„Ovo je mini bankarska kriza u odnosu na 2008. godinu“: Ekonomisti za Danas o preuzimanju Kredi Svisa

Uz oko 575 milijardi dolara imovine ove banke, USB je dobila i gubitak od 5,4 milijarde dolara. Takođe, centralna banka je garantovala i kreditnu liniju za likvidnost od 107 milijardi dolara, što je udvostručen iznos prošle nedelje dat Kredi Svisu.

UBS je kupila Kredi Svis po ceni od oko 0,82 dolara po akciji, mada se u petak trgovalo ovom akcijom za 2,16 dolara.

Prema pisanju evropskih medija, prva ponuda UBS-a bila je svega dve milijarde dolara, ali je Kredi Svis uspeo da ispregovara malo više vrednosti za svoje akcionare.

Pre godinu dana cena akcije Kredi Svisa bila je preko 7,7 dolara, a vrednost ove banke bila je skoro desetostruko veća od onoga što je UBS koštalo da je preuzme. Osim toga, UBS nije dao novac već su akcionari Kredi Svisa dobili po jednu akciju UBS za 22,48 akcija Kredi Svisa koje su posedovali.

Već danas se cena akcija Kredi svisa prilagodila novoj realnosti padom od preko 60 odsto. Šta tržište misli o ovom preuzimanju pokazuje i pad vrednosti akcija UBS-a za skoro sedam odsto dan nakon objavljivanja transakcije.

Jutros od kada su otvorene berze cene akcija banaka u Evropi su mahom u crvenom nakon jučerašnjeg preuzimanja, što je percipirano kao pokušaj da se spreči kriza poverenja i propast banke od sistemskog značaja, a što bi moglo biti događaj ravan propasti Liman Bradersa (Lehman Brothers) 2008. godine.

Ono što je iznenadilo sve je odluka da vlasnici 17,3 milijardi dolara vrednih tzv. CoCo (contigent convertible) obveznica Kredi Svisa ne dobiju ništa. U praksi su kreditori ispred akcionara kada dođe do namirenja dugova, ali ovog puta su švajcarske vlasti odlučile da akcionari dobiju nešto za svoj kapital (u slučaju Kredi Svisa, akcionari su izgubili oko 60 odsto vrednosti u odnosu na petak), a ulagači u obveznice ništa.

CoCo obveznice služe kao amortizeri u slučaju krize, kada se ukoliko je potrebno pretvaraju u akcionarski kapital ili se otpisuju i rizičnije su ulaganje od običnih obveznica.

Evropski finansijski regulatori, EBA (European Banking Authority) i ECB (Evropska centralna banka) su jutros saopštili da će u eurozoni prvo trpeti kapital vlasnika, pa onda kreditora u želji da zaustave paniku.

Kredi Svis je banka koja se nalazi u problemima poslednjih 15 godina, sa nizom skandala i gubitaka u sumnjivim poslovima.

Međutim, okidač za ovo što se sada dešava je prošlonedeljna izjava predstavnika Saudijske nacionalne banke (SNB), najvećeg akcionara Kredi Svisa sa 9,9 odsto, koji je na pitanje da li će pomoći banci kapitalom odgovorio da neće, ne samo zbog regulatornih ograničenja (jer ne može da pređe granicu od 10 odsto vlasništva) već i iz drugih razloga.

Dan nakon ove izjave akcije Kredi Svisa pale su 30 odsto, a centralna banka je pokušala da smiri situaciju tvrdnjom da je sa bankom sve u redu, da ima kapitala pri čemu su odobrili kreditnu liniju od 50 milijardi švajcarskih franaka.

Sa preuzimanjem Kredi Svisa, o kom se akcionari ove banke nisu ni pitali, saudijska banka je izgubila više od miljardu dolara ili 80 odsto svog uloga, s obzirom da su kupovali akcije prošle godine po 3,8 dolara.

Nebojša Savić, profesor na FEFA, ističe da se u turbulenciji u bankarskom sektoru poslednjih desetak dana mogu razdvojiti dva problema.

