privatna arhivaProsečan rod pšenice na banatskim njivama je oko 4,5 tone po hektaru, a otkupljivači još nisu izašli sa cenom za ovogodišnji prinos. Ratari kažu da ni 40 dinara za kilogram nije cena koja omogućava reprodukciju.
Pšenica je požnjevena sa svih 140 hektara, koliko je ove godine posejano u poljoprivrednom gazdinstvu Vereš u Neuzini, selu u okolini Zrenjanina.
Verešovi imaju svoje skladišne kapacite, žito je smešteno u silose, a o ceni, koja se, uzgred, još ne zna, Ištvan Vereš kaže da oni kalkulaciju još nemaju.
-Da li da pravimo kalkulaciju u odnosu na ono što smo u ovogodišnju proizvodnju uložili ili da je pravimo u odnosu na ono što nas čeka dogodine. Gorivo je već sada 220 dinara za litar, MPK đubrivo 1.000 evra tona, koliko će koštati pesticidi, najavljuje se poskupljenje gasa, struje. Koliko će koštati naredna setva i kako će ona uopšte izgledati, to je pitanje – opisuje situaciju naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, na berzi je cena ispod 34 dinara po kilogramu pšenice, ali se slabo i trguje.
-Suša se nastavlja, kukuruz je u vrlo lošem stanju. Prva tri donja lista su mu se već osušila. Ništa nije bolji ni suncokret. Atar Neuzine nije dobio kišu tri meseca, a kad je pala, palo je dve litre na kvadrat. Negde je bilo više kiše. Šta da kažem, gde je pala tamo su srećni, gde nije tamo su nesrećni. U drugim državama reaguju, u Italiji je u pet regiona proglašena vanredna situacija zbog suše, u Mađarskoj pomažu poljoprivrednicima, kod nas ništa – kaže Ištvan Vereš.
Sa Ištvanom je saglasani njegov sin Nandor Vereš, koji dodaje da je zabrana izvoza ozbiljno poremetila odnose cena i odnos ponude i potražnje.
– Jedna vrlo specifična godina za poljoprivredu sa vrlo neizvesnim krajem – ističe Nandor Vereš.
Da je ovo jedna od najčudnijih žetvi ocenjuje i Dejan Vickov, poljoprivredni proizvođač iz Čente. Vickov je pod pšenicom ove godine imao šest hektara, a prosečan prinos po hektaru bio je oko pet tona.
– Niko od mlinara još nije izašao sa cenom, a sve ispod 40 dinara nas vodi u težak gubitak. To što robne rezerve otkupljuju po ovoj ceni ne znači ništa, jer su u pitanju zanemarljive količine, na nivou statističke greške. Sreća je da mi u Čenti imamo našu zadrugu, a zadruga skladište, pa su nam bar troškovi skladištenja minimalni – kaže Dejan Vickov.
Pre nekoliko dana Savez udruženja poljoprivrednika Banata zatražio je od države da ukine kvote i dozvoli slobodan izvoz pšenice i kukuruza i jestivog ulja.
Zabranom izvoza država veštački obara cenu pšenice, rekao je Dragan Kleut, predsednik Saveza i dodao da su skladišta prenatrpana viškovima pšenice jer skladištari ne mogu da ih prodaju na domaćem tržištu i dođu do novca za otkup novog roda.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
