Otvoreni Balkan: Da li će veće tržište radne snage oboriti nadnice u Srbiji?

Ipak, otvara se pitanje da li će Protokol za sprovođenje uslova za slobodan pristup tržištu rada rešiti problem nedostatka radne snage u našoj zemlji, i da li je Srbija dovoljno konkurentna da komšijama ponudi uslove zbog kojih bi došli da se zaposle ovde.

„To je za nas velika i važna vest i mislim da će u mnogome da doprinese stvaranju boljeg poslovnog ambijenta i za domaće i za strane kompanije, prevazilaženju problema sa nedostajućom radnom snagom“, optimističan je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Sa druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko, stava je da je potpisivanje sporazuma po našu zemlju korisno, ali da ne rešava sve probleme.

„Naše potrebe trebalo bi da se sagledavaju i zadovoljavaju na svetskom tržištu rada, a ne na regionalnom. Drugim rečima, i Albanija i Makedonija su male zemlje sa ograničenim resursima radne snage. Albanija ima odličnu demografsku situaciju, ali puno ljudi radi u inostranstvu. Iz tog razloga, srpski poslodavci trebalo bi da budu dovoljno konkurentni, odnosno da ponude slične uslove koje imaju u Zapadnoj Evropi. Ipak, to je i praktično moguće, jer Italija i Grčka, koje su najveće destinacije za albanske radnike, su u ekonomskoj krizi. Kada je reč o Makedoniji, naše plate jesu nešto veće, ali i oni sada rade na povećanju minimalne zarade“, kaže ovaj profesor.

Mišljenja je da Srbija u neku ruku jeste konkurentna, ali da bi mogla da ima umerene koristi od te dve zemlje, posebno ako se uzme u obzir koliki su aktuelni nedostaci radne snage u specifičnim delatnostima. Takođe, da privlačenje stranih radnika ne bi imalo uticaja na plate radnika u našoj zemlji.

„Sprovođenje sporazuma u delo podrazumevalo bi da radnici samostalno dolaze u našu zemlju i podležu našem Zakonu o radu, te stoga ne bi trebalo da ima negativnan uticaj na domaće plate. Najveći udarac na plate je kada strani poslodavci dovedu svoje radnike po svojim pravilima“, objašnjava Arandarenko.

Kako za Danas pojašnjava potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković, u sporazumu se postavlja nekoliko uslova koje treba da ispune sve ugovorne strane, a neki od njih su da svaki građanin pojedine države ima identifikacioni broj Otvorenog Balkana, i da svi imaju prava da na osnovu elektronskog identifikacionog broja, bez radne i dozvole boravka, slobodno pristupe tržištu rada.

„To znači to da radnici iz Severne Makedonije i Albanije, pod istim uslovima kao i stanovnici naše zemlje, mogu naći zaposlenje u Srbiji. Svi oni koji dođu u jednu od ove tri zemlje, poštovaće nacionalno zakonodavstvo, pre svega radno. U skladu sa tim, primali bi i minimalne, ali i sve ostale zarade. Najveća opasnost bila bi ako bi jedni drugima pravili socijalni damping. Bilo bi neprihvatljivo da neko ko dolazi iz Albanije ili Severne Makedonije, ovde radi za niži iznos od standarda koji važe. Na taj način bi moglo doći do smanjivanja zarada domaćih zaposlenih. Sa druge strane, pravila bi se nelojalna konkurencija među poslodavcima, ako neko za sličnu uslugu ili proizvod ima niže cene troškova radne snage“, pojašnjava naš sagovornik.

Vuković kaže da će sindikat zahtevati da eksperti analiziraju ovaj protokol, ali i da predstavnici sindikata i predstavnici poslodavaca budu deo komisije koja će se formirati tim povodom.

„Treba da se napravi zajednička komisija, u kojoj će biti po pet predstavnika iz svake zemlje. Mislim da bi bilo u redu da u okviru komisije koju će svaka od država potpisnica predložiti, budu i predstavnici poslodavaca i sindikata. To bi bio najbolji način da se ispoštuje transparentnost“, dodaje potpredsednik SSSS.

Stanić: Otvoreni Balkan znači i veće tržište rada za investitore

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije najavu da će Protokol stupiti na snagu od marta vidi kao vetar u leđa oživljavanju poverenja u inicijativu Otvoreni Balkan, uz konstataciju da najave iz Skoplja sada deluju uverljivo.

Benefite po Srbiju iz ovoh Protokola, naš sagovornik vidi u većoj ponudi radne snage na tržištu, na kome, kako kaže, već postoji manjak kadrova za postojeće operacije, a kamo li za proširenje kapaciteta.

„To se ne odnosi samo na građevinu, ugostiteljstvo ili saobraćaj, već i na prerađivačku industriju i druge grane privrede. Pomenuti sporazum treba da obezbedi da ljudi koji dolaze iz S. Makedonije ili Albanije, mogu da konkurišu za posao kao stanovnici naše zemlje. Sa druge strane, bilo bi moguće da naši ljudi, koji ne mogu u Srbiji u skladu sa svojim obrazovnim profilima pronaći poslove, možda nađu zaposlenje u drugim delovima regiona“, pojašnjava Stanić.

On dodaje da još jednu pogodnost predstavlja slika Srbije kao većeg tržišta u očima stranih investitora, i samim tim potencijalna šansa za povećanje ekonomske aktivnosti u delovima zemlje gde ona nije na zavidnom nivou.

„Strani investitori koji planiraju da otvore fabrike u našoj zemlji ili da ih prošire, uz ovaj sporazum Srbiju mogu posmatrati kao tržište koje je šire, sa većom ponudom radne snage. Recimo, na jugu Srbije beleži se mala ekonomska aktvnost, a ukoliko bi investitor razmišljao u pravcu da radnici mogu doći i iz Severne Makedonije, moglo bi biti podstrek da investitori vide veći broj radne snage nego što je trenutno raspoloživ“, zaključuje Stanić.