Otvaranje rudnika “Čukaru Peki” sutra

Dok nadležni ističu da će njegovom izgradnjom Srbija dobiti svoj „prvi zeleni rudnik koji će imati veće ekološke standarde zahvaljujući tehnologijama 21. veka“, stručna javnost ne veruje u to i ne očekuje da će kineski investitor poštovati ekološke standarde niti veruje u striktnu kontrolu nadležnih da li „Ziđin majning“ vodi računa o propisima.

Ležište bakra i zlata “Čukaru Peki” nalazi se u istočnoj Srbiji, pet kilometara južno od Bora. Procenjena količina rude u gornjoj zoni ležišta iznosi 46,1 miliona tona, sa sadržajem bakra u rudi od 2,71 odsto i zlata od 1,7 grama po toni.

Kompanija Ziđin, koja je vlasnik i obližnjeg Rudarsko–topioničarskog basena “Bor”, izgradila je rudnik podzemne eksploatacije, sa svim pratećim objektima za preradu i transport rude i odlaganje jalovišta. Za razvoj i izgradnju gornje zone rudnika „Čukaru Peki“ investitor je izdvojio 474 miliona dolara. Očekuje se da će nakon što počne sa eksploatacijom bakra i zlata njen godišnji kapacitet iznositi 3,3 miliona tona i da će se povećati proizvodnja koncentrata bakra. Nadležni ističu da je to značajno zbog rasta BDP-a i otvaranja novih radnih mesta. “Čukaru Peki” je u ovom trenutku jedno od najbogatijih rudnih ležišta bakra i zlata u svetu. Očekuje se da njegovim puštanjem u rad, Srbija postane drugi proizvođač bakra i zlata u Evropi, iza Poljske koja je na prvom mestu. U rudniku bi trebalo da bude zaposleno upuno 1.205 radnika.

Sa druge strane, u studiji o proceni uticaja na životnu sredinu koju je izradio Institut za metalurgiju i rudarstvo iz Bora navodi se da su negativni efekti u svim fazama eksploatacije rudnika koji će se javiti u manjoj ili većoj meri trajno uništavanje zemljišta nakon formiranja jalovišta, promena pejzaža i uništavanje ekosistema na površini iznad ležišta, emisija prašine i gasova, uticaj rudarskog otpada na tle i podzemne i površinske vode.

Ekonomista Milan R. Kovačević kaže za Danas da u nalazištu “Čukar Peku” postoje značajne rezerve bakra i zlata ali da Srbija od toga neće imati velike koristi.

Vlasnik rudnika je kineska kompanija kojoj će na osnovu toga pripasti sav profit ostvaren prodajom rude. Velika je šteta što bakar i zlato u “Čukari Peku” ne eksploatiše neka domaća kompanija, bilo državna ili privatna. To bi po interese Srbije bilo daleko bolje rešenje jer bi ostvareni kapital ostao u zemlji – navodi Kovačević.

Naš sagovornik ne veruje da će firma Rakita eksplorejšn, čiji je krajnji vlasnik Ziđin majning, činiti sve što je u njenoj moći da zaštiti životnu sredinu.

– Ne očekujem da će za Kineze to biti prioritet za ulaganje. Njih prvenstveno interesuje ostvarivanje profita. Shodno tome moguće je da dođe do nepravilnosti u segmentu propisanih ekoloških normi. Takođe, nisam siguran ni u to da će se nadležni u Srbiji truditi da kontrolišu i sankcionišu eventualna kršenja propisanih pravila za zaštitu životne sredine od strane kineske kompanije – ističe Kovačević.

Ni ekološki aktivista Aleksandar Jovanović Ćuta ne smatra da će Ziđin majning na adekvatan način štiti životnu okolinu.

– Već sada je zbog dejstva kineske kompanije životna sredina u tom delu Srbije već veoma zagađena. Shodno tome ne treba dozvoliti da se taj rudnik pusti u rad. Srbiji su pak potrebna radna mesta i investicije. To znači da je prihvatljiva i izgradnja rudnika, i njegovo puštanje u rad, ali pod određenim uslovima. Prvi je taj da nezavisna i stručna komisija proceni da li je po zdravlje ljudi i životnu okolinu pogubna izgradnja rudnika bakra i zlata. Ako jeste, ne može da bude njegove gradnje. Ako postoji mogućnost da se on izgradi a životna sredina adekvatno zaštiti onda nema razloga da ne postoji. Drugi je taj da sve mere zaštite ekologije i moderne tehnologije koje to obezbeđuju, a primenjuju su u razvijenim zemljama, budu sastavni deo rudnika “Čukar Peku”. Samo izgradnja takvog rudnika može da bude odobrena, sve ostalo ne. Ono što je sada izgrađeno ne zadovoljava kriterijume o kojima govorimo, štetno je po životnu sredinu i shodno tome nije prihvatljivo – poručuje Jovanović.