Iako se o tome s vremena na vreme pričalo, avio-linija između Beograda i Niša nikada nije postojala, ali će se to promeniti od 1. januara naredne godine kada bi sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ do „Nikole Tesle“ trebalo da krenu prvi avioni.
Vlada Srbije je poslednjih dana oktobra usvojila Odluku u uvođenju novih linija od javnog interesa sa aerodroma u Kraljevu i Nišu, a njom je predviđeno i finansiranje četiri leta nedeljno na relaciji Niš-Beograd, i to u periodu od 1. januara 2022. do 31. decembra 2023. godine.
Odlukom Vlade, iz Niša će od januara leteti avioni do Beograda četiri puta nedeljno, a po dva puta nedeljno do Tivta, Kelna, Atine, Istanbula, LJubljane i Frankfurta. Istim dokumentom Vlada je predvidela i po dva leta nedeljno iz Kraljeva do Soluna, Istanbula i Tivta.
Ko će prevoziti putnike još se ne zna, Ministarstvo saobraćaja nam juče na to pitanje nije odgovorilo, kao i na to zbog čega su baš ove destinacije izabrane kao one od javnog interesa. Ovom odlukom Vlade tako je van snage stavljena njihova odluka od pre dve godine, kojom je država subvencionisala 12 letova sa niškog aerodroma.
Ovoga puta iz budžeta finansiraće se letovi ka 10 destinacija, tri iz Kraljeva i sedam iz Niša.
Najviše letova predviđeno je do Beograda, što je odmah u javnosti izazvalo oprečne reakcije – jedni su zadovoljni jer dobijaju novo prevozno sredstvo, drugi veruju da je bespotrebno jer će pre stići do drugog grada automobilom, dok ispoštuju sve aerodromske procedure.
Osnivač i urednik vazduhoplovnog portala Tango siks Petar Vojinović kaže za Danas da su linije od javnog interesa same po sebi nekomercijalne i da je u toj odluci i objašnjenje da ne postoji komercijalni interes avio kompanija da lete na toj relaciji.
„Država sama praveći ovakav program priznaje da ta linija nije isplativa. Slični programi već decenijama su prisutni u EU gde države mogu da subvencionišu avio linije ne bi li pospešile mobilnost građana i poslovne aktivnosti. Najbliži primer je u Hrvatskoj, gde Kroacija erlajns leti od Osijeka do Splita, na liniji koju nijedna avio-kompanija ne bi obavljala da nije subvencionisana“, ističe Vojinović.
On kaže da pitanje ima li uvođenje linije Niš-Beograd efekta ne možemo da postavimo kada definicija tog programa kaže da to nisu komercijalni letovi.
„Možemo da pričamo o indirektnim efektima, filozofsko-poslovnom konceptu povezivanja gradova, pospešivanju ekonomije, turizma. Ako posmatramo avio kompanije, nijedna na toj liniji ne može da zaradi, da sama mora da odluči ona ne bi letela na toj liniji“, napominje Vojinović i dodaje da logički ne može da se tvrdi da ovo poslovno nema smisla ili da se troše pare poreskih obveznika jer to se već definiše u programu.
Vojinović naglašava da koncept ovog programa jeste finansiranje po izvršenim letovima, odnosno da se obračunava koliko je Er Srbija, na primer, izletela na toj relaciji i davanje para taman toliko da budu na nuli sa obavljanjem letova tog meseca.
S druge strane, postoji indirektni poslovni interes Er Srbije, jer ona može da nudi karte građanima Niša, uz presedanje u Beogradu do treće destinacije i 99 odsto putnika, tvrdi naš sagovornik, neće leteti iz Beograda do Niša ili iz Niša za Beograd, nego će 99 odsto njih leteti iz Niša preko Beograda do neke treće destinacije.
Za Bojana Avramovića, bivšeg direktora Regionalne razvojne agencije Jug (RRA Jug), koja je kroz studije i elaborate uređivala poslovanje niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ u redovnom saobraćaju i određivala cene njegovih usluga, uvođenje avio-linije od javnog interesa na relaciji Niš-Beograd je hrabar pokušaj, a rizik od neuspeha je sveden na minimum jer će država subvencionisati tu liniju. Ipak, ukoliko linija ne bude „radila“, napominje on, ni to joj neće pomoći da opstane.
„Ova linija predstavlja ‘hranjenje’ beogradskog aerodroma, jer njeno uvođenje znači da će putnici, u prvom talasu, doći iz Niša u Beograd, a potom, iz Beograda, kao čvorišta, u drugom talasu, ići dalje do evropskih destinacija, do kojih se ne može stići direktno iz Niša. To je smisao te linije. Zato bi bilo važno da se ova linija pojača, pa da se od Niša do Beograda leti dva puta dnevno, a ne četiri puta sedmično, kao što je sada predviđeno. Takođe je bitno i da cena karte, recimo, od Niša do Moskve, do koje se može leteti samo iz Beograda, bude identična kao cena na letu Beograd-Moskva“, ističe Avramović.
On kaže da su dok je bio na čelu RRA Jug (2012- 2018) zagovarali ideju o uvođenju te linije Niš- Beograd, ali da se to nije dogodilo pre svega „zbog operativnih problema“- postavljalo se pitanje kapaciteta, pošto Niš „nije dovoljno daleko od Beograda, poput, recimo, Banjaluke“.
„Aktuelna odluka Vlade o proglašenju linija u javnom interesu sa niškog i kraljevačkog aerodroma, kojom je predviđeno sedam takvih linija iz Niša, bolja je od prethodne odluke Vlade kojom je bilo predviđeno 12 takvih linija sa niškog aerodroma. Ovoga puta, nema preklapanja sa destinacijama do kojih iz Niša lete lou-kosteri, poput Viz era i Rajanera, što je bio najveći problem prethodne odluke o linijama u javnom interesu. Lično mislim da sada nedostaju još samo linije za Pariz i za pojedine destinacije u Holandiji, recimo Ajndhoven i Amsterdam“, kaže Avramović.
Vlada Srbije je krajem marta 2019. godine donela odluku o proglašenju 12 linija od javnog interesa sa niškog aerodroma, saopštavajući da će ti letovi biti subvencionisani u periodu od 1. jula 2019. do 30. juna 2023. godine, a da je za tu namenu iz republičkog budžeta planirano 1,8 milijardi dinara, odnosno 600 miliona godišnje.
Er Srbija je mesec dana kasnije pobedila na međunarodnom tenderu za izbor avio-prevoznika, kao ponuđač sa jedinom ispravnom ponudom.
Nije bilo letova Niš-Beograd, a Jat ignorisao niški aerodrom
Sa niškog aerodroma do sada nikad nije bilo letova za Beograd, uprkos tome što je još od 2000. spominjana takva mogućnost. Jat ervejz čitavu deceniju pre svog gašenja nije leteo iz Niša, a njegovo „interesovanje“ za „Konstantin Veliki“ i pre toga bilo je sporadično. Jat je poslednji put u kontinuitetu leteo sa niškog aerodroma od 2004. do 2007, a svoju poslednju liniju, do Ciriha, ugasio je 2009. Uprkos drugačijim najavama više srpskih zvaničnika, među kojima je prednjačio tadašnji resorni ministar Velimir Ilić, kao i spremnosti države na subvencije Jatu za letove iz Niša, nove linije nisu uspostavljene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.