Sve o otvorenom bankarstvu: Šta predstavlja, kako funkcioniše i šta uvođenje znači za građane?

Kako je navela guvernerka Jorgovanka Tabaković, otvoreno bankarstvo podrazumevaće da finansijske institucije imaju obavezu da dele minimalan set podataka o svojim klijentima sa novim učesnicima na tržištu, ali za to će biti potrebna dozvola korisnika.

Sa druge strane, korisnik, odnosno klijent, imaće uvid u sve svoje račune na jednom mestu. Ipak, građane brine da li će njihovi podaci o ličnosti biti bezbedni, kao i da li otvoreno bankarstvo znači da će baš svima biti dostupne informacije o visini plate korisnika.

Nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić objašnjava za naš list da ćemo u okviru otvorenog bankarstva mi kao građani davati saglasnost bankama da se koriste naši podaci, i da je ovo usklađivanje sa EU dobro za klijente, jer će moći da dobiju najbolju ponudu.

„To znači da će i neke druge finansijske institucije, osim banaka, moći da ih koriste, ali isključivo uz našu saglasnost. Na primer, uđete u neku radnju, želite da kupite nešto, i kroz API softver tražite najbolju ponudu za, recimo, finansiranje bele tehnike. Kroz API inicirate zahtev za tom najboljom ponudom. Pošaljete nekoj finansijskoj instituciji, nekoliko banaka, i kada dobijete pregled ko će najpovoljnije da finansira tu ponudu, prihvatite. Do sada je samo banka bila posednik korisničkih podataka o transakcijama i transferima, a na ovaj način sam korisnik inicira zahtev za ponudom i prikuplja ponude tražeći najbolje finansiranje“, pojašnjava Vasić.

On dodaje da će treća lica moći da vide standardni set podataka, koji se tiče, recimo, kreditnog biroa, ali podvlači da će i za to trebati saglasnost. Takođe, to nije zbir podataka koje bi neko baš mogao da zloupotrebi, posebno jer se sistem prenosi iz rigoroznog Evropskog bankarskog sistema.

„Svaki put potvrđujemo da želimo da naši podaci o kreditnom birou i istoriji plaćanja budu dostupni. Do sada je svako davao saglasnost pojedinačno banci, a na ovaj način kroz svaki transakcioni deo mi ćemo davati saglasnost da se podaci mogu koristiti u te namene. Protokol koji se koristi je protokol EU i podrazumeva visoke standarde načina prenošenja podataka. To znači da samo onaj kome je namenjeno može da otvori nekim svojim „ključem“ te podatke“, kaže naš sagovornik.

Na pitanje da li će građani jednom dati saglasnost za sve, ili će svaki put potvrđivati da su saglasni kada trećem licu budu trebali podaci, Vasić ističe da to zavisi od toga kolko često će koristiti otvoreno bankarstvo.

„Ne verujem da ćemo tako često koristiti otvoreno bankarstvo, ali najčešće se to radi prilikom prikupljanja ponude. I sada neke finansijske institucije, poput menjačnica, mogu da finansiraju do određenog iznosa na primer račune za struju, a na ovaj način i one mogu da učestvuju u tržišnoj utakmici i potencijalno daju bolju ponudu od banke“, predočava Vasić.

Naposletku, Danasov sagovornik kaže da treća lica neće zanimati koliku tačno platu korisnik prima. Drugim rečima, njima ne treba taj podatak, već samo informacija da li se korisnik uklapa u racio da možete da plaća šta je potrebno.

U praksi, navode iz Narodne banke Srbije, ova usluga funkcioniše u elektronskoj trgovini kada korisnik, na primer, putem mobilnog telefona odabere željeni proizvod na nekoj internet prodavnici i unese svoje podatke o računu.

„Tada mu se pojavljuje izbor platnog instrumenta, poput servisa PayPal, plaćanja karticom ili preko pružaoca usluge iniciranja plaćanja, na primer PISP, što se uglavnom pojavljuje pod imenom „Pay by bank“, „Pay through bank“ ili slično. Kada korisnik odabere da plati preko PISP, u sledećem koraku bira preko koje banke ili platne institucije želi da izvrši plaćanje i sa kog računa, ako ih ima više. Po odabiru pružaoca platne usluge, krajnji korisnik potvrđuje svoj identitet i plaćanje se izvršava“, pojašnjava NBS.

Kako dodaju, glavna prednost je to što, u odnosu na postojeće načine internet plaćanja, ova usluga omogućava da se plaćanje obavi bez upotrebe platne kartice. Drugim rečima, da to bude klasičan nalog za prenos, jer će novi pružalac platnih usluga imati pristup korisnikovom računu kod banke na osnovu saglasnosti korisnika.

„Mi već u našoj zemlji imamo omogućeno instant plaćanje na internetu, bez upotrebe platne kartice, ali i bez potrebe uključivanja posrednika, što još uvek ne postoji u zemljama EU. Sa druge strane, pružanje informacija o računima je usluga koja se pruža preko interneta i kojom se daju informacije o jednom ili više platnih računa korisnika. Ove informacije pružaju se putem aplikacije, koja pruža sabrane podatke o transakcijama i stanjima za više platnih računa na jednom mestu“, ističu iz NBS odgovarajući na pitanje koje podatke će banke deliti.

Govoreći o benefitima otvorenog bankarstva za građane, iz Narodne banke kažu da će korisnik lakše moći da upravlja ličnim finansijama, da prati potrošnju i raspoloživi budžet. Takođe, da će imati mogućnost pregleda svih svojih podataka o računima i drugim finansijskim aktivnostima na jednom mestu, bez obzira na broj banaka sa kojima su ugovornom odnosu.

„Ovako objedinjene podatke o prometu sa računa korisnik može dostaviti i finansijskoj instituciji kada aplicira za neku od finansijskih usluga. Recimo, kada podnosi zahtev za kredit kod banke kod koje nema otvoren platni račun gde sada mora da dostavi dokaze o prometu na računu, izvode ili potvrde banke“, dodaju oni.

Važno je istaći i da će u okviru otvorenog bankarstva postojati definisani minimalni obim podataka kojima će banke kod kojih korisnici imaju račun morati da dozvole pristup drugim učesnicima na tržištu, odnosno drugim bankama, platnim institucijama, institucijama elektronskog novca i slično.

Ovi podaci tiču se pre svega informacija o računima i transakcijama, a saglasnost se može u svakom trenutku povući.

„Na ove podatke primenjuju se odredbe Zakona o platnim uslugama koje uređuju tajnost podataka o platnim uslugama, kao i odredbe koje uređuju obavezu pružalaca platnih usluga da postupaju u skladu sa propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Takođe, podzakonskim aktima koje NBS priprema biće na jasan način uređena pravila i standardi za sigurnu i bezbednu komunikaciju i razmenu podataka koja će se vršiti kod pružanja pomenutih usluga“, zaključuju iz NBS.