„Zdrava je ona konkurencija gde su čista pravila igre“: Šta bi donelo otvaranje magacina Aliekspresa u Srbiji?

Vest da bi gigantska kineska onlajn prodavnica mogla da Srbiju izabere za sedište u Jugoistočnoj Evropi prostrujala je kroz medije i posebno društvene mreže. Međutim, iako Danas nije mogao da dobije potvrdu da će se to zaista i desiti, istraživali smo šta bi skladišta Aliekspresa u Srbiji značili za naše potrošače, ali i privredu.

Iako ova informacija nigde nije zvanično objavljena niti potvrđena, svakako podstiče maštu kod potrošača jer bi to potencijalno značajno skratilo vreme čekanja da paket pristigne, a možda bi i još snizilo cene proizvoda.

S druge strane, ovako nešto svakako ne bi obradovalo trgovce koji i ovako ne uspevaju da pariraju niskim cenama proizovda na ovoj platformi. Mnogi od njih i zasnivaju svoj poslovni model na poručivanju proizvoda preko Aliekspresa i zatim preprodaji na domaćem tržištu.

Oni bi svakako bili najviše ugroženi potencijalnim dolaskom ove kineske kompanije, ali i mnogi drugi domaći trgovci, kao i kineske robne kuće i slično.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović za Danas naglašva da je „Aliekspres“ gigant u elektronskoj trgovini.

„On je i sada prisutan u Srbiji, ali je prema najavama planirana izgradnja regionalnog centra sa magacinama. To bi značilo podizanje poslovanja na viši nivo uz otklanjanje brojnih problema u poštovanju rokova isporuke i često komplikovanih carinskih formalnosti za kupce“, objašnjava on.

Ova najava je, prema njegovim rečima, sasvim sigurno vezana za Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine.

„S obzirom na to da se najveći deo transakcija Aliekpsresa odnosi na robu iz Kine, ovaj sporazum će omogućiti prodaju te robe po još nižim cenama zbog smanjenja ili eliminisanja carinskih troškova“, podseća naš sagovornik.

To je, kako ističe Stojanović, dobro za potrošače u Srbiji, ali i opasnost za domaće proizvođače, kao i za druge učesnike u onlajn trgovini.

„Aliekspres je poznat po prodaji jeftinih proizvoda, često sa uračunatim troškovima isporuke, kao i dinamičnom osvajanju tržišta. Na primer, u Španiji imaju skoro 40 odsto tržišnog udela“, navodi on.

Stojanović naglašava da bi konkurencija u tom slučaju prisilila i ostale učesnike u Srbiji da snize cene i poboljšaju svoje usluge.

„Ovo su nesumljivo benefiti za potrošače, ali je izvestan gubitak tržišnog učešća ostalih učesnika u elektronskoj trgovini, kao i ‘klasičnih’ trgovaca. ‘Cost-Benefit’ analiza bi pokazala da slika nije tako idilična“, smatra on.

Stojanović ukazuje da bi bili prisutni i drugi negativni efekti za domaću privredu.

„Kineski proizvodi su u celom svetu konkurentniji u odnosu na proizvode većine zemalja. Jedan deo asortimana koje će nuditi ‘Aliekspres’ će zbog troškova transporta verovatno biti roba iz Srbije, ali najveći deo će biti uvezena roba. To znači i povećanje i onako velikog spoljnotrgovinskog deficita u poslovanju sa Kinom“, ukazuje naš sagovornik.

Uz sve to, kako dodaje, ostaje problem sa niskim kvalitetom jeftine robe po čemu je, kako kaže, „Aliekspres“ poznat.

„Ostaje da se potrošači i u ovom slučaju, kao i u svim drugim svojim kupovinama, dobro informišu o svim aspektima transakcija, odnosno da se racionalno ponašaju“, poručuje Stojanović.

Sličnog mišljenja je i profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Goran Petković, koji objašnja da se konkurencija u maloprodaji i ukupnoj trgovini Srbije sve više seli na onlajn tržište, kao što se i inovacije sve više pojavljuju u ovoj oblasti.

„Aliekspres već isporučuje proizvode u Srbiju, ali je to relativno sporo i relativno skupo za današnje potrošače koji su osetljivi na uslugu, komfor i brzinu isporuke. Otvaranje njihovih skladišta ili takozvanih ‘Dark stores’ prodavnica, čija je namena zapravo isporuka krajnjim potrošačima predstavljala bi uspostavljanje infrastrukture za veće operacije na tržištu Srbije, a verovatno i na tržištu okolnih zemalja“, smatra on.

Petković, takođe, smatra da je Sporazum o slobodnoj trgovini omogućio ovako nešto.

„Kineski onlajn trgovci imaju problem sa otvaranjem takve infrastrukture u Evropi jer se njihovi maloprodavci bune i snažno lobiraju protiv takve prakse. Imajući u vidu Sporazum o slobodnoj trgovini sa kinom koji Srbija ima, vrata za ulazak kineskih maloprodavaca su otvorena“, objašnjava on.

