Ovde nema milosti

 To znači da buduća dobit neće biti rezultat smanjenja troškova za plate zaposlenih. U ovom preduzeću na zaposlene odlazi blizu 70 odsto troškova, što znači da bismo prostim smanjenjem tih izdataka za 20 odsto na 15.000 zaposlenih mogli da postignemo kapitalan rezultat. Ali to nije nikakva genijalnost – otpustiti 2.000 ljudi, baciti ih na biroe, opteretiti dodatno budžet – to nije rešenje. Stav da nema viška zaposlenih već manjka posla, znači obavezu za menadžment, koji mora da traži posao za te ljude. Mi rastemo, razvijamo se, punićemo budžet Srbije, radnici će participirati u dobiti, neće biti otpuštanja i sposobni smo za sopstvena investiciona ulaganja – tvrdi u razgovoru za Danas Milan Krkobabić, generalni direktor Pošte Srbije. U ovoj godini ta ulaganja će izneti 20 miliona evra.

Kažete da je na menadžmentu da nađe posao za sve radnike Pošte. Koliki rast očekujete ove godine?

Naše projekcije su skromnije, jer se uvek tako projektuje, ali sve ispod 20 – 25 odsto bih smatrao neuspehom.

Odakle će da dođe toliki rast?

Pošta ima nešto što drugi učesnici na tržištu nemaju, nešto što se zove poverenje. Najteže je na tržištu steći poverenje korisnika. Omogućiti punu satisfakciju korisnika uz ostvarenje profita. Samo posao sa Infostanom koji smo vratili u sistem Pošte vredan je dva miliona evra. Rast će doći od novih proizvoda i novih usluga i postojećih proizvoda i postojećih usluga. Uzmimo KDS, našeg kablovskog operatera. Zašto Pošta ne bi u prvom naletu pokrila tržište Srbije od nekih 1,8 miliona domaćinstava, sa njih milion?

Je li to plan?

Objasnite mi zbog čega to nije moguće?

Je li moguće?

Naravno da je moguće, ako hoćete.

Kako?

Postoje dve stvari. Ili ne želite, a onda morate da odgovorite na pitanje zašto ne želite to da uradite ili niste sposobni da to uradite. I u jednom i u drugom slučaju, nije vam mesto u ovom sistemu. Tržište je bojište. Ovde se vodi bitka po svim principima ratovanja, ovde nema milosti. Uključeno je sve ono što je u savremenom bojištu uključeno. Nemojte da se zanosimo.

Kako bi Pošta pokrila tržište Srbije KDS-om? Kojom infrastrukturom?

Kad sam vam rekao rast i razvoj, upravo gro sredstava koja ćemo uložiti ove godine ide u IT tehnologiju. Tu se stvari menjaju iz dana u dan. Menjaju se takvom brzinom da nismo, moguće, ni svesni tih promena. Ići ćemo u korak dostignućima u toj sferi. Ako bih ja sad sve otkrio, dao bih neke bitne podatke (konkurenciji). Ali, naravno, Poštin KDS uskoro baca rukavicu svima u Srbiji. Tu nema nikakve dileme. Nema šansi da ovaj sistem ne pokrije Republiku Srbiju i da na više od pola mesta u Srbiji od onih 1,8 miliona domova tu uslugu ne koristi. Tu je i naš internet, a ako je sad prosečna cena od 800 do 1.200 dinara, mi možemo da obećamo i nižu cenu.

Evo primera još jednog našeg proizvoda o kojem se malo zna. Kad neki mali ili srednji proizvođač nešto proizvede, on to želi i da izveze.

Govorite o post eksportu?

Da. On može da odnese na šalter pošte svoj proizvod i da ga izveze. Pošta će uraditi sve za njega. Ali u ovom momentu, za tu našu uslugu, post export, zna 300 korisnika. Ja hoću da za to ne zna 300 nego 3.000 korisnika. Kako se stiže do klijenta sa novim proizvodom je dobro razrađeno u marketingu. To je nešto na šta ćemo staviti težište u budućem radu.

Kako se do sada post eksport pokazao?

To je sjajna ideja. Čovek u Srbiji, u Bajinoj Bašti, u Bojniku, Vrnjačkoj banji ili drugde, ako ima malu proizvodnju, a ima mogućnost da svoje proizvode izveze, dovoljno je da ode na šalter pošte i može tamo da završi kompletnu papirologiju, koja ga inače buni. On nije dužan da zna carinske propise, poslove špedicije i drugo. U konceptu strategije razvoja malih preduzeća, ova naša usluga predstavlja bitnu kariku. To ćemo promovisati.

Finansijske usluge su još jedna oblast našeg razvoja. Pošta ima ogroman broj šaltera u Srbiji. Tamo odakle su otišle poslovne banke, pošte su ostale. Kada biste danas zatvorili poštu u Bojniku, svi ljudi iz okruženja bi morali da idu u Vranje, 50 kilometara daleko da bi platili račune. Očekujemo da ponovo steknemo pravo da se bavimo menjačkim poslovima i da zastupamo osiguranja i da se nađemo na carinskim prelazima. U oblasti finansijskih usluga očekujemo veliki pomak.

Razvoj proizvoda i usluga je jedna strana naše medalje. Druga je racionalizacija troškova. Detaljno ćemo razmotriti sve pozicije i troškove smanjiti do optimalnog nivoa.

Pomenuli ste da želite da vaši zaposleni učestvuju u dobiti preduzeća. Njih sigurno zanima o kolikom novcu se radi?

Mi ćemo sa našim finansijskim izveštajem otići kod našeg osnivača. Posle toga ćemo doneti odluku o raspodeli dobiti. Polovina se uplaćuje Vladi Srbije, odnosno budžetu, a o ostalim sredstvima javno preduzeće donosi odluku. Mi smo skloni da taj deo damo zaposlenima, pošto prethodno izdvojimo iznos za investicije. To je moj predlog, kao generalnog direktora. Upravni odbor treba da to prihvati i mi smo se načelno oko toga složili, a osnivač treba to da verifikuje.

Tošiba

Kada će glavni poštanski centri koje gradite proraditi?

Bilo je problema građevinske prirode, ništa čudno za Republiku Srbiju. Neki izvođači su otišli pod led, što je uobičajeno. Očekujemo uskoro uvođenje novih izvođača. Centri će biti kompletirani uporedo sa pristizanjem nove opreme koju smo ugovorili sa Tošibom, što je investicija vredna preko 10 miliona evra. Oprema stiže za godinu dana. U tom periodu, građevinski objekti će biti pripremljeni. Sledećih godinu dana, dakle od 2014, zauzeće probni rad i uvođenje u eksploataciju. Naša pošta će onda moći da se uhvati u koštac sa najjačim firmama iz ove oblasti u Evropi.

Pejpal

Ako bi u Srbiju došao Pejpal ove godine i ako bi to dovelo do značajnog povećanja obima poštanskog paketnog saobraćaja, koliko bi Pošta sa svojim kapacitetima bila u stanju da to isprati?

Ovo što mi radimo sa GP centrima je impresivno. To ovaj sistem svrstava u vodeće sisteme ove zemlje. Mi to nismo radili iz kredita, što malo ko može da veruje.