Otkup Komercijalne banke u Banjaluci radi širenja državnog uticaja Srbije

Naime, nije prošlo ni godinu dana kako je NLB grupa kupila Komercijalnu banku plativši 395 miliona evra za državnih 83,2 odsto akcija i zajedno sa njom filijale u Banja Luci i Podgorici, a već banjalučka banka menja vlasnika.

Nije objavljeno po kojoj ceni će doći do preuzimanja na Banjalučkoj berzi na kojoj se banka kotira, ali još u junu su bosanski mediji najavili ovo preuzimanje, a zainteresovanost za kupovinu su potvrdili i u Poštanskoj štedionici i u Ministarstvu finansija Srbije.

Tada se pisalo da su iz BPŠ ponudili 60 odsto knjigovodstvene vrednosti, a da su Slovenci tražili 100 odsto.

Prema bilansima Komercijalne banke Banja Luka za 2020. godinu knjigovodstvena vrednost banke iznosila je oko 30 miliona evra, što znači da je BPŠ nudila oko 19 miliona evra za banjalučku banku.

U Poštanskoj štedionici kažu da će cena biti poznata nakon dobijanja svih saglasnosti regulatornih tela.

Inače još od kako su preuzeli Komercijalnu u NLB nisu skrivali da im ne treba još jedna banka u Republici Srpskoj, s obzirom da imaju banke i u Banja Luci i u Sarajevu.

S druge strane, izjava predsednika IO Poštanske Bojana Kekića prilikom potpisivanja ugovora ukazuje zašto je Poštanska zainteresovana za kupovinu.

„Nakon preuzimanja Komercijalne banke Beograd od strane NLB u Republici Srpskoj ne postoji nijedna banka sa većinskim kapitalom iz Republike Srbije. Strateško pozicioniranje Banke Poštanska štedionica, kao najveće domaće banke sa 100 odsto državnim vlasništvom i jasno artikulisanim državnim interesom, komparativna je prednost na tamošnjem tržištu. Tradicionalno poverenje klijenata iz Republike Srpske u kompanije i institucije Republike Srbije tu prednost mogu samo da ojačaju, posebno u segmentu poslovanja sa stanovništvom u kom je Banka Poštanska štedionica lider na srpskom tržištu“.

Jasno je da u ovoj odluci ne igra samo ekonomski, već i politički faktor, kao što je to uostalom bilo i prilikom odluke da Telekom Srbije svojevremeno kupi Telekom Srpske, pa i kod toga da Komercijalna banka ima supsidijare u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Ono što je pravo pitanje je zašto država nije to uradila dok je još Komercijalna bila u njenim rukama i dok je sve moglo biti urađeno lakše i verovatno i jeftinije. Iz Ministarstva finansija juče nismo dobili odgovor na ovo pitanje.

Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće Momentum, ističe da samo već navikli na takvo upravljanje države.

„Donedavno je vlasnik Komercijalne bila država i racionalni investitor bi ovo uradio pre privatizacije. Ovo širenje napolje je verovatno želja naše vlade da ima regionalni uticaj, slično kao sa Telekomom u Republici Srpskoj i Crnoj Gori ili uostalom kao što je sa Komercijalnom bio slučaj. Sada to pokušavaju sa Poštanskom štedionicom. Videćemo kako će to ići, jer se poslovni model BPŠ svodi na bazične bankarske usluge i čiji su gro klijenata radnici u javnim preduzećima i državnim institucijama i penzioneri. Ona ima puno prostora za kreditiranje, a imamo loša iskustva kada država kreditira“, napominje Gujaničić dodajući da je država i ranije gurala banke u Poštansku, prvo propale banke kao što je Agrobanka, a nedavno i MTS banku. On smatra da će cena biti u okviru regionalnog proseka kod preuzimanja banaka.

„To je negde oko 0,7-0,8 knjigovodstvene vrednosti i verujem da će i u ovom slučaju biti cena tu negde“, napominje Gujaničić.

Poštanska štedionica zauzima 6,4 odsto bankarskog tržišta Srbije mereno veličinom aktive. Iz bilansa banke vidi se izuzetno konzervativan pristup poslovanju. Tako prema bilansu za prvih šest meseci ove godine 53,8 milijardi dinara drže kod Narodne banke Srbije, 122 milijarde dinara u hartijama od vrednosti, a 113 milijardi je plasirano u kroz kredite. S druge strane, na kraju juna imali su 270 milijardi dinara depozita. BPŠ je posle šest meseci ostvarila dobit pre poreza od milijardu dinara, dok je 2020. godinu završila u plusu od 2,6 milijardi dinara.

Komercijalna banka Banja Luka je prošle godine ostvarila neto dobit od oko 11 miliona evra. Bilansna suma banke iznosila je na kraju 2020. skoro 800 miliona evra, a kapital oko 100 miliona evra. Ova banka ima oko pet odsto tržišta Republike Srpske.

Profesor Ljubomir Madžar smatra da je ovo korak u pogrešnom smeru, jer „ne volim kada se u rukama države gomila kapital“.

„Nisam oduševljen ovom vešću jer je ovo korak nazad u tranziciji i deluje kao reetatizacija. S druge strane ovo je i u suprotnosti sa nedavnom odlukom da se proda Komercijalna banka, pa i banka u Banja Luci i to deluje kao znak odsustva jasne koncepcije. Ova obrnuta transakcija ne govori u prilog onome koju je osmislio“, zaključuje Madžar.