Ovo je Beograd na vodi: kašnjenje, kredit, požar

„Takve stvari se dešavaju“ lakonski je izjavio gradonačelnik Beograda Siniša Mali i poručio da „nastavljamo da radimo i gradimo. Šteta je minimalna“.

„Beograd na vodi“, prilikom prezentacije makete 27. juna 2014. godine, predstavljen je kao investicija od 3,1 milijarde evra do 2030. godine.

U prvoj fazi je, prema izjavi tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, trebalo da budu izgrađena četiri objekta među kojima „Beogradska kula“ i najveći tržni centar na Balkanu. On je izjavio tada da će se prvo graditi kula koja će „na insistiranje srpske strane“ biti spolja završena do kraja 2016. godine i šoping-mol. U ovom trenutku još nije izabran izvođač radova na Beogradskoj kuli, dok su zemljani radovi za tržni centar BW Galerija započeli u aprilu prošle godine.

Umesto toga u septembru 2015. započeta je gradnja dve stambene zgrade BW Residences (u jednoj od njih, zgradi A prekjuče je izbio požar). Prošle godine započeti su radovi na još dve stambene zgrade BW Parkview i BW Vista, a koje bi prema najavama trebalo stanare da prime 2019. godine.

U aprilu 2015. godine gradonačelnik Siniša Mali je izjavio da prva faza treba da bude gotova do 2019. godine. Tada je on rekao da je prva faza vredna 300 miliona evra što je dovoljno za izgradnju 300.000 kvadrata, dok će se naredne faze finansirati prodajom stanova iz prve faze. Ovo je izazvalo negodovanje u javnosti, jer se ispostavilo da arapski partner neće investirati onih 3,1 milijardu evra već deset puta manje, pa da će potom obrtati taj kapital. Međutim, do kraja 2016. godine u firmu Beograd na vodi d.o.o. je prema podacima iz APR-a uplaćen kapital od ukupno oko 45 miliona evra.

Ispostavilo se da će se dve nove zgrade graditi projektnim finansiranjem, pošto je u decembru prošle godine Beograd na vodi potpisao ugovor o dugoročnom finansiranju sa Erste bankom. Tako je u stvari proizašlo da arapski investitor neće baš uložiti ni onih 300 miliona evra za prvu fazu, već da će firma Beograd na vodi, a samim tim i Republika Srbija srazmerno svom učešću u ovoj firmi od 32 odsto, to finansirati iz kredita, odnosno budućih prihoda.

Luksuzne zgrade, a nemaju centralnu klimu?

Poznati arhitekta Bogoljub Bakić kaže da je očigledno da je na zgradi Beograda na vodi gorela elektroinstalacija, što je, prema njegovom mišljenju, veoma neobično.

– Čudno je da na fasadi postoji kanal koji u sebi ima elektroinstalaciju, zato se požar tako brzo preneo na devet spratova. One bi trebalo da budu smeštene u betonski deo unutar zgrade. Na taj način bi elektroinstalacije bile zaštićene i kontrolisane – ističe Bakić za Danas. On dodaje da se najverovatnije radilo o kablovima za klimu.

– To još više pojačava moje čuđenje, jer su to stanovi koji su reklamirani kao veoma luksuzni. Kada se prave tako luksuzni stanovi normalno bi bilo da ta klimatizacija bude centralna, u okviru objekta, a ne u spoljnim jedinicama – kaže Bakić, dodajući da mu se čini da je došlo do izmene prvobitnog projekta. Naš sagovornik kaže da na osnovu dostupnih informacija ne može da pretpostavi zbog čega je došlo do požara.

– Mi nismo imali uvid u glavni projekat. Ne znamo kako je on izgledao, jer ni stručnoj javnosti nije bio dostupan. Ne znam ni na koje su probleme nailazili tokom gradnje. Sve što se događa u vezi sa projektom Beograda na vodi obavijeno je nekom maglom – zaključuje Bakić. On dodaje da je sreća da je požar brzo lokalizovan, ali da nelogičnosti i dalje stoje, a najviše ta što klimatizacija nije rešena na drugi način, kao centralna.