističe, stavljena u magacin, potom u proizvodnju, gde ne samo da nije imala lakše radno mesto već nije imala ni obuku za rad na mašinama koje mogu biti i te kako opasne po bezbednost.

To, međutim, napominje ona, nije sve što su doživeli i ona i njene koleginice od šefova u fabrici.

„Šef pogona u kom sam posmatrao je kada idemo u toalet, brojao koliko puta koja ide, stajao ispred. Svega je bilo, žene su nazivali izmetom i teletabisima, pretili da će ih poslati kući“, ističe Cvejić i kaže da je teško objasniti u kakvim se uslovima radi te da je u pogonu u kom je ona radila konstantna buka, a leti temperatura ide i do 50 stepeni, te da su ih tada na 10 minuta puštali da izađu napolje da se nadišu vazduha.

„A kad se vraćamo, često su nam govorili da ubacimo u petu brzinu“, priseća se Suzana Cvejić.

Direktore, kako kaže, nije zanimao socijalni status radnika, jer ima žena koje su podstanari sa malom decom, samohranih majki, jedna ima četvoro dece, a ona sama sa decom od 15 i dve godine ostaje bez posla u trenutku u kom se i razvodi.

„Velika je nepravda učinjena, ništa nisu gledali, i žene koje nemaju dana bolovanja su dobile otkaze, ja nisam zakasnila za sve godine nikada jer smo imali stimulaciju ako dolazimo redovno. Osim toga, ako je tehnološki višak, onda valjda idu pre oni koji su pod ugovorima a ne oni koji su praktično osnovali firmu“, ističe ona.

Plate su u fabrici u proseku nekih 48.000 dinara, radi se u smenama, a topli obrok im je, napominje, bio tek 600 dinara mesečno. Sada su ostale i bez toga.

„Šta ću ja sada sa dvoje male dece, povređena sam, ponižena. Razumem da postoji tehnološki višak, ali ne mogu radnice koje su 13 godina radile bez problema, sada da postanu neradnice, ne ide to tako. Neko nas je ocenio kao loše, spore radnice, a to niko nije proverio“, naglašava Cvejić i dodaje da će sledeće sedmice otpušteni radnici razgovarati sa gradonačelnikom. Ona sama najavljuje tužbu zbog svega što je pretrpela.

Suzana Cvejić kaže da ne zna kako su šefovi uopšte uspeli da ocene njihov rad jer je proizvodnja tokom pandemije pala za 70 odsto, ali ne razume, kako kaže, ni to da sada nakon što su njima dali otkaze, nekim radnicima koji su radili na određeno nude ugovore na neodređeno.

To smo pokušali da proverimo i u samoj kompaniji, ali nam na to pitanje nije odgovoreno od četvrtka.

Poslovodstvo kompanije Vali pitali smo i koliko je radnika dobilo otkaze, šta su razlozi za to, kao i da li je tačno da su radnice, kako tvrde za naš list, trpele mobing i maltretiranje nadređenih.

Predsednik UGS Sloga Željko Veselinović za Danas je potvrdio da je do danas tehnološkim viškom u ovoj kompaniji proglašeno 138 radnika, od čega su 95 odsto žene.

„Kada su radili socijalni program, izbacili su sve kriterijume koji se odnose na socijalne kategorije, nije vođeno računa o socijalnom položaju, pravili su spisak na osnovu bolovanja, što neće reći nigde zvanično jer je to protivzakonito. Otpustili su veliki broj samohranih majki, udovica, ima žena i sa šestoro dece, neke su i žrtve porodičnog nasilja“, ističe Veselinović i kaže da su oni kao sindikat tražili da vide te kriterijume i da se poštuje princip dobrovoljnosti, na šta su im iz fabrike rekli da taj princip njima ne odgovara.

„Postoje indicije da će početkom naredne godine otpustiti još 10 odsto ljudi, jer po Zakonu mogu toliko na godišnjem nivou“, napominje Veselinović.

On podseća da su iz kompanije govorili da im se ovde ne isplati da rade, da bi se selili, jer ne mogu da izdrže namete, zbog čega im je država ovde omogućila da osim poreza i doprinosa za radnike ne plaćaju ništa drugo.

Žale se a imaju profit
Fabrika Vali iz Valjeva i Loznice je u stopostotnom vlasništvu italijanske kompanije Golden lejdi i prošlu godinu su, prema podacima iz APR-a, završili sa 2.055 zaposlenih. Prema finansijskom izveštaju kompanija je 2020. završila sa neto dobitkom većim od 200 miliona dinara, dok je plus godinu dana pre toga bio 166 miliona dinara.