Otvoreno nebo donosi konkurenciju, ali i šansu za lidersku poziciju u regionu

Kroz zgradu Aerodroma Nikola Tesla Beograd u prvih šest meseci ove godine prošlo je više od milion putnika (13 odsto više nego lane) i otpremljeno je oko 5.000 tona robe. Zahvaljujući tome ostvaren je profit u iznosu od 3,9 miliona evra. Generalni direktor aerodroma Nebojša Nedeljković kaže u intervjuu za Danas da su i rezultati u jeku letnje sezone veoma dobri i da će biti ispunjeni zadati ciljevi.
– Računali smo da će ove godine, zbog duže sezone, broj putnika premašiti 2,5 miliona i već četvrtu nedelju zaredom imamo oko 75.000 putnika nedeljno. Već smo počeli pripreme za zimsku sezonu, a 2008. godine očekujemo da ćemo beležiti u proseku 90.000 putnika nedeljno. Jedan od najvažnijih događaja za nas biće Evrovizija. Takođe, računamo da će se, otvaranjem države na regionalnom i evropskom nivou, broj putnika stalno povećavati. Ulazak na Belu šengen listu promeniće mnogo stvari, a tu je i Sporazum o otvorenom nebu koji će nam već naredne godine doneti veću konkurenciju i niže cene letenja.

Zaslužene plate

Pošto imate veoma ambiciozne planove kako na Vas utiče kritika resornog ministra koji Vam prebacuje zbog visoke plate i otkupa stana i preti Vam smenom?

– Mislim da svoj posao dobro radim. Mi smo jedino javno preduzeće koje je napravilo program stambene izgradnje za radnike. Prvi na listi su bili kafe kuvarica i vozač koji nikad ne bi mogli sebi da kupe stan bez tog programa. Kupuju ih po potpuno istim uslovima kao i ja. Tu nije reč o otkupu već smo dobili zajam koji otplaćujemo. A kada je reč o platama treba podsetiti da je šest stotina zaposlenih na Aerodromu napravilo profit koji predstavlja jedan odsto budžeta Srbije. Naša produktivnost raste po stopi od 40 odsto godišnje. Osim toga, potrebne su godine da bi stvorili dobrog inženjera. Ako u njegovu obuku uložite 150.000 evra i uz to još milionske sume u opremu na kojoj će da radi, a date mu platu od 300 evra, on će da ode. Dakle, ima osnova za visoke plate.

Koliko su realna očekivanja da će Sporazum o otvorenom nebu doneti beogradskom aerodromu veću konkurenciju? Da li je naše tržište dovoljno atraktivno za evropske aviokompanije?

Fer ponuda

Vlada je saopštila da neće biti privatizacije Aerodroma Nikola Tesla. Da li smatrate da bi aerodrom, ipak, trebalo privatizovati u nekom dugoročnom periodu?

– Vlasnička struktura Aerodroma će sigurno biti promenjena. Postaćemo akcionarsko društvo u vlasništvu Vlade i država će, verovatno, 15 odsto akcija podeliti građanima što bi bila fer ponuda. Osim Kargo terminala verovatno će se i u drugim segmentima poslovanja Aerodroma ići na saradnju sa strateškim partnerom, ali će aerodrom ostati u državnom vlasništvu. Ni u jednoj zemlji piste nisu privatizovane. Mađari su privatizovali zgradu aerodroma posle 20 godina poslovanja na zdravim ekonomskim osnovama. Ako za 20 godina ovde napravimo ekonomsko čudo onda država može da uzme velike pare od prodaje i da živi od poreza i drugih prihoda sa aerodroma. Prema tome, aerodrom treba prodati u trenutku kad se proceni da možemo dobiti najviše para. Sada bi taj iznos bio relativno mali.

