„Ovo je skandal“: Stručnjaci o poslu veka koji je državu koštao milijardu evra

Još 2012. godine je u predsedničkoj kampanji Tomislav Nikolić izjavio kako smo uložili milijardu evra u Fijat, a i kasnije se mogla načuti u izjavama političara ova brojka u vezi sa najvećom investicijom u Srbiji.

Takođe, i Danas je prethodnih godina na osnovu finansijskih izveštaja Fijata odnosno FCA pisao o davanjima države koja su uredno bila popisana u napomenama o finansijskim izveštajima.

I prošle godine FCA je dobio od države 14 miliona, a pretprošle više od 20 miliona evra na ime subvencija i dotacija.

U startu je država uplatila (do 2012. godine) 50 miliona evra kao osnivački kapital u firmu, kao i još 50 miliona evra u nepokretnostima za učešće od 33 odsto u zajedničkom preduzeću sa italijanskim Fijatom.

Ali daleko od toga da se tu stalo sa davanjima. Prema čuvenom ugovoru koji je na zahtev javnosti i Saveta za borbu protiv korupcije tadašnji ministar Mlađan Dinkić koji ga je i potpisao, pokazao pred kamerama sasvim zacrnjenog, država je imala da uplati još 50 miliona evra kao bespovratno davanje u kešu.

Osim toga napabirčilo se tu još davanja. Recimo za stavku plan restrukturiranja imovine stiglo je od države 75 miliona evra, za izgradnju unutrašnje infrastrukture u fabrici sedam miliona evra, zatim za obuku zaposlenih, za davanja prema tzv. specijalnom računu sa kog su se isplaćivali troškovi komunalnih usluga i zamene krova, sanacije životnih sredine i infrastrukture za park dobavljača više od 125 miliona evra.

U subvenciju se računa i garancija za kredit kod EIB-a od 500 miliona evra, od čega je država garantovala za 170 miliona na osnovu čega je FCA dobio kamatnu stopu od 0,9 odsto, umesto deset puta većih tržišnih kamata u tom trenutku. Računovodstveno se ovo računa kao subvencija od 50 miliona evra.

Ekonomski analitičar Bogdan Petrović ističe i da izveštaji pokazuju da je dato još 137 miliona evra za socijalna davanja, skoro 82 miliona evra za subvencije kamata i zapošljavanja.

Ukupno je u novcu dato Fijatu oko pola milijarde evra.

Pored toga država se obavezala i na izgradnju infrastrukture, železničke pruge i obilaznice oko Kragujevca što je prema izjavama Dinkića bila investicija od oko 300 miliona evra.

Doduše država nije u potpunosti ispunila ovo obećanje.

Nije Fijat izvukao od države samo subvencije za sebe nego i za svoje dobavljače i to više od 90 miliona evra, kako je N1 našao da je utvrđeno ugovorom.

Treba se podsetiti i subvencije države za kupovinu Fijat punta što je koštalo oko 12,5 miliona evra, a kasnije i za kupovinu Fijata 500l.

Aleksandar Vučić koji je po dolasku na vlast obećao da će pokazati ugovor sa Fijatom je 2015. godine u skupštini na poslaničko pitanje rekao da „ne pitaju njega što se tiče tajnih ugovora za Fijat“ i da je za to dato više para nego za sve druge subvencije zajedno.

Ali takođe je rekao i da želi da sačuva Fijat, „želimo da ukoliko bude krenuo oporavak svetskog tržišta u automobilima da nastavimo tu saradnju, pomažemo koliko god možemo, ali samo da imate u vidu da to nije moja krivica, već onih koji su takav ugovor potpisivali, ugovor koji sadrži klauzulu o tajnosti“.

Nakon što je 2019. godine istekao desetogodišnji ugovor sa Fijatom, država je prošle godine potpisala novi o proizvodnji električnog automobila i „istresla“ još 48 miliona evra.

„U startu je dato pola milijarde evra i to u vreme kada su i plate i budžet bili mnogo manji. To je kao da bi sada dali milijardu evra i to za trećinu vlasništva u kompaniji. I za to država nikada nije dobila ni dinar dividende, ni dinar od poreza na dobit, od poreza na imovinu, lokalne takse, deset godina je država plaćala poreze i doprinose radnicima. To je neviđen skandal“, ocenio je Petrović za Danas.

On ističe da je tadašnja vlast predvođena predsednikom Borisom Tadićem želela pošto-poto da iskoristi dolazak Fijata za predizbornu kampanju 2008. godine i zato su sve to i obećali.

„I ovaj novi ugovor je isto skandal. Dokle ćemo više da plaćamo subvencije Fijatu. A nije samo to, već je država platila i otpremnine radnicima koji nisu hteli da idu u Slovačku da rade za 800 evra“, napominje ovaj stručnjak.

I ekonomista Mihailo Gajić iz Libeka ističe da je očigledno da „posao veka“ nije bio isplativ za Srbiju.

„Osim što je cilj bio da ta vlada bude reizabrana, smatralo se da će dovođenjem Fijata za njim sami doći i komponentaši. Ispostavilo se da je to bilo bez uporišta u javnosti.

Ova investicija nije imala dovoljno prelivajućih efekata. Nisu otvarana domaća mala i srednja preduzeća koja bi postali dobavljači Fijata. Komponentaši jesu dolazili, ali su i oni dobijali subvencije i to su bili proizvodi niskog nivoa prerade“, objašnjava Gajić dodajući da ćemo teško ikada znati koliko je tačno država dala Fijatu, jer osim novčanih davanja koja se vide u finansijskim izveštajima, tu su oslobađanja od poreza, poklanjanja zemljišta i druge povlastice.

„Pošto je država plaćala i dopinose i poreze za radnike, jedina korist od Fijata je bilo tih oko 2.500 neto plata za zaposlene. Tih 30-40 miliona evra godišnje za grad Kragujevac nije malo, ali multiplikativni efekat je jako mali, svega 0,3“, napominje on.

Gajićeva računica pokazuje da je za tih milijardu evra kada se podele na 2.500 radnika poslednjih 10 godina moglo svakom od tih radnika da se isplaćuje po 3.500 evra mesečno da sede kući.