Ovog leta vozom nidokle: Zašto su Bar i Sofija jedine dve međunarodne linije na srpskoj železnici?

Razlog zbog čega je došlo do sunovrata u tom segmentu je, kako tvrde upućeni, dugogodišnje neulaganje u prevozna sredstva, ali i neadekvatno održavanje železničke infrastrukture.

Struka ističe da se takvo stanje veoma loše odražava na interese srpskih železnica koje bi da je drugačije mogle da inkasiraju znatna novčana sredstva jer postoji veliko interesovanje putnika ka destinacijama u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Sloveniji, Grčkoj i drugim zemljama.

Drugim rečima građani bi više i češće putovali vozom u inostranstvo kada bi imali priliku za to, odnosno kada bi kompozicija ka takvim destinacijama bilo više.

Trenutno stanje je na žalost takvo da pored međunarodnog voza na relaciji Beograd – Bar u Crnoj Gori iz Srbije ka drugim zemljama saobraća još samo jedan voz i to onaj ka Bugarskoj na relaciji Dimitrovgrad-Sofija.

Postoji i međunarodni voz “Ivo Andrić” na relaciji Subotica – Budimpešta (sa presedanjem u Kelebiji) ali sada nije u funkciji zbog izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta. Funkcionisao je i sezonski voz Beograd – Solun u letnjem periodu ali ni ta kompozicija više ne saobraća nakon pojave pandemije korona virusa.

Iz Srbija voza, preduzeća koje se bavi putničkim saobraćajem, prošle godine najavljivali su mogućnost da se uvedu dva voza ka Rumuniji na relacijama Vršac-Temišvar i Kikinda-Temišvar ali, bar zasad, taj plan nije zaživeo.

Treba spomenuti i da je tokom svoje aprilske posete Sloveniji ministar saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Srbije Goran Vesić razgovarao sa svojim domaćinima o rekonstrukciji pruge od Beograda, preko Zagreba do Ljubljane i Beča i uspostavljanja brzog voza.

Predsednik Sindikata železničara Srbije Dragan Ranđelović kaže za Danas da je osnovni problem zbog čega u našoj zemlji postoji samo jedan međunarodni voz sa polaskom iz Beograda taj što Srbija ne raspolaže sa dovoljnim brojem vagona kojim bi se obavljao prevoz putnika.

– To je akutni razlog zbog čega nije moguće obezbediti veći broj međunarodnih polazaka železničkih kompozicija iz glavnog grada naše zemlje. Naime, da se kojim slučajem već u ovom trenutku izgradi brza pruga Beograd – Budimpešta Srbija na žalost ne bi raspolagala sa dovoljnim brojem adekvatnih vagona za prevoz putnika na toj relaciji. Naime, da biste saobraćali ka Evropskoj uniji vi ne možete da imate bilo kakve vagone već isključivo one koji ispunjavaju standarde koje Brisel propisuje kao i naravno da ih bude dovoljno. Uglavnom nedostatak putničkih vagona i u nešto manjoj meri lokomotiva predstavlja osnovni razlog zbog čega je broj međunarodnih vozova iz Srbije ka drugim destinacijama izuzetno mali – objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, to je i danak tome što se ne samo u Srbiji već i na teritoriji svih drugih zemalja nastalih iz nekadašnje SFR Jugoslavije veoma malo izdvajalo za modernizaciju železničke infrastrukture.

– Da se više ulagalo u železnicu sada bi situacija bila potpuno drugačija a što se tiče interesovanja putnika ono nesporno postoji i razloga da se broj međunarodnih linija ne poveća apsolutno nema. Primera radi, za sezonske vozove ka Solunu dok su oni saobraćali tokom leta tražila se karta više. Postoji potreba i za uspostavljanjem železničkog saobraćaja ka Bosni i Hercegovini ali tu problem predstavlja i to što Zagreb traži veliku novčanu nadoknadu za korišćenje hrvatske železničke infrastrukture. U svakom slučaju potrebna su veća ulaganja i u opremu i infrastrukturu što bi se srpskoj železnici nesporno isplatilo u finansijskom smislu od naplate karata – navodi naš sagovornik.

On ističe da je dobro što će Srbija nakon izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta dobiti još jedan međunarodni pravac ali da nije dovoljno samo izgraditi prugu već je nužno obezbediti i sve drugo što je potrebno za uspešno funkcinisanje.

– Kao što sam već rekao u prvom redu je potrebno obezbediti adekvatne putničke kompozicije, odnosno vagone. Stoga je nužno konstantno ulaganje u razvoj i modernizaciju železnice. Na taj način može se obezbediti znatno veći broj železničkih linija ka destinacijama u inostranstvu nego što je to sada slučaj – naglašava Ranđelović.