– Vrednost našeg tržišta procenjena je na oko pola milijarde evra i ne verujem da strane aviokompanije neće doći. Osim toga, konkurencija na evropskom tržištu je izuzetno velika i Evropa traži nove destinacije. Realna je, dakle, pretpostavka da možemo da postanemo najznačajniji aerodrom u regionu. Ohrabruje i podatak da beležimo dvostruko veći rast u odnosu na aerodrome u Evropi, mada treba podsetiti da su naše polazne osnove bile niske. Biću srećan ako budemo pratili svetski trend i beležili stope rasta od pet odsto godišnje.
Kada će ponovo biti raspisan tender za izbor partnera za izgradnju Kargo terminala i da li će, prema Vašim procenama, izbor biti obavljen putem tendera ili, možda, direktnom pogodbom?
– Država je rekla da strateški partner treba da bude izabran na otvorenom konkursu. Kada bude izabran novi Upravni odbor Aerodroma verovatno će i to pitanje biti pokrenuto. Veći deo dokumentacije je pripremljen, a postupak izbora može da traje do godinu dana, možda i manje, tako da bi za godinu do godinu i po dana mogla da počne izgradnja Kargo terminala. Primera radi, aerodrom u Čikagu je svoje objekte izdao do 2018. i sledeće godine počinju pregovaranje sa zakupcima kako bi do isteka ugovora stigli da potpišu nove. Pregovaranje je dug proces jer se ugovaraju poslovi na duži rok koji će biti realizovani u narednih 20 i više godina i treba sve predvideti kako bi izbegli probleme. Zato su i pregovori s Dajnkorpom dugo trajali. Putem javnog konkursa izabrali bi najbolje rešenje i izbegli sve podozrivosti da smo se s nekim dogovorili. Posle povlačenja Dajnkorpa nismo imali obavezu da na pregovore pozovemo Engel kao drugoplasiranog ponuđača. Njihova ponuda imala je i manjkavost jer je predviđala da državni monopol na kargo saobraćaj, koji prenosimo na zajedničku kompaniju, zapravo bude prenet trećoj kompaniji što ne dolazi u obzir. Država će zato imati zlatnu akciju kako partner slučajno ne bi pokušao da „uguši“ kargo asobraćaj i preusmeri ga na drugi aerodrom.
Prema Vašim informacijama, u kom statusu se trenutno nalazi protokol o namerama za izgradnju Kargo terminala, koji je potpisan sa moskovskim aerodromom Šeremetjevo?
– Protokol je potpisan i Upravni odbor Aerodroma poslao je dokument Vladi na evaluaciju. Taj posao još nije završen, ali ako Vlada usvoji protokol onda će radne grupe dva aerodroma sesti da napišu ugovor o zajedničkoj kompaniji.
I onda oni grade Kargo terminal?
– I onda oni grade Kargo terminal.
Ali time bi bio zaobiđen izbor partnera putem tendera.
– Vlasnik se vodi svojim interesima i on verovatno vidi dalje od mene i zna zašto je neki potez dobar. Ja ću učiniti sve da to bude što povoljniji ugovor za nas i da ceo posao bude što funkcionalniji i profitabilniji. Ja mogu da kažem da bi trebalo uraditi ovako ili onako, ali Vlada upravlja kapitalom.
U ponudi za kupovinu Jat ervejza Aeroflot navodi da bi pokrenuo domaći saobraćaj. Koliko je realno uspostavljanje letova na domaćim linijama?
– Jeste nerealno poslati do Užica avion sa 50 mesta ako se može popuniti samo desetak mesta, ali ako prilagodite flotu potrebama tržišta, to je već druga priča. Zašto naše aerodrome ne bi povezivali mali avioni koji bi putnike, čija je namera da stignu do neke destinacije u svetu, prevozili do Beograda. To je neminovnost kao što je neminovnost da će u regionu leteti avioni kapaciteta od 40 do 50 mesta. Zašto je nerealno da neko leti od Užica do Beograda za 30 do 40 evra, a možda bi karte bile i jeftinije.
Da li navijate za nekog potencijalnog kupca Jat ervejza? Ipak će Aerodrom Beograd biti njihova matična luka i trebalo bi da imate bolju saradnju nego sa sadašnjim rukovodstvom Jata.
– Lično nemam favorite. Meni je jedini interes ekonomski i očekujem da, ko god da dođe, bude solventan. Bitno je samo da imamo dobru saradnju.
Kada će početi da funkcioniše Kategorija 3B koja omogućava sletanje i poletanje aviona u svim vremenskim uslovima?
– Instalirana je i testirana sva oprema. Čak je i u mojoj kancelariji postavljena svetlosna oznaka koja se automatski pali kada je 3B u upotrebi. Sa Agencijom za kontrolu letenja i dalje razrađujemo procedure do najsitnijih detalja. Računamo da ćemo ih usvojiti do zimske sezone. Beogradski aerodrom ima Kategoriju 2 i nema problem s maglom kao ranije.
Za slabu ponudu lou kost kompanija građani najčešće krive Jat. Da li se i Aerodrom Beograd opire dolasku tih kompanija?
– Kod nas već lete dve lou kost kompanije, ali moram da naglasim da građani imaju pogrešnu predstavu o tim kompanijama. Ne možemo pristati na to da na naše tržište dođu neke izvikane kompanije koje se rukovode devizom „treba da budete srećni što smo ovde i da nam date sve za džabe, a naše troškove da prebacite na putnike“. Na cenu njihove karte od dva evra putnik plati i do 200 evra raznih taksi. U EU putnik mora da zna šta plaća i nema više reklamiranja putovanja za 10 centi. Što se nas tiče vrata su svima otvorena, ali moraju da važe ista pravila za sve i da postoji granica zaštite putnika, ali i kompanija koje ovde lete već 20 godina.
Očekujete li da budete smenjeni?
– Ako tako odluče meni je svejedno. Interesuju me samo moji rezultati i da sve funkcioniše kako treba dok sam ovde. Da li će na moje mesto biti postavljen neko drugi to je politička odluka. Ljudi ne shvataju koliko je aerodrom specifičan sistem koji radi non stop. Ne dolazim ja uzalud na posao u pet ujutru i ne nosim uzalud kući radio stanicu i slušam šta se ovde dešava. Za direktora aerodroma možete po političkoj liniji dovesti i direktora vodovoda, ali onda treba biti spreman na posledice takve odluke.
Kako komentarišete najnovije napade na Vas slanjem medijima rešenja o otkazu iz Jata ervejza zbog, navodno, posećivanja pornografskih sajtova na radnom mestu. Zašto se ta tema ponovo aktivira?
– Svaki put kada krenemo u novi ciklus restrukturiranja preduzeća očigledno nekome sečemo neke izvore finansiranja i krenu napadi. Meni niko ne može da kaže da sam nešto loše uradio i onda počnu da vade neke papire bez ikakvog osnova. Nas 10 inženjera smo tadašnjem generalnom direktoru Jata ukazali da se ruši tehnički sistem i da ne želimo da budemo odgovorni za loše posledice. Onda je napisano da je nas deset izlazilo na neke sajtove i to na kompjuteru koji je bio usred hangara, kojem svako može da priđe i koji nema lozinku. To je bio pritisak na nas. Verovatno su se sada neki uplašili da ću da ostanem direktor aerodroma, a mislili su da nastave da rade po starom.
Koje investicije Aerodroma Nikola Tesla planira da realizuje u narednom periodu?