Otpisi dugova i isplata koncesije napumpali profit

Ovakav skok u profitabilnosti je posledica rasta bruto dodate vrednosti od 8,3 odsto i doneo je rast broja zaposlenih u preduzećima za 4,6 odsto. Realni rast dobiti u 2018. godini, međutim, iznosio je 12,4 odsto, dok je gubitak smanjen za 12,8 odsto.

Na ovakav rezultat privrede presudan uticaj imala su i dva događaja koja nisu direktna posledica dobrog poslovanja ili veće proizvodnje. Prvi je koncesija Aerodroma „Nikola Tesla“, odnosno uplata koncesione naknade od 501 miliona evra na račun preduzeća Aerodrom „Nikola Tesla“ a.d. koje je poslužilo samo kao protočni bojler da se ta sredstva proslede akcionarima, odnosno pre svega državi i malim akcionarima. Knjigovodstveno, dobit Aerodroma bila je veća za 422 miliona evra u 2018. nego u 2017. pa je za toliko uticala i na dobit cele privrede.

Drugi događaj je dokapitalizacija RTB-a Bor od strane kineske kompanije Zi Đin i faktički njegova privatizacija. Ovim je aktiviran otpis 90 odsto dugova ove kompanije (prema UPPR-u) koji su iznosili 1.126.785.000 dolara, što je knjiženo kao prihod kompanije.

Tako je RTB Bor, odnosno sada Zi Đin Bor Koper, prikazao dobit od čak 870.371.000 dolara (oko 760,6 miliona evra). To je povećanje u odnosu na 2017. godinu za 722 miliona evra, ali ne kao posledica veće proizvodnje ili većih poslovnih prihoda, već kao posledica otpisa dugova koja ima samo računovodstveni efekat. Bez tih 1,14 milijardi evra srpska privreda bi u stvari zabeležila čak i nešto manju dobit nego u 2017. godini.

U 2018. godini u kojoj je zabeležen rast BDP-a od 4,3 odsto celokupna privreda imala je realni rast poslovnih prihoda od pet odsto i oni su iznosili oko 91 milijardu evra. Najveći rast bruto dodate vrednosti od čak 40 odsto ostvario je sektor saobraćaja i transporta, što je jednim delom posledica i koncesije Aerodroma i naknade od 501 milion evra.

Ovo je jedan od razloga i rasta produktivnosti rada od 3,5 odsto, a povećani su i koeficijenti rentabilnosti, profitabilnosti i likvidnosti.

S druge strane, iako privreda već nekoliko godina završava godinu u plusu i dalje se suočava sa velikim problemima. Jedna od specifičnosti naše privrede su preduzeća bez ili samo sa jednim zaposlenim.

U 2018. godini u privredi Srbije je poslovalo čak 52,8 odsto preduzeća bez zaposlenih ili sa jednim zaposlenim i ona su zabeležila neto gubitak od 50 miliona evra, što je četvrtina tekućih gubitaka.

Ali, nije samo tekući gubitak problem, već još i više kumulirani gubitak koji je činio 35,6 odsto ukupnih kumuliranih gubitaka koji su dostigli 31 milijardu evra i smanjeni su u odnosu na 2017. za oko 400 miliona evra.

Inače kumulirani gubici pojeli su više od polovine ukupnog kapitala privrede. Kumulirani gubitak je na kraju 2018. imalo čak 43.590 preduzeća (42 odsto svih preduzeća registrovanih u APR). Od toga, gubitak iznad visine kapitala prikazalo je 25.679 preduzeća, što znači da su faktički poslovali bez kapitala.

Kako se navodi u analizi MAT-a, jedan od najvećih strukturnih problema poslovanja privrede je sporost u promeni tehnološke strukture prerađivačke industrije Srbije. U 2018. godini u poslovanju preduzeća prerađivačke industrije dominirala su preduzeća iz oblasti niske tehnološke složenosti (Low-tech).

Ukupno 55,5 odsto firmi bilo je na niskom tehnološkom razvoju i ona su ostvarila 43,2 odsto novostvorene vrednosti prerađivačke industrije. Više od 80 odsto preduzeća u kojima radi tri četvrtine radnika je u oblastima niske i srednje-niske tehnološke intenzivnosti. Preduzeća iz oblasti visoke (High-tech) i srednje-visoke tehnološke složenosti (Medium-High tech) su povećala učešće BDV za 0,6 procentnih poena (sa 27 na 27,6 odsto). Ovo pomalo govori i o spremnosti privrede da uskoči u voz četvrte tehnološke revolucije o kojoj naši zvaničnici vole da govore poslednjih godina.

Male firme tonu u dugove

Jedan od problema srpske privrede je prezaduženost privrede koja je prisutna već godinama. Ukupne obaveze firmi na kraju prošle godine iznosile su 77,8 milijardi evra. Tokom prošle godine zaduženost je povećana za 1,6 odsto i to pre svega rast obaveza malih i srednjih preduzeća, dok su se velike kompanije razduživale.