Otkud Drobnjaku pola miliona švajcaraca

Naime, kako je objavio KRIK, kao deo mreže OCCRP koja je došla u posed podataka, v.d. direktora JP Putevi Srbije Zoran Drobnjak imao je račun u ovoj banci od 2008. do 2011. godine i na njemu je bilo oko pola miliona švajcarskih franaka, što je više od 300.000 evra.

Drobnjak juče nije odgovorio na pozive i poruke Danasa kako bi objasnio otkud račun u švajcarskoj banci na njegovo ime, ali je KRIK-u biznismen Radovan Marinković, vlasnik kompanija Centrolek i Minnex Trading Corporation, koji je imao punomoćje za taj račun rekao da je to njegov novac kojim je hteo da dogradi kuću u Beogradu i da je, s obzirom da živi u Americi, hteo da prepusti taj posao Drobnjaku koji mu je zet.

Marinković je rekao i da je račun zatvoren nakon što mu je tražena saglasnost Narodne banke i da je novac vratio na račune sa kojih je uplaćen na račun u Kredi Svisu.

Kako bilo, nekoliko meseci pre nego što je otvoren taj račun na Drobnjakovo ime, u decembru 2007. godine, on je imenovan na mesto generalnog direktora JP Putevi Srbije u vreme vlade Vojislava Koštunice, a na predlog takođe Čačanina Velimira Ilića.

U narednih bezmalo 15 godina, on će ostati na toj poziciji, „preživljavajući“ sve turbulencije političkog života u Srbiji, promene vlada, afere, tužbe. Od 2013. godine on je vršilac dužnosti direktora Puteva, što ga čini najdugovečnijim v.d.-om u zemlji u kojoj inače postoji zakon o javnim preduzećima prema kom je maksimalno moguće biti vršilac dužnosti godinu dana.

Pre dva meseca Drobnjak je oslobođen optužbi da je sa bivšim ministrom ekologije Oliverom Dulićem i njegovim zamenikom Nebojšom Janjićem zloupotrebio položaj i omogućio od 2009. do 2012. kompaniji Nuba invest da položi telekomunikacione kablove duž autoputa. Ovo je drugo suđenje, s obzirom da je prvu, osuđujuću presudu, Apelacioni sud poništio.

Drobnjaku ništa nije mogao ni izveštaj državnog revizora iz 2010. godine kojim je utvrđeno da JP Putevi Srbije nisu 2008. godine uplatili 158 miliona dinara u budžet od putarina i naknada za korišćenje puteva.

Stavljano mu je na teret, više politički nego formalno istragom, kašnjenje i posledično dvostruko skuplja rekonstrukcija Gazele, kao i kašnjenje rekonstrukcije mosta kod Beške, obilaznice oko Novog Sada i puta do Horgoša.

Javnosti je stao na žulj i kada je odbio da njegovo preduzeće preuzme odgovornost za dve fatalne saobraćajne nesreće 2013. godine na jednoj deonici autoputa Beograd – Novi Sad, kada su se automobili zakucali u neobeležene i neosvetljene stubove. Njegov odgovor na pitanja novinara bio je „I ćorav bi video stubove“.

Poslednjih godina Drobnjak je u javnosti poznatiji kao neko na koga se povremeno istresa Aleksandar Vučić, nego kao graditelj puteva.

Video klipovi „Drobnjak voli koju čašicu više, ali dobro radi“, „Sedi Drobnjak, jedan“, izbijanje košarkaške lopte prilikom posete jednoj školi itd. su zvezde Jutjuba.

S druge strane, kroz preduzeće kojim Drobnjak rukovodi duže od decenije prolaze ogromne količine novca, posebno od kada je krenuo investicioni ciklus u putogradnju. Samo u 2020. godini Putevi Srbije su isplatili 44 milijarde dinara dobavljačima, a prethodne godine 32 milijarde dinara. U 2017. i 2018. godini dobavljačima i za avanse je isplaćeno oko 50 milijardi dinara.

Možda ga upravo količina novca koja mu prolazi kroz ruke zadržava toliko dugo i pod raznim vlastima na mestu prvog putara Srbije.

Ekonomista Saša Đogović kaže da bi u uređenoj zemlji račun u inostranstvu morao biti prijavljen Agenciji za bornu protiv korupcije, a ako ne sledile bi sankcije. Isto važi i ukoliko se ne bi moglo dokazati poreklo novca.

„Kod hibridnih režima kao kod nas, gde caruje endemska korupcija, razni funkcioneri na funkcijama od lokalnog do visokog nivoa dolaze do neke zarade. Razlog je što od 1990-ih godina imamo isti kriminalizovan korupcionaški sistem. Nije došlo od otklona od vremena SFRJ, već je samo nadograđen sistem kroz kriminalizaciju. Nema stvarnih promena, samo se kozmetički nadograđuje da izgleda lepše“, smatra Đogović dodajući da smo se tako našli na drugom mestu u Evropi po organizovanom kriminalu, a i pri vrhu po korupciji.

„Ne mogu toliko dugo isti ljudi da budu na čelu javnih preduzeća, kao što su Putevi ili Srbijagas, a da to sve nije isti sistem“, zaključuje Đogović.

Ekonomista Danilo Šuković ocenjuje da svi koji nešto kriju ili rade netransparentno otvaraju sumnju na korupciju.

„Kada se računi otvaraju u finansijskim rajevima, gde niko ništa neće znati o njima, postoji ta sumnja“, napominje on.

Na spisku vlasnika računa u švajcarskoj Kredi Svis nalazi se i srpski biznismen i trgovac strujom Vuk Hamović koji tamo ima račun od 2006. godine. Kako pokazuju švajcarski papiri, najveći iznos koji se nalazi na računu iznosio je 12,5 miliona švajcaraca.

On je vlasnik kompanije EFT (Energy financing team) koja je registrovana u Velikoj Britaniji, ali u Srbiji se trgovinom struje bavi preko firme registrovane u Švajcarskoj.

Hamovićevo poslovanje je istraživano u BiH 2004. godine, kao i od strane Kancelarije za ozbiljne prevare Velike Britanije, ali je obustavljena istraga u oba slučaja i nikada nije podignuta optužnica. Inače EFT ima termoelektranu Stanari u BiH, a gradi i solarnu i hidroelektranu, kako se navodi na sajtu ove kompanije.

Hamović je potvrdio da ima račun u Švajcarskoj i nije hteo dalje da komentariše.

Na listi i bivši direktor Trajala

Među vlasnicima računa u Kredit Svisu „Švajcarske tajne“ otkrile su i nekadašnjeg direktora kruševačkog Trajala, socijalistu Milutina Levića. On je račun otvorio 1999. godine, a prema pisanju KRIK-a u jednom trenutku je na njemu imao više od 600.000 švajcaraca. Tužilaštvo je Levića teretilo da je u periodu od 1993. do 2001. godine, sa saradnicima, preko fiktivnih ugovora, kupoprodaje stanova, automobila, korišćenja zlatnih viza kartica, marketinških ugovora, naneo milionsku štetu Trajalu. Sud je Levića oslobodio ovih optužbi.

Lević je KRIK-u rekao da je možda imao račun u Švajcarskoj sa „5-6.000 franaka“ i da to nema veze sa slučajem Trajal.