Zemlje u razvoju moraju da uvedu ciljane subvencije, kako bi sprečile da rast cena hrane negativno utiče na njihovo stanovništvo, koje često izdvaja i do 50 odsto svojih primanja samo za hranu – rekao je Olivije Blanšar, ekonomski savetnik Međunarodnog monetarnog fonda, u okviru zajedničkog prolećnog zasedanja MMF-a I Svetske banke, koje je počelo u ponedeljak. Prema njegovim rečima, visoke cene hrane će imati veći uticaj na baznu inflaciju u zemljama u razvoju, kojima pripada i Srbija, ali to ne bi trebalo da ima većeg uticaja na privredni rast.
– U razvijenim zemljama, smanjenje udela nafte, ukidanje indeksacije plata i zauzdavanje inflatornih očekivanja, sugerišu da će uticaj na rast ili baznu inflaciju biti mali. Međutim, izazov će biti veći u zemljama u razvoju, u kojima je udeo hrane i goriva u ukupnoj potrošnji veći, a kredibilitet monetarne politike često slabiji. Inflacija će možda neko vreme biti veća, ali kako naše prognoze pokazuju, ne očekujemo značajne negativne efekte na rast – istakao je Blanšar.
On je dodao da MMF očekuje da će razvijene zemlje ove godine ostvariti privredni rast od samo 2,5 odsto, dok će zemlje u razvoju imati privredni rast od 6,5 odsto. Međutim, Srbija nije među njima, pošto će prema projekcijama MMF, iznetim u upravo objavljenoj publikaciji World Economic Outlook, njen rast ove godine biti tek tri odsto, što se slaže i sa procenama Vlade Srbije. To je manji rast ne samo od globalnog proseka za zemlje u razvoju (koji uključuje I države poput Kine i Indije koje imaju skoro dvocifreni rast), već i u odnosu na evropske zemlje u razvoju, koje će ove godine zabeležiti rast od 3,75 odsto. MMF očekuje i da Srbija ove godine zabeleži rast potrošačkih cena od 9,9 odsto i da nezaposlenost nastavi da raste brzinom od 0,2 odsto godišnje, čime će u 2011, dostići 19,6 odsto. Blanšar tvrdi da u zemljama u razvoju kriza nije ostavila trajne rane, tako da je izazov koji stoji pred vlastima kako da spreče pregrevanje ekonomije. Između ostalog, ovaj stručnjak MMF-a smatra da su zemlje u razvoju često „pred iskušenjem da se odupru jačanju nacionalnih valuta“, koje će verovatno doći sa višim kamatnim stopama i većim prilivom kapitala.
– Ali, apresijacija povećava realne prihode, deo je poželjnog prilagođavanja i ne treba joj se odupirati – naglasio je Blanšar, dodajući da je jačanje valuta zemalja u razvoju u odnosu na valute već razvijenih zemalja, „važan ključ globalnog prilagođavanja“.
Prema njegovim rečima, fiskalne i finansijske pozicije u zemljama u razvoju uglavnom su jače nego u razvijenim državama, dok su negativni efekti krize prigušeniji. Visok rast i niske kamatne stope čine fiskalno prilagođavanje daleko lakšim. U ovim zemljama, izvoz se u velikoj meri oporavio i kakav god pad u spoljnoj tražnji da su iskusile, te zemlje su uglavnom nadoknadile rastom domaće tražnje, ocenio je Blanšar, dodavši da se odliv kapitala tokom krize sada pretvara u priliv, zahvaljujući boljim perspektivama rasta i višim kamatnim stopama nego u razvijenim zemljama. Blanšar je naglasio da zemlje u razvoju moraju više da se oslanjaju na domaću tražnju u odnosu na spoljnu i da je neophodno da sprovedu strukturne reforme i povećaju produktivnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