Na našem tržištu, kako podseća, odnedavno posluje i kineska kompanija „Temu“.

„Oni održavaju platformu na kojoj brojni kineski proizvođači nude i direktno prodaju svoju robu kupcima u Srbiji. Kada odete na njihov vebsajt i vidite po kojim cenama prodaju robu, sami ćete moći da zaključite kako će se to odraziti na proizvođače i trgovce u Srbiji“, ukazuje naš sagovornik.

Njihov asortiman je, kako navodi, još uvek ograničen, ali kompanija, prema njegoivm rečima, već uspešno radi na tržištima SAD i Australije.

„Aliekspres je mnogo veći konkurent sa mnogo većim brojem dobavljača pa samim tim i sa mnogo širim i dubljim asortimanom“, upozorava Petković.

On napominje i da je marketing ovih kompanija vrlo sofisticiran.

„Za ‘Temu’ se kaže da ima odličan marketing, a ‘Aliekspres’ ima sigurno razvijeniji i moćniji marketing. Sasvim sigurno se može očekivati pritisak na snižavanje cena, kome će teško odoleti svi oni koji nemaju neke druge konkurentske prednosti, a potrošači će od toga naravno imati korist bar kratkoročno“, zaključuje Petković.

S druge strane, ekonomista Danilo Šuković za Danas kaže da je u ekonomiji svaka zdrava konkurencija poželjna.

„Zdrava je ona konkurencija gde su čista pravila igre, gde nema monopola, to je nešto što je ključno za tržišnu ekonomiju, jer ona time tera sve učesnike u ekonomiji da budu maksimalno efikasni“, objašnjava on.

Kada su svi efikasni, kako dodaje, to je onda dobro i za potrošače, jer mogu da se ponude niže cene.

To je generalno gledano dobro i poželjno, ističe Šuković.

„Dolazak bilo kog trgovinskog lanca u Srbiju je poželjan, jer ima dosta prostora da se efikasnost trgovinskih kuća i prodavnica poveća, a onda bi građani pored povoljnijih cena imali i veći izbor robe“, navodi on.

Ukoliko ta kompanija dobija neke velike subvencije ili pravi monopol na tržištu, to onda nije dobro, ukazuje Šuković.

On objašnjava da bi to sigurno zatvorilo dobar deo manjih trgovaca.

„Nije naš interes da držimo male kupce, oni moraju sami da se prilagode situaciji. U tim manjim prodavnicama roba je uvek za 20 ili 30 odsto skuplja, oni moraju da pronađu svoje mesto na tržištu“, kaže Šuković.

Svuda u svetu postoje inovacije i dešavanja koja menjaju situaciju, naglašava naš sagovornik.

„Ne može niko zabrložen da čeka i da se nada da će večito da ima maržu od 20 do 30 odsto nego moraju da se prilagođavaju i traže nova rešenja“, poručuje Šuković.

U ekonomiji, kao ni u životu, nikome ništa nije zagarantovano, pojašnjava naš sagovornik.

„Trgovci moraju da vide šta ih očekuje i da deluju u skladu sa tim. Velike promene se očekuju u razvoju tehnologije i nauke, to je velika revolucija, ako svi budu samo čekali i gledali, ostaće bez posla“, upozorava Šuković.

Predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrilović za Danas kaže da bi to za građane rešilo jedan veliki problem, a to je nestajanje paketa.

„Ljudi naruče preko „Aliekspresa“ nešto i paket krene, ali nikad ne stigne u Srbiju. Svakakvih je bilo sumnji oko tih nestalih paketa“, ukazuje on.

Takve situacije bi bile manje verovatne, kako dodaje, ukoliko bi „Aliekspres“ imao svoja skladišta ovde.

„U tom slučaju bi to prestalo, jer bi sve verovatno stizalo do centralnog magacina u Srbiji, a onda bi se odatle prosleđivalo kupcima“, objašnjava Gavrilović.

On smatra da bi i sam proces kupovine bio povoljniji i lakši.

„Bilo bi jeftinije jer kupci verovatno više ne bi imali uopšte trošak dostave, jer bi to sve stizalo zajedno, a onda bi se tu raspoređivalo“, smatra naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, to bi svakako bila bolja garancija za potrošače.

„Čak i da naručivanje bude skuplje, a da bude veća sigurnost da će paket da stigne, to bi kupcima bila dobra opcija“, kaže Gavrilović.

Tako nešto bi, kako dodaje, imalo i regionalni karakter.

„To u Srbiji bi verovatno bio regiolnani centar odakle bi se slalo dalje, pa bi imalo značaj i za ljude iz okolnih zemalja“, smatra on.

Ovako nešto bi, kako naglašva, loše uticalo na domaće prodavce.

„Građani bi, pretpostavljam, više naručivali preko „Aliekspresa“ jer bi to stizalo brže i efikasnije. To bi onda smanjilo promet domaćim prodavcima, ali to ostaje da se vidi ukoliko do tako nečega dođe“, kaže Gavrilović.