„Cela priča je počela u SAD sa Bankom Silicijumske doline (SVB) i Silvergejt bankom. Tamo je suština problema to što su bili ugroženi depoziti. Banke su imale veliki broj klijenata iz tehnološkog sektora, startape koji su imali depozite znatno iznad osiguranih 250.000 dolara. A deo problema vezan je i za propast kriptomenjačnice FTX koja je isisala deo likvidnosti iz ovih banaka“, objašnjava Savić.

Na drugoj strani Atlantika, Kredi Svis banka je upala u klasičan bankarski problem, loših plasmana.

„Ovde je teško reći šta se događa, jer nemamo mnogo informacija, a i ove što imamo stalno se menjaju. Kredi Svis je banka koja je imala ozbiljan reputacioni rizik. Centralna banka Švajcarske je prvo pokušala da izbavi banku kreditnom linijom od 50 milijardi franaka, a kada to nije bilo dovoljno napravljen je dogovor sa UBS bankom. Kako god, verujem da će Švajcarska učiniti sve da povrati poverenje u svoj bankarski sektor“, napominje Savić.

Đorđe Đukić, profesor monetarne ekonomije, ukazuje da je posle svetske finansijske krize 2008. godine donet regulatorni okvir Bazel 3 koji je trebalo da spreči prebacivanje gubitaka na poreske obveznike, ali da se ispostavlja da on nije baš tako dobar.

„Države i centralne banke morale su da uskoče da pomognu i socijalizuju gubitke. Ovo je po meni mini kriza u odnosu na onu iz 2008. godine i koordinisani pristup FED-a, ECB, Banke Kanade, Banke Engleske i Banke Švajcarske mi govori da su spremni da smire tržište, pošto je dominantan faktor na tržištu sada strah“, ocenjuje Đukić.

On napominje da i dalje treba da vidimo ko će da snosi sve te gubitke, ali da bi bio „srećan kao ekonomista ako se ni jedan evro ili dolar ne bi prebacio na poreske obveznike“.

U tom smislu on pozdravlja to što su nosioci obveznica Kredi Svisa ostali bez ulaganja, a da bi pre poreskih obveznika trebalo da snose teret i akcionari i štediše koji imaju dpeozite veće od osigurane sume.

Đukić u oba slučaja, i kod SVB i kod Kredi Svis ukazuje na lošu superviziju. Regulatori u prvom slučaju nisu videli gomilanje rizika u vidu jedne grupe klijenata što je SVB banku učinilo ranjivom na kamatni rizik koji se mogao predvideti, a u slučaju Kredi Svis radi se o lošoj preventivnoj kontroli i to u slučaju banke koja je toliko velika da može da uzdrma evropsko tržište.

U poslednje tri godine Kredi Svis je dva puta menjala upravu, a niz grešaka i skandala nije mali.

Ova banka je 2014. godine platila 2,6 milijarde dolara u nagodbi sa vlastima SAD-a zbog omogućavanja državljanima SAD da izbegnu plaćanje poreza.

Zatim je 2019. godine bila agent kineskoj firmi Luckin Coffee prilikom izlaska na berzu Nasdak. Ispostavilo se da ova firma prikazivala naduvane podatke o prodaji pa je povučena sa berze.

Generalni direktor Kredi Svisa Tidjane Tim je 2020. godine podneo ostavku nakon dva skandala u vezi sa špijuniranjem u koji su bili upleteni visoki zvaničnici banke.

Godinu dana kasnije u propasti američkog hedž fonda Arhegos kapital Kredi Svis je izgubila 5,5 miijardi dolara.

Početkom prošle godine ova banka se suočila sa optužbama da je pomogla bugarskim dilerima kokaina da operu miliona evra.

Kasnije te godine u medijima se proširila priča da je banka na ivici kolapsa, nakon čega je samo u četvrtom tromesečju prošle godine povučeno skoro 90 milijardi dolara depozita iz banke.