Otkud pad euribora i može li bankarska kriza da pomogne dužnicima?

Već duže od godinu dana euribor, odnosno međubankarska kamatna stopa na evre, koja se koristi u određivanju kamatnih stopa na kredite koji su vezani za evro, raste povećavajući rate kredita.

Na primer, pre ravno godinu dana tromesečni euribor je bio negativan – minus 0,477 odsto. Pošto se promenljive kamatne stope na kredite, najčešće stambene, formiraju tako što se na euribor doda neka bankarska marža, jasno je da su klijenti itekako imali koristi od ove čudne situacije.

Tako je recimo za kredit za koji je kamatna stopa marža od 3,2 odsto plus tromesečeni euribor, nominalna kamatna stopa iznosila 2,7 odsto.

Kako je inflacija postajala sve veća i upornija, centralne banke, pa i Evropska centralna banka su podizali svoje ključne kamatne stope, što je guralo i euribor na gore.

Tako je do 10. marta tromesečni euribor skočio na 2,98 odsto.

Koliki je rast kamata bio šok za budžete bankarskih dužnika u prethodnih godinu dana najbolje se vidi na primeru nekog ko otplaćuje stambeni kredit.

Ako je neko pre četiri, pet godina kupio stan od 60.000 evra kreditom na 20 godina i učešćem od 20 odsto (iznos kredita je 48.000 evra) sa kamatnom stopom 3,2 odsto plus tromesečni euribor, pre tčno godinu dana plaćao je ratu od oko 260 evra.

Danas, nakon rasta euribora na tri odsto, njegova nominalna kamatna stopa je 6,2 odsto, a rata kredita oko 345 evra ili za trećinu veća nego pre godinu dana.

Ipak, od 10. do 16. marta desila se neobična stvar, jer je euribor sa 2,98 odsto pao na 2,65 odsto, iako nije bilo naznaka da inflacija usporava. Da bi se zatim vratio na nivo od tri odsto.

Ovo je posebno bitno za one koji imaju tromesečni euribor u sastavu svoje kamatne stope, jer se on usklađuje svaka tri meseca. Upravo je 31. mart, kao kraj prvog kvartala uobičajen datum usklađivanja kamatnih stopa sa euriborom.

Pad euribora desio se u vreme kada je Banka Silicijumske doline propala i kada je pod pokroviteljstvom države objavljeno preuzimanje uzdrmane banke Kredi Svis od najveće švajcarske banke UBS.

Finansijsko tržište je očigledno procenilo da će centralne banke zbog problema sa bankama usporiti ili čak i zaustaviti rast kamatnih stopa što se odrazilo na euribor.

Ekonomista Vladimir Vučković objašnjava da će kamatne stope centralnih banaka nastaviti da rastu usled visoke inflacije.
„A onda je došlo do problema u bankarskom sektoru, prvo SAD, pa Evrope i pokazalo se da osim realnom sektoru ni finansijskom ne odgovara ovaj rast kamatnih stopa.

Sada se centralne banke, pre svega Evropska centralna banka, suočava sa dva problema. Pored straha od recesije, javlja se i strah od krize u bankarskom sektoru. FED je već osetio pritisak i usporio povećanje kamatne stope na 0,25 odsto, a prethodno se mislilo da može i više“, ističe Vučković.

Prema njegovim rečima, kao što berze tumače buduća dešavanja, tako se i na ovom delu finansijskog tržišta procenjuje šta će raditi centralne banke.

Slaviša Tasić, ekonomista i autor bloga Trišno rešenje ističe da je istina da su kamate malo pale, ali ne iz dobrog razloga.

„Kamate su pale zbog loše situacije. A ako je loše za banke, u nekoj narednoj fazi može biti loše za sve. Istina, ko ima kredit sa fleksibilnom kamatnom stopom može da ima koristi od tog pada euribora, ali ako dođe do rasta inflacije, manjeg privrednog rasta, da ljudi ostanu bez posla, onda to nije dobra vest“, napominje Tasić dodajući da ovaj pad kamata nije došao zato što smo pobedili inflaciju.

Globalne banke su do turbulencije na bankarskom tržištu očekivale da će ECB dizati kamatnu stopu do četiri odsto (sada je na tri odsto), ali sada očekuju da će stati na 3,5 odsto.

I predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je nakon poslednjeg povećanja kamatne stope pre desetak dana izjavila da su tenzije na finansijskom tržištu unele neizvesnost i da „se nisu obevzali ni da dalje poveavaju kamatnu stopu niti su završili sa njenim povećanjem“.